U Beogradu je 29. novembra održan protest roditelja dece koja su ubijena u masovnoj pucnjavi 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Oni su se okupili jer još ništa nije urađeno povodom inicijative dela roditelja da škola postane Memorijalni centar.
Roditelji dece i drugi građani okupili su se ispred škole u 8.40, u vreme kada je počela pucnjava 3. maja.
Potom su otišli do zgrade Vlade Srbije, gde su zalepili ceduljice sa natpisom "3. maj i dalje traje".
Ninela Radičević, majka ubijene devojčice, izjavila je da zgrada u kojoj je ubijeno deset osoba ne može više da bude škola, jer je mesto zločina.
"Ne razumem potrebu da gurnemo sve pod tepih i da se pravimo da 3. maja nije ni bilo, i da tako nastavimo kao da se ništa nije desilo. Čini mi se da se ide ka tome i to je ono što nas najviše boli", rekla je ona.
Ona je navela da bi stručnjaci koji se bave ovom temom trebalo da kažu kako bi Memorijlani centar trebalo da izgleda.
Dodala je da bi bilo u redu ako bi stručnjaci rekli da Memorijalni centar treba da bude na nekom drugom mestu, ali da tu odluku treba da donese upravo tim stručnjaka.
"Država već jednom treba da krene da se bavi ovim problemom i da se jasno izjasni. Da li država misli da ovde ne treba da bude Memorijalni centar? Neka kaže to, ali reakcija je neophodna", poručila je majka ubijene devojčice.
Roditelji ubijene dece traže Memorijalni centar
Branko Anđelković, otac ubijene devojčice, istakao je da je nakon masovnog ubistva 3. maja trebalo u potpunosti zatvoriti školu "Vladislav Ribnikar", te da bi na tom mestu morao biti oformljen Memorijalni centar.
"Memorijalni centar se ne pravi za pet minuta, za to su potrebne godine. On nije potreban meni, ali je potreban vama, deci, unucima, društvu", rekao je Anđelković.
Protestu se pridružila i Ivanka Popović, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, koja je istakla da je Memorijalni centar neophodan, kako društvo ne bi zaboravilo stravične događaje.
"To je jedna užasna opomena da smo mi kao društvo dozvolili da nasilje postane osnovni način komunikacije. Čuvanje uspomena na stradale je jedan od načina kako možemo da se borimo da se to u budućnosti ne desi", rekla je Popović za RSE.
Trećeg maja 13-godišnji napadač je iz očevog pištolja pucao na svoje vršnjake i zaposlene u školi. Ubio je osmoro učenika i radnika obezbeđenja, a ranio šest đaka i nastavnicu.
Dvanaest dana kasnije, od posledica ranjavanja preminula je devojčica, deseta žrtva oružanog napada.
Masovno ubistvo u beogradskoj osnovnoj školi 3. maja i ono koje je usledilo u manje od 48 sati u selima Dubona i Orašje kod Beograda, u kome je ubijeno osam, a ranjeno 14 osoba, pokrenuli su talas protesta u gradovima širom Srbije.
