"Bitka" za Beograd nastavlja se i mesec dana nakon izbora 17. decembra. Deo opozicije ne odustaje od zahteva da se oni ponište i raspišu novi, zbog čega su odlučili se da obrate i Ustavnom sudu Srbije.
"Iako mi dosadašnje ponašanje Ustavnog suda ne uliva mnogo optimizma, mislim da je naša dužnost da koristimo sve raspoložive institucionalne i pravne mehanizme", kazala je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta, koji je deo "Srbije protiv nasilja".
Ta najveća opoziciona koalicija ne priznaje rezultate izbora i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) optužuje za izbornu krađu.
Prema njihovim navodima, vlast je uticala na izborne rezultate, pored ostalog, kroz fiktivno prijavljivanje građana iz drugih mesta u Srbiji i inostranstvu na adrese u Beogradu i njihovo organizovano dovođenje na glasanje.
Na to je ukazala i nevladina organizacija CRTA, koja je posmatrala izborni proces. Oni su ocenili da je organizovana migracija birača uticala na ishod rezultata u Beogradu.
SNS i državni vrh odbacuju sve te optužbe kao neistinite.
Na zahtev Ustavnom sudu, opozicija se odlučila nakon što su svi njihovi prigovori na regularnost beogradskih izbora odbijeni.
Biljana Đorđević objašnjava da se u zahtevu nalaze "brojni dokazi o manipulacijama i nepravilnostima" koji se odnose, ne samo na dan glasanja, nego na čitav izborni proces.
U prikupljanju tog materijala pomogla im je neformalna građanska inicijativa ProGlas, koju su uoči izbora 17. decembra pokrenule javne ličnosti sa ciljem da građane pozovu na glasanje i "obnovu demokratskog poretka i institucija".
Profesor prava i jedan od članova ProGlasa Miodrag Jovanović je za RSE objasnio da je u slučaju zahteva za poništavanje izbora Ustavni sud poslednja pravna instanca.
"Tu se u pravnom smislu cela stvar okončava i nakon toga smo prepušteni političkom procesu", dodao je on.
'Slučaj Službeni list'
Gradska izborna komisija (GIK) je 3. januara usvojila konačni izveštaj o rezultatima glasanja na beogradskim izborima, a prigovore opozicije odbacila.
Lista "Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane" dobila je 49 mandata u Skupštini Beograda, dok je "Srbija protiv nasilja" osvojila 43. Listi NADA pripalo je sedam, "Mi - Glas iz naroda" šest, a "Ivica Dačić–Toma Fila" pet mandata. Skupština Beograda ima 110 odborničkih mesta.
Ti rezultati nisu zvanično objavljeni na sajtu Službenog lista Grada sve do 18. januara, dana u kojem ističe 15-dnevni rok za podnošenje zahteva Ustavnom sudu za poništavanje izbora.
Objava u Službenom listu, osnov je za pokretanje postupka pred tim sudom. Kako je utvrdio RSE pregledom sajta Službenog lista, na izdanju koje se na tom sajtu pojavilo 18. januara, kao datum objave naveden je 3. januar.
Ovo, inače prvo izdanje Službenog lista u 2024. godini sadrži podatke o rezultatima izbora.
Opozicija veruje da je na delu pokušaj izborne mahinacije, kako bi im bilo onemogućeno da zahtev Ustavnom sudu podnesu u roku.
"Čini mi se da se svi ti mehanizmi koriste da bi moglo da se kaže da smo mi zakasnili, a sve to govori da oni pokušavaju da izbegnu situaciju da Ustavni sud uopšte mora da se izjasni o sadržaju našeg zahteva", smatra Biljana Đorđević.
Gradska izborna komisija i rukovodstvo Službenog lista nisu odgovorili do objave teksta na pitanja RSE o navodima opozicije.
Kako bi izgledao postupak pred Ustavnim sudom?
Nakon što primi zahtev kojim se traži poništavanje izbora, i ako odluči da po njemu postupa, Ustavni sud se obraća institucijama koje su nadležne za sprovođenje izbora, objašnjava profesor prava, Miodrag Jovanović.
