Srbija je 2024. godinu dočekala sa osporavanjem rezultata decembarskih izbora i političkom krizom.
Na međunarodnom planu nastavljaju se pozivi Zapada da vlasti u Beogradu ispune odredbe iz dogovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom i uvedu sankcije Rusiji.
Radio Slobodna Evropa (RSE) donosi pregled ključnih problema iz 2023. koji se prenose i na ovu godinu u Srbiji.
Opozicija traži nove izbore, SNS najavljuje novu Vladu
Završnicu 2023. u Beogradu obeležio je masovni protest dela opozicije i građana, sa kojeg je 30. decembra ponovljen zahtev da se ponište izbori.
Seriju protesta, koji su otpočeli dan nakon glasanja 17. decembra, pokrenule su optužbe najveće opozicione liste "Srbija protiv nasilja" da je vlast, na čelu sa Srpskom naprednom strankom (SNS), pokrala izbore.
SNS je u izbornoj noći proglasila pobedu na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom u 65 gradova i opština, uključujući Beograd.
Zajedno sa državnim vrhom, SNS odbacuje navode o izbornoj krađi, a opoziciju optužuje za "pokušaj destabilizacije države".
Pored poništavanja izbora, opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" traži međunarodnu istragu navoda o neregularnostima.
SNS optužuju da je na rezultat uticala, između ostalog, i kroz fiktivno prijavljivanje građana iz unutrašnjosti i inostranstva na adrese u Beogradu i organizovano dovoženje birača u glavni grad.
Da je neregularnosti bilo potvrdili su izveštaji domaćih i stranih posmatrača.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija međunarodnu istragu i poručuje da je to "stvar državnih institucija".
"Uskoro Republička izborna komisija (RIK) konstatuje rezultate, u skladu sa zakonom i u skladu sa najmanjim brojem prigovora i žalbi u istoriji srpskog izbornog procesa, idemo na formiranje Skupštine i Vlade", poručio je Vučić 2. januara, u prvom javnom obraćanju u 2024.
RIK je istog dana prebrojao glasove, a prema tim rezultatima je SNS prvoplasirana sa 46,75 odsto glasova na parlamentarnom nivou.
"Srbija protiv nasilja" i deo građanskih aktivista poručuju da od ispunjenja zahteva neće odustati ni u 2024.
Opozicija i studenti u Srbiji ne odustaju od zahteva za ponavljanje izbora
Beograd – da li će biti ponovljeno glasanje?
SNS bi sa natpolovičnim brojem osvojenih mandata (128 od 250) u republičkom parlamentu imala otvoren put da formira još jednu Vladu - sedmu od stupanja na vlast 2012. godine.
A ko će i kako formirati vlast u Beogradu, sada je nepoznanica.
Pored toga što drugoplasirana koalicija "Srbija protiv nasilja" tvrdi da je u Beogradu bila "najočiglednija izborna krađa" i ne priznaje rezultate, ni SNS sa koalicionim partnerima, ni opozicione liste nemaju dovoljan broj mandata da formiraju vlast.
Da li će doći do ponavljanja izbora zavisi, pre svega, od desničarske proruske liste "Mi- glas iz naroda" na čijem je čelu doktor Branimir Nestorović, poznat po teorijama zavere.
Po prvi put ulaze u beogradsku skupštinu sa šest odbornika.
Gradonačelnik Beograda u tehničkom mandatu Aleksandar Šapić najavljuje da će na razgovore oko formiranja vlasti u glavnom gradu pozvati sve.
"Ako ne bude većine idemo na nove izbore, neće mi pasti kruna sa glave", izjavio je on za televiziju Hepi (Happy) 3. januara.
Traume koje ostaju iz 2023.
Slike iz Beograda obišle su svet u maju 2023.
U dve odvojene masovne pucnjave 3. i 4. maja, u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i okolini Mladenovca i Smedereva, život je izgubilo 19 mladih ljudi.
U Ribnikaru je 3. maja 13-godišnji napadač ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, a ranio pet đaka i nastavnicu.
Dan kasnije je 21-godišnji napadač u selima Malo Orašje i Dubona ubio devetoro mladih.
Nezadovoljstvo reakcijom države pokrenulo je niz masovnih protesta, na kojima su se hiljade građana okupljale tokom nekoliko meseci, na poziv dela opozicije.
Protestuje se i ispred škole Ribnikar, gde deo roditelja ubijene dece traži da se škola pretvori u memorijalni centar.
"Vratite bezbednost u škole", "Srbijo stani! Deca ti nisu bezbedna" i "Decu vam nećemo oprostiti", bile su neke od poruka koje su roditelji ubijenih đaka ostavljali na školskoj zgradi.
Poslednji put su se okupili 27. decembra.
