Nerealno je i nemoguće očekivati formalizaciju sporazuma Kosova i Srbije do kraja januara 2024. godine, podvlači sociolog i politički analitičar sa Kosova Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri i Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose.
Formalizaciju dogovora za oko mesec dana je najavio specijalni izaslanik EU za dijalog o normalzaciji odnosa Prištine i Beogarda, Miroslav Lajčak, uz navode da se čeka odgovor Kosova oko ovog pitanja kome je ponuđeno "nekoliko opcija".
Zvanična Priština inače insistira da se sporazum o normalizaciji odnosa potpiše, što Beograd odbija.
Iz EU poručuju ipak da je ovaj dokument i bez potpisa pravno obavezujući za obe strane.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom šta bi formalizacija sporazuma koju pominje Lajčak tačno trebala da znači, te koje opcije su Kosovu ponuđene oko "formalizacije" sporazuma.
Međutim, umesto odgovora iz Vlade Kosova su prosledili objavu premijera Aljbina Kurtija na Facebook-u, u kojoj nudi da se sporazum sa Srbijom potpiše na Samitu Evropskog saveta 21. i 22. marta 2024. godine.
Šta još kaže Kurti?
Premijer Kosova Kurti je još ponudio da nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom napiše on u saradnji sa svojim ministrima – Nenadom Rašićem za zajednice i povratak i Eljbertom Krasnićijem koji vodi ministarstvo Administracije lokalne samouprave.
Ovakav stav Kurtija dolazi nakon što je Lajčak u intervjuu za kosovski list Expres 21. decembra rekao da za implemetaciju Zajednice nije potrebno potpisivati ništa jer je nacrt statuta "interni" dokument Kosova.
"Zakonski akt, kako je trenutno osmišljen (statut), treba da bude interni dokument Kosova. Sa potpisom Kosova i Srbije, statut bi postao međunarodni sporazum, što nije", rekao je Lajčak.
Na to je kosovski premijer odgovorio da je - ukoliko je statut unutrašnje pitanje Kosova - spreman da ga napiše u narednih godinu dana sa svojim ministrima.
Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić je u izjavi za RSE samo kratko rekao da je na raspolaganju premijeru ukoliko na bilo koji način bude potrebna njegova pomoć oko izrade nacrta statuta Zajednice.
Lajčak je 21. oktobra, zajedno sa izaslanicima SAD, Francuske, Nemačke i Italije, predstavio Prištini i Beogradu nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji je u načelu prihvaćen sa obe strane.
EU je ovaj nacrt statuta nazvala "modernim evropskim predlogom za zaštitu prava manjinskih zajednica".
Inače, Zajednica opština sa srpskom većinom bi Srbima sa Kosova trebala da pruži veću autonomiju. Kosovo je do sada odbijalo da je implementira uz obrazloženje da bi mogla negativno da utiče na unutrašnju funkcionalnost Kosova.
Šta kažu iz Srbije?
RSE se oko eventualne formalizacije sporazuma o normalizaciji odnosa Prištine i Beogarda u narednih mesec dana obratio i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije, te Predsedništvu Srbije.
Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao kako neće potpisati nikakav sporazum koji bi značio priznanje Kosova ili njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Ipak, Srbija se tim sporazumom, pored ostalog, obavezala da će poštovati teritorijalni integritet Kosova i da neće blokirati njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 14. decembra podnela u sedištu Evropske unije i zvanični dopis, kojim se izražavaju rezerve oko obaveza koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene.
Ipak, obaveze iz sporazuma o normalizaciji odnosa će se uvrstiti i u pregovarački okvir Srbije u pristupnim pregovorima EU. Takođe, obaveze koje proističu iz ovog sporazuma su deo evropskog puta za Kosovo.
Šta 'formalizacija' sporazuma znači u praksi?
Sociolog i politički analitičar iz Prištine, Artan Muhadžiri, u izjavi za RSE kaže da "formalizacija" sporazima koju pominje Miroslav Lajčak, u praksi znači formiranje Zajednice od strane Kosova i de fakto priznanje Kosova od strane Srbije.
Dodaje da ta dva pitanja Kosovo i Srbije neće moća da zaobiđu.
"Spremnost Kosova da sprovede Zajednicu zavisiće od intenziviranja pritisaka iz Sjedinjenih Država i Evropske Unije, kao i od kvaliteta i obima integracijskih perspektiva i društveno-političkih koristi za građane Kosova i državno rukovodstvo. U realnom smislu, praktična implementacija Zajednice će početi tek kada se postigne savršen balans svih ovih veoma delikatnih i povezanih vrednosti", kaže Muhadžiri.
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose pak kaže da se u ovom trenutku ne može govoriti o nikakvoj "formalizaciji" sporazuma jer su u Srbiji tek završeni parlamentarni izbori i sledi formiranje nove Skupštine i Vlade.
"To neće moći. Jednostavno sa Vučićem on (Miroslav Lajčak) može da dogovori šta hoće ali Vučić ne može i nema snagu da nešto nametne. A procedura koja bi trebala da se poštuje, tu su amandmani na pregovarački ovkir (Srbije sa Evropskom unijom)", kaže Janjić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom decembra rekao da postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju.
Zašto je potrebna formalizacija?
Iako je od prihvatanja sporazuma o normalizaciji odnosa prošlo deset meseci, konkretnih rezultata u implementaciji dogovorenog nema.
Priština i Beograd su u međuvremenu uglavnom prebacivale odgovornost zbog nesprovođenja sporazuma.
Muhadžiri smatra da su se Kurti i Vučić, nakon usaglašavanja aneks dokumenta za implementaciju sporazuma, upustili u "populistički deo posla".
"Hteli su da naknadno transformišu i redizajniraju aneks prema svojim domaćim potrebama, a to je narušilo ravnotežu ideje i plan u celini. Zato je sada postalo neophodno da se svi vrate formalizaciji onoga što je već dogovoreno u Ohridu", kaže Muhadžiri.
S druge strane Janjić veruje da i Priština i Beograd samo "kupuju vreme" i da zapravo ni jedna strana ne želi da sporazum zaživi.
"To (formalizacija) nije realno jer predstoje izbori i za Evropski parlament i institucije. J ne očekujem nikakav dijalog (do kraja januara)", kaže on.
Inače, odnosi Kosova i Srbije su se dodatno zakomplikovali nakon oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku.
Kosovo tvrdi da iza ovog napada stoji Srbija što je zvanični Beograd negirao.
Odgovornost za napad je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, te poručio kako je sve sam organizovao, te da nikoga nije o tome obaveštavao. U međuvremenu je početkom decembra, na zahtev Kosova, Međunarodna policijska organizacija (Interpol) raspisala poternicu za Radoičićem.
Facebook Forum