"Ne smem da izlazim iz (studentskog) doma, osim do menze i imam sat vremena dnevno da prošetam", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dimitrije Radovanović.
Devetnaestogodišnji student Pravnog fakulteta u Beogradu dve nedelje je u kućnom pritvoru.
Uhapšen je 24. decembra posle opozicionog protesta zbog navoda o izbornoj krađi.
"Dozvolili su mi i da izađem na ispite 18. i 22. januara, samo treba da dostavim potvrdu da sam bio na ispitu", dodaje.
Radovanovića tužilaštvo tereti za nasilničko ponašanje tokom protesta opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" ispred Skupštine Beograda koji su obeležili neredi.
Incidenti su počeli kada je deo maskiranih ljudi gađao gradsku kuću i polomio ulaz i prozore, a policija, koja je bila unutar zgrade, odgovorila suzavcem.
Usledila je akcija Žandarmerije u kojoj je uhapšeno skoro 40 demonstranata.
Radovanović kaže da je sa drugom priveden kada su se vraćali sa protesta.
"Rekli su drugaru da će da ga vode i da imaju osnova da veruju da je učestvovao u neredima. Rekao sam da hoću da idem sa njim jer nisam želeo da ga ostavim samog i odveli su i mene u stanicu".
Posle noći koju je u policijskoj stanici proveo sa drugim uhapšenim demonstrantima, saslušan je i upućen na izdržavanje jednomesečnog kućnog pritvora.
"Ostala mi je optužba za nasilničko ponašanje na javnom skupu, a tužilac je odustao od krivičnog dela pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka", rekao je Radovanović.
Optužbe je negirao.
"Ustavni poredak sigurno nisam rušio, a nisam ni počinio nikakvo krivično delo. Nisam gađao Skupštinu grada. Protestovao sam, prosto rečeno".
Više javno tužilaštvo saopštilo je za RSE da je sedmoro uhapšenih demonstranata zaključilo sporazum o priznanju krivice, nakon čega su osuđeni na uslovne i novčane kazne.
Četvoro uhapšenih je u zatvorskom, a šestoro u kućnom pritvoru.
Za šta se terete demonstranti?
Većina uhapšenih tereti se za nasilničko ponašanje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka.
Među njima je i student treće godine slikarstva na Fakultetu umetnosti u Beogradu Dimitrije Popovski (21).
Njegov advokat Ivan Ninić za RSE kaže da je postupak u istražnoj fazi i da se Popovskom krivičnom prijavom na teret stavlja da je "bacio jednu kamenicu u pravcu Skupštine Grada".
"Jedini dokaz koji bi mogli da ponude je saslušanje policijskih službenika koji tvrde da su to videli", kaže Ninić.
On očekuje da će optužbe za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja biti odbačene.
"Ne možemo govoriti o rušenju ustavnog poretka kada su poletele neke kamenice u pravcu gradske institucije", smatra Ninić.
Ustav Srbije u Članu 5 propisuje da je "nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka", dok je pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja regulisano članom 309 Krivičnog zakona.
"Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina", navodi se u Zakonu.
Ta kazna preti i studentu prve godine Pravnog fakulteta S.M. (19) koji je nakon hapšenja i saslušanja pušten na slobodu.
"Smatram da na osnovu dokaza koji su nam predočeni ni na koji način ne stoji bilo kakva sumnja da je učinio krivična dela koja mu se stavljaju na teret", rekao je za RSE advokat Aleksandar Petrović.
Njegov drugi klijent, slikar iz Novog Sada D.M. je u kućnom pritvoru "zbog opasnosti od ponavljanja dela".
"Na nju (meru) je uložena žalba sa naše strane", rekao je Petrović.
Žalbu je uložio i Ivan Ninić, advokat studenta Dimitrija Popovskog, navodeći da kućni pritvor ima za cilj da "odvrati mlade ljude od protesta" i "poseje strah".
Šta se dogodilo u noći nereda?
Neredi ispred Skupštine Beograda izbili su 24. decembra kada je najveća opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" pokušala da uđe u zgradu i proglasi pobedu na lokalnim izborima za glavni grad Srbije.
Opozicija optužuje vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za prekrajanje rezultata izbora i traži raspisivanje novih.
Od njihovog održavanja 17. decembra svake večeri je organizovala proteste, a skup od 24. decembra bio je prvi koji se završio nasiljem.
Akcija policije usledila je nakon što su osobe pod maskama ispred Skupštine Beograda razbile prozore i pokušale nasilno da uđu u gradsku kuću.
Opozicija tvrdi da je reč o provokatorima koje je poslala vast i optužuje policiju za prekomernu upotrebu sile i nezakonito hapšenje demonstranta.
Državni vrh je odbacio ove optužbe, baš kao i one o izbornoj krađi.
Predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić optužili su opozicione predstavnike za organizaciju nasilja.
Vučić je u večeri incidenata rekao da je pokušano "nasilno zauzimanje državnih institucija "i da je "država dovoljno jaka" da "odbrani demokratiju, izbornu volju građana, Srbiju i Beograd".
"Ništa od toga im (opoziciji) neće poći za rukom. Izgrednici i siledžije biće privedeni, a posle će reagovati nadležni državni organi", naveo je Vučić 24. decembra u vanrednom obraćanju javnosti.
Zašto su studenti na protestima?
Protestima opozicije priključio se i deo studenata koji su u nekoliko navrata blokirali centar Beograda tražeći reviziju biračkog spiska i raspisivanje novih izbora.
Dimitrije Radovanović je pre nego što je završio u kućnom pritvoru, 17. decembra prvi put ostvario biračko pravo.
"Bio sam i pre na protestima iz raznih razloga, a na ovom konkretno sam bio iz nezadovoljstva i iz uverenja da su izbori pokradeni. Ne samo moj, nego svi glasovi građana Srbije su manje važni nego što bi objektivno trebalo da budu u fer i korektnim uslovima", kaže on.
Dodaje da kućni pritvor nije "previsoka cena".
"Takva je situacija da ne mogu da se žalim jer je malo falilo da sada budem u zatvoru. Nisam ni loše prošao".
Zahtevi za oslobađanje uhapšenih
"Pustite ih sve", bila je poruka više stotina građana koji su se dva dana nakon hapšenja demonstanata okupili na poziv opozicije ispred Palate pravde u Beogradu (sedišta tužilaštva i sudova).
"Zahtevamo da puste ove ljude koje drže ovde, koje hapse politički i stavljaju im na teret nešto što nisu uradili", izjavio je 26. decembra jedan od lidera opozicije Miroslav Aleksić.
Dan ranije su bili ispred Policijske uprave u Beogradu zahtevajući informacije o uhapšenim, koje nisu dobili.
I deo studenata koji protestuju tražio je oslobađanje kolega.
Uz opoziciju, na izborne neregularnosti u Srbiji ukazali su domaći i međunarodni posmatrači.
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava saopštila je da su izbore obeležili i zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države, negativna kampanja i širenje straha.
Deo evroparlamentaraca pozvao je na nezavisnu istragu svih prijavljenih nepravilnosti.
Američki Stejt Department pozvao je vlasti u Srbiji da sarađuju sa misijom OEBS-a na istraživanju tvrdnji o izbornim nepravilnostima.
