Tek što je proslavila deseti rođendan, avio-kompanija Er Srbija (Air Srbija) ostala je bez strateškog partnera i vratila se pod okrilje države.

"Sada idemo dalje, jer dalje možemo sami", napisao je tim povodom ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali 14. novembra na svom Fejsbuk (Facebook) nalogu.

Dan ranije obelodanio je vest da je Srbija od Etihad ervejza (Airways), kompanije sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), otkupila preostalih 16,42 odsto akcija u zajedničkoj kompaniji.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića, "to je dobra vest".

Međutim, kako ukazuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), i dalje nije poznato koliko je Er Srbija, od 2013. kada je potpisan sporazum o strateškom partnerstvu sa Etihadom, koštala Srbiju, odnosno građane.

"Znamo da je Srbija najmanje jednom, a možda i više puta pomagala Er Srbiju, ali ne znamo tačno kolika je cifra", rekao je Savić.

Smanjenje udela Etihada sa dokapitalizacijom države

Strateško partnerstvo emiratskog nacionalnog prevoznika i srpskog JAT ervejza (Airways) objavljeno je 1. avgusta 2013. godine.

Osnovana je zajednička kompanija pod imenom Er Srbija (Air Serbia).

Sporazum su potpisali tadašnji prvi potpredsednik Vlade, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i izvršni direktor Etihad ervejza Džejms (James) Hogan. Za prvog direktora je imenovan Dane Kondić, Australijanac srpskog porekla.

Tada je saopšteno da će Etihad i Vlada Srbije u Er Srbiju investirati po 40 miliona američkih dolara i da će svako sa svoje strane obezbediti dodatna sredstva do maksimalnog iznosa od 60 miliona dolara.

Ipak, građani Srbije su za to imali samo reč zvaničnika, pošto je Er Srbija dokument proglasila poslovnom tajnom, a ključni delovi sporazuma i danas su nepoznati, uprkos zahtevima medija i nevladinih organizacija da se ugovor objavi u celosti.

Njegovo objavljivanje bilo je jedno od izbornih obećanja Vučića pred parlamentarne izbore koji su održani u martu 2014. godine.

Dve dokapitalizacije države

U proteklih deset godina Er Srbija je od gubitaša postala preduzeće koje je 2022. prijavilo dobit od 21,5 milion evra.

Obnovljena je i flota, a proširena je i lista destinacija na kojima lete avioni tog avio-prevoznika.

Srbija je do sada dva puta dokapitalizovala Er Srbiju.

U decembru 2020. Srbija je u osnovni kapital uložila 100 miliona evra. Tada je udeo Srbije u vlasništvu zajedničke kompanije porastao sa 51 na 82 odsto.

Druga dokapitalizacija je realizovana u septembru 2022. Tada je Srbija povećala osnovni kapital zajedničkog preduzeća za 15,5 miliona evra i tako uvećala svoj udeo u vlasništvu na 83,6 odsto. Time je udeo Etihada smanjen na 16,4 odsto.

Nije poznato koliko je od 2013. u zajedničku kompaniju uložio Etihad.

Ta kompanija do zaključenja teksta nije odgovorila na upit RSE povodom povlačenja iz Er Srbije, niti je odgovorila na pitanje koliko je ukupno investirala u Er Srbiju. Na zvaničnom sajtu Etihada se ne pominje povlačenje iz Er Srbije.

I detalji razlaza nepoznati

Šta je nagnalo Etihad da, nakon što je Er Srbija počela da ostvaruje profit, izađe iz te kompanije nije poznato. Niko od zvaničnika Srbije nije dao više detalja.

Ministar finansija Siniša Mali kratko je 13. novembra saopštio da je Etihad izašao "zbog njihovih poslovnih odluka".

Odluku nisu komentarisale ni Er Srbija ni Etihad, a nijedna od kompanija nije odgovorila na upit RSE.

Izostao je i odgovor Vlade Srbije, Ministarstva finansija, na čijem je čelu Siniša Mali, kao i nadležnog Ministarstva saobraćaja na pitanja RSE-a šta je razlog za povlačenje Etihada i na koji način će to uticati na poslovanje, kao i da li se za Er Srbiju traži novi strateški partner.

Strateško partnerstvo po nepoznatoj ceni

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić naveo je u razgovoru za RSE da zvanični podaci ukazuju da Er Srbija beleži finansijski dobit. Međutim, prema njegovim rečima, pitanje je na koji način je ona ostvarena.

"Veliki je znak pitanja da li je to dobit iz poslovanja ili je to dobit iz subvencija koje je transferisala Vlada Srbije", rekao je Savić.

Tu bi se takođe, ocenio je, možda mogao tražiti razlog razlaza.

"Moguće da je Vlada Srbije stavila do znanja da više ne može na takav način da funkcioniše, ali mi to ne znamo, i da to bude razlog njihovog napuštanja, znači da se negde moraju uvesti pravila da se posluje po tržišnim principima", rekao je Savić.

On je istakao da bi detalji razlaza Etihada i Er Srbije morali biti poznati javnosti:

"Najvažnija informacija za nas jeste zapravo da nam neko da poštenu informaciju koliko nas je ova operacija prodaje kompanije, odnosno zajedničkog učešća, dokapitalizacije i subvencije… koliko nas je to koštalo", rekao je Savić.

Tek sa svim informacijama, zaključio je Savić, mogla bi se izvršiti procena o uspešnosti te saradnje.

Šta će biti sa Er Srbijom?

Nije poznato šta će dalje biti sa kompanijom Er Srbija.

Ministar finansija Siniša Mali je, objavivši da je Srbija apsolutni vlasnik Er Srbije, rekao da ta kompanija sada može sama da posluje. Međutim, mogućeg novog strateškog partnera u martu je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tokom posete Dohi Vučić je kao mogućeg partnera naveo Katar, odnosno Katar ervejz (Qatar Airways).

Tada je izjavio da je o tome razgovarao sa katarskim emirom.

Saradnja Srbije sa UAE

Er Srbiju su zvaničnici godinama unazad predstavljali kao jedan od najuspešnijih primera saradnje Srbije i Emirata.

Saradnju sa tom zalivskom državom Srbija je intenzivirala dolaskom Srpske napredne stranke (SNS) na vlast i Aleksandrom Vučićem, dok je bio na poziciji prvog potpredsednika Vlade.

Osim kroz zajedničku avio-kompaniju, Srbija i Emirati sarađuju i na infrastrukturnom projektu Beograd na vodi, kao i u sferi odbrane.

Poslovi se uglavnom sklapaju direktnim pogodbama, bez raspisivanja tendera, a zbog izgradnje Beograda na vodi poslanici u Skupštini Srbije u aprilu 2015. izglasali su lex specialis.

Njime je Beograd na vodi proglašen projektom od nacionalnog značaja, a van snage je stavljena druga zakonska regulativa koja bi bila primenjivana da je u pitanju regularan građevinski projekat.

Taj projekat je kritikovao deo opozicije i stručne javnosti, smatrajući ga neustavnim i netransparentnim.