Fondacija pod kontrolom bivšeg predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva platila je najmanje pet miliona dolara za dokumentarac iz 2021. godine koji nastoji da opere imidž autoritarnog lidera, otkrila je nezavisna istraga.
U dokumentarcu "Kazak: Istorija zlatnog čoveka" (Qazak: History Of The Golden Man), koji je producirao prokremljanski američki filmadžija Igor Lopatonok, centralno mesto ima dugački intervju s Nazarbajevim koji je uradio čuveni, ali i kontroverzni američki režiser Oliver Stoun (Stone), koji je takođe snimio dokumentarne filmove o ruskom predsedniku Vladimiru Putin, kubanskom lideru Fidelu Kastru (Castro) i venecuelanskom moćniku Ugu Čavezu (Hugo Chavez), preneo je Kazahstanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
Nazarbajev, koji je 30 godina vladao Kazahstanom gvozdenom pesnicom, govori o svom detinjstvu, političkoj karijeri, raspadu Sovjetskog Saveza i formiranju Kazahstana kao nezavisne države.
Dokumentarac su kritikovali mnogi filmski stručnjaci, a jedan ga je nazvao "hagiografskom odom" koja je postala deo Nazarbajevljevog " kulta ličnosti".
Dokumentarac je objavljen 2021. i kao miniserija od osam delova i kao film. Na njemu se radilo od kraja 2019. godine, nakon što je Nazarbajev otišao s funkcije predsednika, premda je i dalje imao ogroman politički uticaj u Kazahstanu.
Prema istrazi Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), globalne mreže istraživačkih novinara, i kazahstanskog portala Vlast.kz koja je objavljena 5. marta (Od Nazarbajeva do Lukašenka: Holivud u službi diktatora), Nazarbajev je bio lično uključen u pravljenje filma.
"Nazarbajev je stalno montirao film, pokušavajući da poboljša (prikaz) svog imidža", rekao je član filmske ekipe za OCCRP.
U izveštaju se navodi da je Nazarbajev bio zadovoljan konačnom verzijom filma.
Fond Nazarbajev, dobrotvorna fondacija osnovana 2010. dok je Nazarbajev bio na vlasti i na čijem čelu je bila njegova ćerka Dariga Nazarbajeva, platio je najmanje pet miliona dolara Lopatonoku i Stounu, navodi istraga.
Lopatonok i Stoun su ranije negirali umešanost kazahstanske vlade u projekat.
Ni Nazarbajev ni njegova ćerka nisu odgovorili na upit istraživačkih novinara.
Lopatonok je pristao da razgovara s OCCRP-om i portalom Vlast, ali je počeo da se ljuti tokom video intervjua prošlog meseca kada su ga novinari pitali o finansiranju njegovih filmova. "Ići ćemo na vas, lično. Znamo vas. Ići ćemo na vaše izvore", zapretio im je Lopatonok. "Uništićemo vas, vaš kredibilitet."
On je 2021. odbio da odgovori na pitanje novinara RSE o finansiranju dokumentarnog filma o Nazarbajevu, rekavši da neće da daje izjavu jer je RSE "strani agent".
Ruski zakon o takozvanim "stranim agentima" koristi se za etiketiranje i kažnjavanje kritičara vlade koji primaju novac iz inostranstva.
Kazahstanski 'šablon'
Dokumentarac o Nazarbajevu prikazan je na kazahstanskoj državnoj televiziji samo jednom, u decembru 2021.
Sledećeg meseca, naftom bogatu centralnoazijsku zemlju zahvatili su krvavi nemiri, s desetinama hiljada ljudi koji su izašli na ulice širom zemlje iz protesta protiv bivšeg predsednika Nazarbajeva i onoga što smatraju za njegovo nasleđe - socijalnu nepravdu, ekonomsku nejednakost, korupciju i kult ličnosti.
Vlasti kažu da je najmanje 238 ljudi ubijeno kada su demonstracije postale nasilne, a većinu demonstranata ubile su službe bezbednosti. Ekonomski problemi građana bili su ključni faktor iza demonstracija koji su počeli mirnim protestom zbog poskupljenja goriva.
Međutim, mnogi Kazahstanci veruju da je borba za moć između ljudi bliskih Nazarbajevu i ljudi oko njegovog naslednika kojeg je sam izabrao, predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva, odigrala veliku ulogu u raspirivanju nasilja.
Posle protesta, vlada Tokajeva je potisnula Nazarbajeva, njegovu porodicu i prijatelje iz politike i biznisa. Nekoliko Nazarbajevljevih rođaka i saveznika je sada u zatvoru.
Lopatonok i njegov tim su posle predstavili slične filmske projekte drugim autoritarnim liderima, uključujući Ilhamu Alijevu iz Azerbejdžana i Aleksandru Lukašenku iz Belorusije, otkrila je istraga.
"Kazahstanski film je možda dao Lopatonoku šablon kako da pristupi drugim diktatorima: oni ili ljudi bliski njima bi obezbedili finansiranje, a on bi isporučio hagiografiju s visokom produkcijskom vrednošću i zvezdom koja će voditi intervju (Stoun)", napisali su novinari.
Dokumenti do kojih su došli istraživački novinari pokazuju da je među temama predloženim za Stounov intervju bio i "uspeh" Azerbejdžana pod "dinastičkom vlašću" porodice Alijev.
Alijev, koji je došao na vlast 2003. godine preuzimanjem funkciju od pokojnog oca, naširoko je kritikovan zbog pritiska na protivnike, ozbiljnog ograničavanja građanskih sloboda i eksploatacije političke moći za bogaćenje svoje porodice. Njegova supruga je potpredsednica zemlje.
Lopatonok je u predlogu Alijevu napisao da će planirani film "imati jedinstven pozitivan uticaj na publicitet (predsednika) i Azerbejdžana". On je dodao da bi produkcija filma o Alijevu koštala 15 miliona dolara. Nije poznato da li je Alijev odgovorio na predlog.
Dokumentarac Lopatonoka o Lukašenku već je počeo da se snima na lokacijama širom Belorusije, uključujući i u Lukašenkovom domu iz detinjstva. Lukašenko je trebalo da bude intervjuisan na svakoj lokaciji, ali je rad na filmu zaustavljen pošto je Rusija napala Ukrajinu 2022.
Lopatonok (56) rođen je na istoku Ukrajine. Emigrirao je u Sjedinjene Američke Države 2008. godine, gde je pokrenuo Grading Dimension Picture, malo poznat holivudski entitet. Otkako je dobio američko državljanstvo, Lopatonok je često iznosio čvrste prokremljovske stavove.
Nije poznato kako se Lopatonok prvi put susreo sa Stounom, ali su zajedno radili na dva filma o Ukrajini: "Ukrajina u plamenu" (Ukraine On Fire) 2016. godine, posle čega je usledio "Otkrivanje Ukrajine" (Revealing Ukraine) 2019. godine.
Ti dokumentarni filmovi predstavljaju pogled na ukrajinsku revoluciju Evromajdan 2014. naklonjen Moskvi. Evromajdan je kulminirao svrgavanjem proruskog predsednika Viktora Janukoviča.
Sedamdesetsedmogodišnjeg Stouna, četvorostrukog dobitnika Oskara, takođe prate kontroverze, uključujući njegove "Putinove intervjue" (The Putin Interviews) iz 2017. godine, koje je Njujork tajms (The New York Times) opisao kao "ponizne" i "sramno velikodušne" prema ruskom lideru.
Stoun je takođe kritikovan prijateljstva i podrške kontroverznom venecuelanskom lideru Čavesu.
Facebook Forum