"U ovom slučaju, to je Gradska izborna komisija kako bi odgovorila na iznete primedbe. Nakon što im ta institucija dostavi odgovore, sud odlučuje o tome", dodaje on.
Ustavni sud, po pravilu, nema rokove za odlučivanje.
"Koliko to može da traje, to ne znamo. Ali ako ta procedura zaista počne, onda očekujemo odgovorno i hitno reagovanje Ustavnog suda, jer radi se o veoma važnim pitanjima koja odlučuju o sudbini izborne demokratije u Srbiji", naglasio je Jovanović.
Ustavni sud može da donese odluku o delimičnom ili poništavanju izbora u celini.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže za RSE da je za takvu odluku potrebno da sud oceni da je izborna nepravilnost bitno uticala na rezultate izbora.
"U toj oceni da li je ta nepravilnost bitno ili nije bitno uticala na rezultate izbora, moguća su različita tumačenja koja bi Ustavni sud mogao dati", navodi ona.
"Ja smatram da ima malo nade da se o ovoj stvari povoljno odluči i moram da kažem da ću biti izuzetno iznenađena i spremna da se izvinim svim sudijama Ustavnog suda, ako me ono što se bude dešavalo pred tim sudom demantuje", zaključuje Rakić Vodinelić.
Ustavni sud do sada nije odgovarao na optužbe dela javnosti da bi mogao biti pristrasan u korist vladajuće stranke, kada je reč o zahtevu za poništavanje izbora.
Prema dostupnim podacima, od usvajanja Ustava Srbije 2006. godine, slični postupci pred Ustavnim sudom nisu vođeni.
Da li je ponavljanje beogradskih izbora realno?
Zahtev pred Ustavnim sudom ne sprečava konstituisanje Skupštine grada.
Kako bi mogla da izgleda vlast u Beogradu, sada nije poznato, jer prema rezultatima koje je proglasila Gradska izborna komisija, niko nema većinu.
Dosadašnjoj vladajućoj koaliciji SNS-SPS falila bi dva mandata.
Mogućnost ponavljanja izbora su u više navrata najavili i političari Srpske napredne stranke.
Predsednik SNS-a Miloš Vučević je 15. januara rekao da će se na nove beogradske izbore ići ako se u zakonskom roku od 30 dana ne konstituiše Skupština grada. Naglasio je da to neće biti poništeni izbori nego ponovljeni.
"Postoji dramatična razlika između toga da se izbori ponavljaju zato što nema većine i odluke Ustavnog suda koja je pravna odluka i koja utvrđuje dramatične sistemske nepravilnosti koje su uticale na rezultate izbora", ukazuje profesor prava Miodrag Jovanović iz Proglasa.
Smatra da ponovljeni izbori pod istim uslovima ne bi napravili nikakvu razliku, i ukazuje da je potrebno da se prvo stvore fer i demokratski uslovi za njihovo održavanje.
Ko je još ukazao na neregularnosti tokom izbora?
U Srbiji su uz beogradske, 17. decembra održani i parlamentarni, pokrajinski i izbori u još 64 gradova i opština.
Navodi o neregularnostima i izbornoj krađi, pokrenuli su seriju protesta u Srbiji.
Uz opoziciju i nevladinu organizaciju CRTA, na izborne neregularnosti u Srbiji ukazali su i međunarodni posmatrači.
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su izbore obeležili i zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države, negativna kampanja i širenje straha.
O decembarskim izborima raspravljao je i Evropski parlament (EP), odakle je poručeno Evropska komisija očekuje od Srbije, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, da na transparentan način ispita sve pritužbe o neregularnostima tokom izbora održanih 17. decembra prošle godine.
Glasanje o rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji najavljeno je za februar. Rezolucija neće imati obavezujući karakter za vlasti u Beogradu.
Deo evroparlamentaraca i više od 20 visokih evropskih političara pozvalo je na međunarodnu istragu o svim prijavljenim izbornim nepravilnostima i tvrdnjama o krađi.
Facebook Forum