Zvanični Beograd za sada nije reagovao na vest da je za Milanom Radoičićem raspisana Interpolova poternica zbog napada oružane grupe na policiju Kosova u Banjskoj.
Informaciju o poternici je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio ministar u Vladi Kosova Nenad Rašić navodeći da je raspisana na zahtev kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova, posredstvom Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Iz Interpola nisu konkretno potvrdili navode o raspisivanju poternice. U odgovoru za RSE uputili su nas na "nadležne nacionalne vlasti".
U Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o poternici.
Odgovori nisu stigli ni iz Vlade Srbije i Predsedništva.
Milan Radoičić, nekadašnji potpredsednik Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koju podržava zvanični Beograd, preuzeo je odgovornost za napad u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku. Nakon toga su u razmeni vatre sa policijom Kosova ubijena još trojica srpskih napadača koji su bili deo oružane grupe.
Kosovske vlasti tvrde da iza napada u Banjskoj stoji i država Srbija, što je zvanični Beograd negirao.
Malo verovatno izručenje Radoičića
Srbija nije u obavezi da uhapsi i izruči Milana Radoičića jer je Interpolova poternica obaveštenje zemljama članicama te međunarodne policijske organizacije da za osobom traga druga zemlja, objašnjava za RSE Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako kaže, poternica bi prvenstveno mogla da onemogući Radoičiću putovanje van Srbije, pre svega u zemlje koje imaju dobre bilateralne odnose sa Kosovom, budući da one mogu da postupe po poternici i da ga uhapse.
"Interpolova poternica se primenjuje tako što zemlje članice postupaju po domaćem zakonodavstvu, a po domaćem zakonodavstvu Srbija ne priznaje Kosovo i nema sporazum o izručivanju", kaže Elek.
On ukazuje i na to da Srbija sigurno neće postupiti po poternici, budući da institucije u Beogradu takođe vode postupak protiv Radoičića.
"Potencijalno može da bude problem ukoliko Srbija ne bude dovoljno dobro vodila tu istragu i ukoliko ne bude aktivno komunicirala, budući da postoje preporuke od strane Evropske unije, čak je i generalni sekretar NATO-a kada je dolazio u Beograd insistirao na tome da Srbija sprovede adekvatnu istragu o Banjskoj", smatra Elek.
Nadležni organi Srbije su priveli Radoičića 3. oktobra u Beogradu pod optužbom "udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljene proizvodnje, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teških dela protiv opšte sigurnosti".
Ipak, pušten je dan kasnije uz meru da ne napušta Srbiju, te mu je zabranjen odlazak na Kosovo.
Policija Kosova je u danima nakon napada u Banjskoj pronašla veliki arsenal oružja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu za nedeljnik NIN, objavljenom 7. decembra, ponovio da će se Radoičić "suočiti sa ozbiljnim postupkom u Srbiji".
Prema mišljenju Bojana Eleka, nije realno očekivati da će javnost u Srbiji saznati više informacija o postupku koji protiv Radoičića vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu.
"Čini mi se da taj postupak pre svega ima cilj da negira ili dokaže to da srpske institucije nisu bile uključene u taj incident, a da zapravo i nema želju ili nameru da istraži sve detalje ili da zaista ozbiljno krivično goni Radoičića", smatra Elek.
Postupak izručenja
Proceduru izručenja u Srbiji reguliše Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
U članu 18 kaže se da po prijemu zamolnice za izručenje Ministarstvo pravde dostavlja zamolnicu sudu "na čijem području boravi ili se zatekne lice čije izručenje se zahteva".
Istražni sudija izdaje naredbu za dovođenje lica čije izručenje se zahteva, a naredbu izvršava policija.
Po dolasku u sud osobu čije izručenje se traži saslušava istražni sudija koji utvrđuje da li postoje pretpostavke za izručenje.
Konačnu odluku donosi veće sastavljeno od trojice sudija.
Šta je o poternici rekao Interpol?
