Na novoj američkoj listi sankcija Rusiji zbog invazije na UKrajinu našlo se skoro 300 firmi i pojedinaca, među kojima su četiri srpske kompanije i biznismeni Marko Svorcan i Dragan Dragaš koji vode dve od ove četiri kompanije.
Američki OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine) danas je objavio novu i najobimniju listu sankcija od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Na listi su kompanije "Kominvex", "Soha Info" i "Goodforwarding" kompanije o čijem je poslovanju i načinu na koje zaobilaze sankcije EU i SAD poslujući sa kompanijama u Rusiji pisao Radio Slobodna Evropa (RSE) početkom novembra prošle godine.
Srpske kompanije našle su se u posebnoj grupi koja je sankcionisana, kako se navodi, zbog toga što u svom poslovanju "omogućavaju, orkestriraju, angažuju se i na drugi način podržavaju transfer kritične tehnologije i opreme u rusku vojno-industrijsku bazu".
"Naša međunarodna koalicija šalje jasnu poruku potencijalnim kompanijama koje izbegavaju ili zaobilaze sankcije. Takve akcije će i dalje imati posledice", navodi se u saopštenju OFAC-a.
Izvoznici sa sedištem u Srbiji u posebnoj kategoriji
Sankcionisani se nalaze širom sveta i uključuju "izvoznike i pretovarivače tehnologije, opreme i delova iz trećih zemalja u Rusiju, špeditera koji je uključen u isporuke oružja u Rusiju", precizira se u saopštenju.
Sve u svemu, OFAC je danas ciljao 26 subjekata i pojedinaca iz trećih zemalja u 11 zemalja, uključujući Kinu, Srbiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Lihtenštajn.
Izvoznici tehnologije koji su registrovani u Srbiji stavljeni su u posebnu kategoriju. Kako je navedeno,
"Kominvex" iz Srbije izvezao je robu i opremu u vrednosti desetina miliona dolara ruskim elektronskim kompanijama. Sankcionisan je i srpski državljanin Marko Svorcan direktor i vlasnik "Kominvexa".
Zbog izvoza robe dvostruke namene sankcionisana je Soha Info iz Novih Banovaca i njen vlasnik, srpski državljanin Dragan Dragaš.
Za kompaniju "Goodforwarding" navodi se da je obavila stotine isporuka ka Rusiji uključujući i elektronsku robu neophodnu za proizvodnju projektila, dronova i municije.
Sankcionisana je i "Kompanija za istraživanje i razvoj TR Industries (TR Industries)" sa sedištem u Srbiji koja je specijalizovana za razvoj elektronske radio opreme, obaveštajnih optoelektronskih sistema i navigacionih sistema.
Načini na koje se zaobilaze sankcije, o kojima je pisao RSE
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu preko srpskih kompanija u Rusiju je isporučena roba dvostruke namene vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara, pokazalo je istraživanje RSE iz novembra prošle godine.
Radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle od početka rata u Ukrajini.
Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. U ovakvom vakumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile su milione.
Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi. U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su "Intel" ili "AMD".
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije.
Zbog ovakve prakse, do Rusije može stići roba čiji je uvoz onemogućen sankcijama EU i SAD.
S druge strane, u Rusiji, primaoci robe su bile firme koje su na sankcijama, čak i na listi američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) zbog učešća u lancu snabdevanja ruske vojne industrije.
Srbija ne krši sopstvena pravila jer se, iako je kandidat za članstvo, nije usaglasila sa odlukama o sankcijama EU.
Carinska dokumentacija komercijalnih baza međunarodne trgovine "Import Genius" i "Sinoimex" ne identifikuje tačne oznake elektronskih komponenata, a nije moguće utvrditi ni šta se dešava sa robom nakon što stigne u Rusiju.
Međutim, ta roba je pod sankcijama jer su različiti tipovi elektronske opreme identifikovani u ruskim vojnim sistemima koji su pronađeni na ratištima u Ukrajini.
Iz Vlade Srbije i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine tada nisu odgovorili na pitanja RSE o načinu na koji se vrši kontrola, niti da li je neko zbog eventualnog zaobilaženja sankcija kažnjen.
Kominvex i Soha Info kao najveći izvoznici
Firma "Kominvex" je osnovana 2005. godine. Do 2022. godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila.
Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju da je tokom 2021. dobit bila oko 1.600 dolara. Sve se menja 2022. Tada je "Kominvex", nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini.
Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali skoro hiljadu puta.
"Kominvex" je u novembru 2022. promenio delatnost i registrovao se za trgovinu na veliko elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom.
Marko Svorcan, direktor firme, odgovorio je na poziv RSE, ali je odbio da pruži bilo kakvo objašnjenje o svom poslovanju. Više detalja RSE je pronašao u bazama o međunarodnoj trgovini "ImportGenius" i "Sinoimex".
RSE je analizirao više od 6.000 transakcija koje je "Kominvex" kao izvoznik imao sa Rusijom od kraja marta 2022. do kraja jula 2023. godine.
Analiza je pokazala da je "Kominveks" izvezao robu vrednu 143,9 miliona dolara, a čak 54,3 miliona dolara vredna roba bila je roba takozvane roba dvostruke namene i, prema carinskim oznakama, nalazi se na sankcijama EU.
Druga danas sankcionisana firma "Soha Info" je iz Novih Banovaca, malog mesta na oko 30 kilometara od Beograda. "Soha Info" je prema carinskim podacima baze "Sinoimex" od oktobra 2022. do kraja jula 2023. godine izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 18 miliona dolara.
Među ovim pošiljkama je elektronika koja je prema carinskim oznakama stavljena na listu 'visoko rizičnih' i na sankcijama je, a radi se o proizvodima vrednim 6,3 miliona dolara.
"Soha Info" osnovana je posle početka invazije u junu 2022. godine i prema finansijskim izveštajima iz APR za samo šest meseci ostvarila promet od prodaje robe u iznosu od 6,1 milion dolara.
Vlasnik firme Dragan Dragaš iz Banovaca se u novembru javio na poziv RSE i rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama jer "ne želi da mu neko provali šemu".
Na pitanje kakva je šema u pitanju kratko je rekao, "trgovina neka, sve je roba normalna, ne podleže ni sankcijama" i završio razgovor.
Inače, Velika Britanija objavila je 6. decembra odluku o sankcijama, pa je na listu sankcionisanih stavljeno 46 lica i kompanija zbog poslovanja sa Rusijom. Među njima našla se i srpska kompanija "Avio Chem" o čijem poslovanju je takođe izveštavao RSE.
U julu 2023. gotovo potpuno nepoznata srpska firma MCI Trading iz Beograda stavljena je na listi sankcija SAD zbog, kako je navedeno, materijalne pomoći, sponzorisanja ili obezbeđivanja finansijske, materijalne ili tehnološke podrške ruskoj firmi AK Microtech iz Moskve.
Najveća do sada lista sankcija OFAC-a
Kako je objavljeno u saopštenju OFAC-a na dvogodišnjicu početka invazije Rusije na Ukrajinu, ali i kao odgovor na smrt opozicionog političara i antikorupcijskog aktiviste Alekseja Navaljnog, američke institucije odlučile su da objave novu listu najveću od početka rata.
Imenovana su i tri zvaničnika Vlade Rusije u vezi sa smrću Navaljnog, a dodatne sankcije uvedene su i zbog ruske represije i kršenja ljudskih prava i agresiju na Ukrajinu
"Ova godišnjica i smrt Alekseja Navaljnog u ruskom pritvoru su oštri i tragični podsetnici na Putinovo drsko zanemarivanje ljudskih života, od Ukrajinaca koji trpe cenu njegovog ničim izazvanog rata do ljudi širom Rusije koji se usuđuju da razotkriju koruptivne zloupotrebe koje podstiču njegov režim", rekla je ministarka finansija SAD Dženet Jelen (Janet L. Yellen).
"Putin je stavio pod hipoteku sadašnjost i budućnost ruskog naroda radi sopstvenih ciljeva da potčini Ukrajinu. Kremlj odlučuje da preorijentiše svoju ekonomiju na proizvodnju oružja za ubijanje svojih suseda na račun ekonomske budućnosti sopstvenog naroda. Ali moramo održati našu podršku Ukrajini čak i kada slabimo rusku ratnu mašinu", dodala je Jelen.
Tokom poslednje dve godine ministarstva finansija i SAD su imenovala preko 4.000 subjekata i pojedinaca u skladu sa sankcijama vezanim za Rusiju.