Presudna greška Zapada je što je dopustio Beogradu i Srpskoj listi da Srbi napuste kosovske institucije na severu Kosova, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bodo Veber (Weber) iz nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Prema rečima Vebera, "popustljiva politika" Zapada prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dovela je do "opasnog bezbednosnog vakuuma" na severu Kosova, nakon što su predstavnici Srba počeli bojkot kosovskih institucija u novembru 2022.
"Taj politički pristup popuštanja ohrabrio je Beograd i otvorio prostor da situacija dramatično eskalira - od napuštanja institucija pre godinu dana, do Banjske", dodao je Veber.
U selu Banjska je krajem septembra došlo do oružanog napada na policiju Kosova, kada je jedan kosovski policajac ubijen, a nekoliko ranjeno.
Kasnije su u razmeni vatre ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik vodeće partije Srba na Kosovu – Srpske liste koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Protiv njega se na Kosovu i u Srbiji vode odvojene istrage.
Veber ističe da je nakon Banjske poverenje kosovskih Srba u Beograd i Srpsku listu "nikad manje", ali da je istovremeno i "nikad veće nepoverenje" Srba prema Vladi u Prištini.
"Međuetnički odnosi su poremećeni", smatra on.
Ističe i da tenzije u proteklih godinu dana, nakon što su predstavnici Srba izašli i iz policije i pravosuđa, "ozbiljno podrivaju normalan život srpske zajednice" u četiri opštine na severu – Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici.
Međutim, prema njegovim rečima, kriza na severu se odrazila i na položaj srpske zajednice južno od reke Ibar na Kosovu, čiji su interesi "potpuno potisnuti i ignorisani".
'Kosovski Srbi najveći gubitnici izlaskom iz institucija'
RSE: Navršilo se godinu dana otkako su predstavnici Srba na severu Kosova, podržani od strane Beograda, napustili kosovske institucije. Šta je sve srpska zajednica na Kosovu izgubila takvim potezom?
Veber: Potez Beograda, to jest, po svemu sudeći nalog predsednika Srbije Aleksandra Vučiića Srbima na severu da napuste kosovske institucije, uz lažno obećanje da će to biti potez ka secesiji, odnosno pripajanju severa Srbiji, jeste ogroman gubitak, šteta za politički dijalog.
Jer dve trećine jedinog, makar delimično implementiranog sporazuma u političkom dijalogu - Briselskog sporazuma iz aprila 2013, odnosilo se na integraciju Srba na severu u te kosovske institucije koje su napustili pre godinu dana.
Potez je doveo do vakuuma u vladavini prava, gorim od stanja pre političkog dijaloga, jer tada su makar postojali policija i pravosuđe po srpskom sistemu. Iako su (zaposleni) mahom bili plaćeni da ne rade svoj posao, makar su postojali.
Prošlogodišnjim potezom nastao je skoro potpuni, opasan vakuum. Znači, glavni gubitnici su dijalog, Kosovo i bezbednosna situacija, a kao i uvek kosovski Srbi.
To uključuje i one, mahom razočarane policajce, sudije i tužioce, koji su preko noći ostali bez kosovske plate, odnosno sa platom iz Srbije za nerad.
Pokrenuta je kaskada eskalirajućih događaja koji ozbiljno podrivaju normalan život srpske zajednice na severu.
'Interesi srpske zajednice na jugu potpuno potisnuti'
RSE: Kako biste Vi ocenili trenutnu situaciju na severu, i političku i bezbednosnu, godinu dana od izlaska srpskih predstavnika iz institucija? U kojoj se meri ta odluka odrazila na položaj srpske zajednice južno od reke Ibar?
Veber: Ta odluka je pokrenula dinamiku političke i bezbednosne konfrontacije i tenzija na severu Kosova između Prištine i Beograda, sa terorističkim napadom u Banjskoj, a koja je najgora u zadnje dve decenije.
Kao što biva u svakoj krizi na severu - to smo već videli sa barikadama i nasiljem u leto 2011. godine - potpuni je fokus na severu Kosova, dok su stanje i interesi srpske zajednice na jugu potpuno potisnuti i ignorisani.
Najveća tragedija političkog dijaloga, koji je sa svojim fokusom na sever Kosova uspostavio svojevrstan "kolonijalni odnos" između severa i juga (srpske zajednice na severu i jugu), jeste da je svojim neuspehom delimično uništio stepen integracije koji je srpska zajednica postigla u periodu između proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. i potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine - i to većim delom kroz podršku Zapada.
'Zapad popustljiv prema Beogradu'
RSE: Videli smo da je u mesecima nakon izlaska Srba iz institucija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio ono što je dogovoreno u Briselu i Ohridu, ali da je dijalog u zastoju.
Poslednjih dana je Evropska unija, čini se, zaoštrila retoriku prema Beogradu, porukom da očekuje od Srbije de facto priznanje Kosova. Kako je odluka da Srbi napuste institucije Kosova uticala na poziciju Beograda u dijalogu?
Veber: Što je najgore - nije nikako.
Zapad nikako nije smeo dozvoliti taj potez (izlazak iz institucija).
Ali ne samo da Zapad to nije sprečio, nego zapadni zvaničnici do današnjeg dana to nisu ni kritikovali - kao ni kasniju odluku bojkota aprilskih lokalnih izbora na severu.