Interpol u odgovoru za RSE pojašnjava da ta organizacija raspisuje takozvane crvene poternice za nekom osobom, a ne nalog za hapšenje.
Kako stoji na sajtu Interpola, kada pojedince traže države članice ili međunarodni tribunal, zemlje članice primenjuju svoje zakone u odlučivanju da li će da uhapse tu osobu.
Bojan Elek ocenjuje da poternica protiv Milana Radoičića ima političku konotaciju.
"Njena dodatna težina je to što Kosovo nije član Interpola, a želelo je da postane, pa je prihvatanje ove poternice preko UNMIK-a takođe jedna poruka. Pretpostavljam i da je dobila političku podršku od strane zapadnih zemalja i pretpostavljam da je Kosovo to uradilo u konsultaciji sa nekim svojim partnerima iz Evopske unije i Amerike", kaže Elek.
Srbija sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, među kojima je i Interpol.
Uslovi za izručenje
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći predviđa da se izručenje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi dozvoljava "radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se prema zakonu Republike Srbije i zakonu države koja traži izručenje može izreći kazna zatvora od godinu dana ili teža kazna".
Izručenje se dozvoljava i "radi izvršenja krivične sankcije koju je sud države molilje izrekao za krivično delo u trajanju od najmanje četiri meseca".
U članu 16 navodi se da su pretpostavke za izručenje da "lice čije se izručenje zahteva nije državljanin Republike Srbije", kao i da delo zbog kog se traži ekstradicija "nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina".
Takođe, uslov za izručenje je i da se protiv istog lica u Srbiji ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela povodom kojeg se zahteva izručenje.
Zašto Srbija ne hapsi Radoičića?
Nije poznato gde se Radoičić trenutno nalazi, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon napada izjavio da je on na "teritoriji centralne Srbije".
Beg u Srbiju, kako ne bi bio dostupan vlastima Kosova, bio je obrazac ponašanja Radoičića kada je zvanična Priština ranije izdavala naloge za njegovo hapšenje, jer je povezivan sa kriminalnim aktivnostima.
Policija Kosova je u prošlosti dva puta pokušala da uhapsi Radoičića na osnovu dve različite poternice.
Prvi put novembra 2018. jer je Radoičić bio osumnjičen za ubistvo srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića. Tada je uhapšeno nekoliko osoba, ali Radoičić se nije nalazio u svom stanu.
Potom se saopštenjem javnosti obratio i sam Radoičić uz navode da "nema nikakve veze sa ubistvom Ivanovića". Takođe je poručio i da i se "neće predati kosovskoj policiji".
U međuvremenu je kosovsko tužilaštvo 2019. raspisalo i poternicu za Radoičićem, ali je ona 2021. povučena bez obrazloženja.
Početkom februara 2022. godine Milan Radoičić je uspeo da izbegne hapšenje i po drugi put tako što je pobegao sa graničnog prelaza Brnjak na severu Kosova.
Tada je za Radoičićem ponovo raspisana poternica koja je i dalje na snazi.
Američko ministarstvo finansija ga je na crnu listu stavilo decembra 2021. godine, zbog sumnji na organizovani kriminal.
Pravna nesaradnja Srbije i Kosova
Kumanovskim sporazumom 1999. godine, kojim je završen rat na Kosovu, Srbija je povukla vojsku, policiju i deo administracije.
Kada je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, uspostavljeni su državni organi – naslednici nekadašnjih privremenih institucija koje su funkcionisale pod okriljem međunarodne zajednice.
Međutim, pravna saradnja Srbije i Kosova nikad nije uspostavljena.
Za saradnju dve države, pored ostalog, zadužen je i EULEX – misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu.
Na njihovoj web stranici, u opisu mandata ove misije, pored ostalog stoji da "EULEX podržava Policiju Kosova na polju međunarodne policijske saradnje, olakšavajući razmenu informacija između Policije Kosova i Interpola, Europola ili Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije".
