"Nema šanse da otvoriš prozor", odgovara Radisav Jovanović na pitanje kako izgleda život u selu Veliki Crljeni, u beogradskoj opštini Lazarevac, gde je 24. novembra vazduh ocenjen kao "zagađen".
Jovanović deli komšiluk sa najstarijom termoelektranom u elektroenergetskom sistemu Srbije koja je na oko 250 metara od njegove kuće.
"Kolubara A" je bila planirana za gašenje do kraja ove godine.
Na to se Srbija obavezala kako bi se uskladila sa evropskim normama da izbaci ugalj iz upotrebe do 2050. godine.
Ali, kako poručuju iz državne Elektroprivrede (EPS) u čijem je termoelektrana vlasništvu, rat u Ukrajini i energetska kriza poremetili su im planove.
A zagađenje iz "Kolubare A" se nastavlja, napominje Radisav Jovanović.
'Nemaš kome da se obratiš'
"Kad otvoriš prozor, pa šljaka i pepeo uđu, može da se piše po prašini. Čistim skoro svakog dana", opisuje on.
Merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine su proteklih dana beležile prekoračenja štetnih čestica u vazduhu u Velikim Crljenima.
Veće zagađenje, kako priča Jovanović, meštani primećuju u hladnim mesecima.
Tada termoelektrane više rade, jer su veće potrebe domaćinstava za strujom.
"Ništa se ne radi povodom toga (zagađenja). Nemaš kome da se obratiš. Niko ne dolazi da se izvini, da kaže da tako mora, da kažu da preduzimaju nešto", dodaje.
Zato je, kaže, sa još petnaestak meštana, u februaru 2021. tužio Elektroprivredu Srbije.
"Zbog dece naše mi smo se pobunili. Iz moje kuće je troje umrlo od raka. U ulici ovoj pored termoelektrane nema kuće da neko nije umro od karcinoma", naglašava Jovanović.
Suđenja skoro na početku
Dve godine i osam meseci nakon podnošenja tužbi, dva spora koja meštani Velikih Crljena vode protiv EPS-a gotovo su na početku pred osnovnim sudovima u Lazarevcu i Beogradu.
U toku je saslušanje svedoka – meštana i stručnjaka koji su u svojim radovima analizirali vodu, vazduh i zemljište u Velikim Crljenima.
Za još jedan predmet čeka se da se utvrdi koji sud je nadležan.
Advokat Luka Đorđević, koja zastupa meštane, napominje da suđenja već dugo traju, iako su po zakonu postupci zbog zagađenja hitni.
"A za to vreme, ti ljudi žive u Velikim Crljenima. Ako su nekad imali veru u pravdu i zaštitu prava, oni je gube. Sistem radi protiv njih", dodaje on.
Ističe da su ove tužbe jedinstvene u sudskoj praksi Srbije, jer se pozivaju na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Smatraju da im je, pored ostalog, uskraćeno pravo na zdravlje, mirno uživanje imovine i infomisanje o stanju životne sredine i zdravstvenim rizicima.
Pred sudom se traži zatvaranje zagađivača i sanacija okoline, ili ugradnja najboljih dostupnih tehnologija za smanjenje zagađenja.
Uz to, zahteva se i naknada štete – materijalne zbog zagađenja na imanjima, i nematerijalne zbog rizika po zdravlje.
Advokat Đorđević podseća i da su Veliki Crljeni u izveštajima ekoloških i zdravstvenih institucija Srbije okarakterisani kao industrijski kontaminirano područje.
"Vodu iz bunara niko ne koristi. U zemljištu, koje ljudi obrađuju, ima teških metala. To završava na pijacama", dodaje.
Meštanin Radisav Jovanović naglašava da on nije znao koliko je život pored termoelektrane štetan po zdravlje kada je pre više decenija njegova porodica gradila kuću.
To se, kaže, tada tretiralo kao napredak koji doprinosi boljitku sela.
Opisuje i da su se vremenom postrojenja Elektroprivrede širila i približavala domaćinstvima, a rasla je i deponija pepela.
"U Velikim Crljenima smo sve stekli, ne možemo sebi da priuštimo da idemo negde dalje. Tu nam je dedovina, očevina. Mi tražimo da nas ne zagađuju, ali pošto nas zagađuju bez promene, neka nas onda isele", priča on.
Ističe i da je ostatku sela teško da se sudi sa EPS-om jer mnogi rade u termoelektrani ili kopovima uglja.