To dokazuje dve stvari.
Prvo, da je Zapad bazirao svoju politiku u dijalogu, nemačko-francusku inicijativu, na nastavku politike appeasement-a (popuštanja) režimu Aleksandra Vučića, pa ga zato i ne može javno kritikovati.
Taj politički pristup popuštanja ohrabrio je Beograd i otvorio prostor da situacija dramatično eskalira - od napuštanja institucija pre godinu dana, do Banjske.
Nije Vučić bio primoran da menja svoj pristup, nego ga je pristup Zapada stavio u komotnu poziciju da se pravi da prihvata sve što predlažu posrednici u dijalogu.
A zapravo, kako smo videli na nedavnim sastancima u Briselu, nije ni na šta pristao.
Retorika Zapada prema Beogradu se počela zaoštravati tek sa opasnim dešavanjima u Banjskoj, dok promena političkog kursa prema Vučićevom režimu za sada nije na vidiku.
'Neopravdano pogoršan položaj Prištine u dijalogu'
RSE: Kako je bojkot institucija od strane srpske zajednice uticao na pregovaračku poziciju Kosova i političke prilike na Kosovu, odnosno na Vladu u Prištini?
Veber: Neopravdano se dodatno pogoršala pregovaračka pozicija Prištine, čija je inferiorna pozicija u pregovorima bila predodređena neuravnoteženom politikom popuštanja Zapada prema Beogradu.
Šta god da se misli o potezima Prištine - da li su stacioniranje kosovske policije na severu i insistiranje na ulasku novoizabranih gradonačelnika u opštinske zgrade, bili pametni, strateški potezi, za njih su postojali opravdani razlozi.
Među razlozima su popunjavanje vakuuma u vladavini prava, legalni i legitimni izbori za gradonačelnika nakon bojkota Srpske liste. I što je još važnije, to su bile samo reakcije na opasne poteze Beograda i Srpske liste koje je omogućila pogrešna politika Zapada.
Znači, najveću odgovornost za eskalaciju snose Beograd i Zapad - a najveće 'batine' dobila je Priština.
'Veće nepoverenje Srba prema Prištini nego ikad'
RSE: Nakon izlaska Srba iz institucija, videli smo da je policija Kosova pojačala prisustvo na severu. Zvaničnici su isticali da akcije policije imaju za cilj suzbijanje organizovanog kriminala i uspostavljanje pune bezbednosne kontrole.
Ali, potom se dogodio oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj.
U kojoj meri je napuštanje institucija uticalo na takav razvoj događaja?
Može li se posle slučaja Banjska uspostaviti poverenje između predstavnika Srba na severu i Vlade u Prištini?
Veber: Presudna greška Zapada da dopusti Beogradu i Srpskoj listi napuštanje kosovskih institucija na severu, kao i politika popuštanja koja stajala iza toga, snose najveću odgovornost za eskalaciju koja je usledila, a koja je, nadam se, dostigla svoj vrhunac u Banjskoj.
Bez popustljive politike Zapada, duboko sam uveren, Vučić se nikad ne bi usudio da naredi napuštanje institucija, niti bi došlo do Banjske.
To što Srbi na Kosovu danas imaju manje poverenje u Beograd i Srpsku listu nego ikad ranije, sigurno je jedina pozitivna stvar u svemu tome.
Ali u isto vreme, ti događaji doveli su do toga da Srbi imaju veće nepoverenje prema Prištini nego ikad, a što je najgore, poremećeni su i međuljudski, odnosno međuetnički odnosi.
'Simulacija napretka u dijalogu'
RSE: Jedan od glavnih uslova koje su Srbi naveli za povratak u institucije bilo je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Da li je takav vid pritiska, i na Kosovo i na međunarodnu zajednicu, urodio plodom?
Vidimo da je formiranje Zajednice među glavnim zahtevima koje EU stavlja pred Prištinu, predstavljen je predlog statuta Zajednice, koji je, sudeći po izjavama, prihvatljiv i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Veber: Uz dopuštanje da Srbi napuste institucije, druga najveća greška Zapada i EU pregovarača bila je da su nastavili pregovore i objavili da su postignuti dogovori u Briselu i Ohridu, bez rešavanja pitanja povratka Srba u institucije.
To jest, bez prvobitnog saniranja štete koja je nastala upravo takvim pregovaranjem.
Neverovatna je simulacija napretka u dijalogu kad se u ta dva sporazuma (iz Brisela i Ohrida) govori o obavezi implementacije ranijih sporazuma, dok napuštanjem institucija zapravo poništena implementacija Aprilskog sporazuma.
To što je Vučiću data mogućnost da u dijalogu nametne pitanje Zajednice kao prioritet broj jedan, zapravo dokazuje pogrešan pristup.
Jer svima na Zapadu je bilo potpuno jasno, pre ove sadašnje faze u dijalogu, da će rešavanje komplikovanog pitanja Zajednice jedino biti moguće u okviru pregovora o konačnom i sveobuhvatnom sporazumu, a koji uključuje i formalno priznanje Kosova od strane Srbije.
Zato sam uveren da je, uprkos generalnom prihvatanju novog zapadnog nacrta statuta Zajednice od strane Kurtija i Vučića, nemačko-francuska inicijativa politički mrtva, odnosno da nikad neće doći do njene implementacije.