Tablice Kosova priznate, nerešeni problemi ostaju
Od prvog dana 2024, vozila sa registarskim oznakama Republike Kosovo (RKS) slobodno se kreću po Srbiji.
Tada je stupila na snagu odluka Vlade Srbije da prizna kosovske tablice.
Ovaj se korak može opisati kao "kamen spoticanja manje" u odnosima Beograda i Prištine, jer je spor oko registarskih tablica u prethodnom periodu izazivao niz kriza na severu Kosova - od protesta i barikada, do izlaska Srba iz kosovskih institucija.
Problemi, međutim, ostaju.
Pred Srbijom je zahtev međunarodne zajednice da sprovede istragu i kazni odgovorne za oružani napad u selu Banjska na severu Kosova. To su više puta isticali zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Država.
U napadu oružane grupe na kosovsku policiju u septembru je ubijen policajac Afrim Bunjaku. U razmeni vatre su potom ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Kosovo optužuje Srbiju da stoji iza napada, dok zvanični Beograd negira umešanost.
Odgovornost za napad je preuzeo Milan Radoičić - doskorašnji potpredsednik Srpske liste, partije koja predstavlja Srbe na Kosovu i uživa podršku zvaničnog Beograda.
Zvanična Priština traži izručenje Radoičića kako bi mu se na Kosovu sudilo za terorizam.
Beograd odgovara da je to "nemoguće" i da će se Radoičiću suditi pred domaćim sudovima.
Protiv Radoičića u Srbiji optužnica još nije podignuta, a istražni postupak traje.
Oružani napad u Banjskoj dodatno je zakočio pregovore Beograda i Prištine pod okriljem Brisela.
EU i SAD ponavljaju da se sve što je dogovoreno u Briselu i Ohridu u februaru i martu 2023. mora ispuniti "bez odlaganja ili preduslova".
Sporazum su usmeno postigli premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali potpis, na Vučićevo insistiranje, nije stavljen.
Predviđa, pored ostalog, da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Poslednje što zvaničnici u Srbiji poručuju je da neće prihvatiti "de facto ili de jure priznanje Kosova".
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić izjavio je krajem decembra za RSE da očekuje da će Zapad insistirati da Srbija reši spor sa Kosovom.
"Čim se bude formirala Vlada, na dnevni red će doći pritisak kakav nije bio do sada, jer je očigledno da je rezervoar strpljenja Zapada po pitanju Kosova iscrpljen. Sa ovim rezultatima koje je Vučić ostvario, bez obzira koliko su sporni, može sebi da dozvoli luksuz da uradi ono što se od njega očekuje oko Kosova", rekao je on.
Da li će Srbija u 2024. uvesti sankcije Rusiji?
Dok su druge evropske prestonice proslavljale prve novogodišnje dane 2024. uz vatromet, na glavni grad Ukrajine Kijev ispaljivane su stotine ruskih raketa, nakon najave Vladimira Putina da će intenzivirati napade.
U reakciji iz Brisela, šef evropske diplomatije Žozep Borelj je poručio da će "Rusija biti pozvana na odgovornost za svoje ratne zločine".
U februaru 2024. navršava se dve godine od početka ruske invazije na Ukrajinu koja je odnela oko 10.000 civilnih žrtava, raselila milione ljudi i razorila gradove.
Srbija, za to vreme, odbija da uvede sankcije Rusiji na šta je redovno poziva Evropske unija (EU) jer je kandidat za članstvo.
Poslednji zahtev Brisela da Beograd uvede sankcije upućen je krajem 2023.
Tada se Srbija, zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana, uskladila sa deklaracijom kojom EU poziva na uvođenje sankcija Kremlju.
U deklaraciji nakon samita EU-Zapadni Balkan 13. decembra, države regiona su pozvane da ostvare "brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući restriktivne mere Unije".
![Dimitar Bećev: Bilo kakvo značajno usklađivanje [Srbije] ostaje malo verovatno (foto arhiv)](https://gdb.rferl.org/919B09B8-7346-4833-BF40-86281BC9EC88_cx0_cy3_cw0_w100_r1.jpg)
Komentarišući tu deklaraciju, profesor Univerziteta u Oksfordu, Dimitar Bećev (Bechev) izjavio je za RSE da bi se "iznenadio da je Srbija drastično promenila kurs" u pogledu sankcija Rusiji.
"Bilo kakvo značajno usklađivanje ostaje malo verovatno", ocenio je tada Bećev, dodajući da je "čvrsto ukorenjena" politika Srbije da "sedi na dve stolice".
Izborni rezultati pokazuju da će i novi saziv parlamenta imati većinu poslanika koji se otvoreno protive uvođenju sankcija – na čelu sa poslanicima vladajućeg SNS-a koji je osvojio 128 mandata.
Facebook Forum