Hiljade ljudi u više gradova širom sveta, od Londona, preko Beča, Lisabona i Barselone, protestovali su 21. oktobra u znak podrške Palestincima, tražeći od Izraela da prestane sa bombardovanjem Gaze, dok rat Izraela i Hamasa ulazi u treću sedmicu.
Londonska policija je procenila da je u koloni demonstranata koja je prolazila kroz centar grada učestvovalo "do 100.000 ljudi".
Mašući palestinskim zastavama, učesnici protesta u Londonu su pozvali na prekid izraelske blokade Gaze i bombardovanja, pokrenutih nakon brutalnog upada militantne grupe Hamas koja kontroliše Gazu na jug Izraela.
Policija je saopštila da je tokom protesta bilo " par manjih slučajeva nereda i govora mržnje“, ali da je "većina protestnih aktivnosti bila u skladu sa zakonom i protekla bez incidenata".
Rat Izreala i Hamasa je podigao tenzije širom sveta, pri čemu se i jevrejska i muslimanska zajednica osećaju ugroženim, prenosi agencija Asošijejted pres (AP).
Policija u Londonu je saopštila da je u oktobru zabeleženo trinaest puta više krivičnih dela koji se dovode u vezu sa antisemitizmom.
Izveštaji o krivičnim delima usmerenim protiv muslimanske zajednice su se više nego udvostručili.
U Berlinu bez protesta podrške Palestini
Protesti su održani i u Barseloni, Lisabonu, Beču.
Policija u Berlinu zabranila je demonstracije u znak podrške Palestincima, koje su bile zakazane za nedelju u centru grada, javila je nemačka novinska agencija DPA.
Policija u glavnom gradu Nemačke zaustavila je nekoliko sličnih događaja poslednjih nedelja, navodeći kao razlog moguće nasilje i govor mržnje protiv Jevreja.
Vlasti u Berlinu su dozvolile pro-izraelske demonstracije u nedelju za koje se očekuje da će okupiti hiljade ljudi u centru Berlina.
U Nemačkoj je protest podrške Palestincima održan 21. oktobra u Dizeldorfu.
Nekoliko stotina ljudi marširalo je istog dana Rimom, a protesti podrške Palestincima održani su i u Australiji, gde su hiljade ljudi marširale kroz centar Sidneja.
Vlasti u Gazi kažu da je više od 4.300 ljudi ubijeno na toj teritoriji od početka poslednjeg rata.
Sa druge strane, Izrael je saopštio da je ubijeno više od 1.400 Izraelaca, uglavnom civila ubijenih tokom smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra.
Protesti od Njujorka do Rima
Rat je izazvao masovne proteste širom muslimanskog sveta u petak 20. oktobra, uključujući i okupiranu Zapadnu obalu, gde su Palestinci palili gume i bacali kamenje na izraelske vojne kontrolne punktove.
Izraelske snage bezbednosti odgovorile su ispaljivanjem suzavca i bojevim mecima.
U Njujorku, stotine demonstranata iz muslimanske, jevrejske i drugih zajednica prošetale su do kancelarije američke senatorke Kristen Gilibrand na Menhetnu, tražeći prekid vatre.
Policija je kasnije uhapsila desetine demonstranata koji su blokirali Treću aveniju ispred kancelarije senatorke, sedeći na putu.
Rabin Mirijam Grosman iz Bruklina rekla je okupljenima da poznaje mnoge ljude koji tuguju zbog gubitka članova porodica ubijenih u napadu Hamasa ili imaju prijatelje i članove porodice među taocima.
Ipak, Grosman je rekla da poznaje i mnoge Palestince koji žive u strahu jer nemaju kontakt sa voljenima u Gazi.
Protesti podrške Izraelu takođe su održani širom sveta, uz naglasak na oslobađenje talaca koje je zarobio Hamas.
Jevrejska zajednica u Rimu je u petak održala skup u čast više od 200 ljudi za koje se veruje da ih drži Hamas, tako što je za njih postavljen dugački sto za Šabat ispred glavne prestoničke sinagogei prazne stolice za svakog od talaca.
Na naslonima svake stolice bio je natpis sa imenom, godištem i fotografijom svake nestale osobe.