"Svi su vezani za EPS. Kad treba da se izađe na protest, ili da se podigne tužba, onda su ljudi skeptični, uplaše se", opisuje on.
Kada će 'Kolubara A' biti zatvorena?
Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Dve termoelektrane, "Kolubara A" i "Morava", bile su predviđene kao prve za gašenje.
Međutim, kako EPS ističe u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, svetska energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini primorala je mnoge države, pa i Srbiju, na promenu plana.
Iako u odgovoru ne preciziraju kad će "Kolubara A" biti ugašena, proističe da se to neće desiti do kraja 2023.
Niti se najavljuje drugi rok za gašenje.
Kako stoji u odgovoru EPS-a, da bi se obezbedilo sigurno snabdevanje građana i privrede strujom, bilo je "neophodno da kapaciteti budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano i očekivano".
"A i u narednom periodu, dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost i nestabilnost, naši proizvodni kapaciteti radiće na način da se obezbedi energetska sigurnost Srbije", dodaje se.
Najavljuju i da će EPS, u skladu sa strateškim dokumentima države, uskladiti proizvodnju sa ciljevima koji se odnose na smanjenje emisija ugljen-dioksida u vazduh.
EPS, međutim, u svom odgovoru nije komentarisao tvrdnje meštana o zagađenju u Velikim Crljenima, niti sudske postupke koji su u toku.
Ranije su zvaničnici EPS-a pominjali planove da se po zatvaranju termoelektrane "Kolubara A" na njenom pepelištu izgradi solarna elektrana.
Kad bi se tačno to moglo desiti, nije poznato.
Na pitanja RSE o zagađenju u Velikim Crljenima i zatvaranju termoelektrane nije odgovorilo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Srbija zavisna od uglja, zagađenje raste
"Kolubara A", na oko 50 kilometara Beograda, počela je sa radom 1956. godine i tada je bila najveći energetski objekat u zemlji.
Danas je deo velikog sistema termoelektrana "Nikola Tesla", koji je na sajtu EPS-a opisan kao najveći proizvođač struje u jugoistočnoj Evropi.
Energetski sistem Srbije zavisi od uglja, jer dve trećine proizvedene struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana.
Istovremeno, prate ih optužbe da su među najvećim zagađivačima.
Kako se naglašava u izveštaju međunarodne ekološke organizacije Bankwatch za 2022, smrtonosno zagađenje vazduha iz termoelektrana nije se smanjilo ni pet godina nakon što su države Zapadnog Balkana usvojile standarde za smanjenje štetnih emisija.
"Naprotiv, u 2022. je povećano zagađenje u odnosu na 2021. u sve tri kategorije merenja zagađujućih materija – prašine, sumpor oksida i azotnih oksida", zaključuje se.
Ista organizacija napominje da je zagađenje iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu prouzrokovalo 19.000 preranih smrti od 2018. do 2020. godine.
'Crna tačka' na mapi zagađenja vazduha u Srbiji
"Zagađen", "veoma zagađen" i "izuzetno zagađen " vazduh – to je gotovo polovina ocena sa mernih aparata Agencije za zaštitu životne sredine u Velikim Crljenima tokom 2022. godine.
Rezultati na mernim stanicama se očitavaju na svakih sat vremena, 365 dana u godini.
"Najveći broj sati u kojima je vazduh (na teritoriji Beograda) ocenjen kao zagađen, registrovan je na stanici Veliki Crljeni", piše u godišnjem izveštaju Agencije.
Graničnu vrednost na godišnjem nivou u Velikim Crljenima prelazile su čestice označene simbolima PM10 i PM2,5, koje se smatraju štetnim po zdravlje – pored ostalog, po disajne puteve i kardiovaskularni sistem.
Nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, a brojevi označavaju njihovu veličinu – prečnika manjeg od 10, odnosno 2,5 mikrometara.
Te čestice za sebe mogu da vezuju teške, toksične metale koji se emituju u vazduh - poput arsena, olova, kadmijuma, nikla.
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da је u Velikim Crljenima tokom 2022. godine аrsen u PM10 česticama prekoračio dozvoljenu granicu.
Zagađen vazduh povod za proteste u Srbiji
A pored Velikih Crljena, merne stanice u dvadesetak gradova širom Srbije vazduh ocenjuju kao prekomerno zagađen. Pored ostalog, zbog spaljivanja fosilnih goriva.
Pored više međunarodnih organizacija, na problem ukazuju i ekološki aktivisti i građani.
Oni su proteklih godina više puta protestovali, tražeći od države hitna rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha.
