"Neprijateljski potez Bugarske", tako su Srbija i Mađarska ocenile uvođenje dodatne takse na gas iz Rusije koju su uvele vlasti Bugarske u okviru restriktivnih mera prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Ova nova bugarska regulativa ugrožava bezbedno snabdevanje energijom u Mađarskoj i Srbiji", navedeno je u zajedničkom saopštenju ministra finansija Srbije Siniše Malog i ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta objavljenom na sajtu Vlade Srbije 17. oktobra.
Srbija i Mađarska tvrde da će novo oporezivanje Bugarske "dramatično" povećati cenu gasa koja se isporučuje tim zemljama.
Najavile su da će tražiti zajednički odgovor Bugarske i Evropske unije (EU) koja do objavljivanja ovog teksta nije komentarisala odluku bugarskih vlasti.
'Evropska komisija ključna adresa'
U Energetskoj zajednici, regulatornom telu za sektor energetike, za Radio Slobodna Evropa (RSE) su naveli da im se do sada niko nije obratio po ovom pitanju.
"Sekretarijat nema ingerenciju trenutno nad ovim slučajem, Evropska komisija je ključna adresa", rekao je u izjavi za RSE Predrag Grujičić, šef sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice.
Grujičić pojašnjava da su ugovorne strane Energetske zajednice EU sa jedne strane i države Zapadnog Balkana i Ukrajina, Moldavija i Gruzija sa druge, i da Energetska zajednica nema ingerenciju nad pojedinačnim državama članicama, u ovom slučaju nad Bugarskom.
"Treba da se izvrši procena, šta znači ta taksa, kome je ona nametnuta, kako će je taj neko platiti i kome će preneti te troškove", rekao je Grujičić.
On je istakao da će odluka vlasti Bugarske "svakako imati nekakvog negativnog efekta" na sigurnost snabdevanja gasom Srbije i Mađarske.
Medović: 'Bugarska prekršila Ugovor o Energetskoj zajednici'
Profesor na Fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu Vladimir Medović za RSE, ocenjuje da je Bugarska prekršila Ugovor o osnivanju Energetske zajednice.
"Sada je lopta u dvorištu Evropske komisije, koja je čuvar ugovora i zakonitosti u EU, na Evropskoj komisiji je da reaguje i otkloni ovu povredu", rekao je Medović.
On pojašnjava da ukoliko Evropska komisija ne bi reagovala u ovom slučaju, sama EU bi u tom slučaju "bila odgovorna za kršenje propisa Energetske zajednice".
Iz Evropske komisije do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE da li je odluka Bugarske u skladu sa regulativom EU i da li su im se tim povodom obratile vlasti u Srbiji i Mađarskoj.
Medović, međutim, sumnja u ishod postupka koji bi Srbija i Mađarska pokrenule pred EU.
"Mislim da EU i pojedine članice polako gube strpljenje sa Srbijom i Mađarskom zbog njihove pozicije prema ratu u Ukrajini i odnosu prema Rusiji", ocenio je Medović.
I zvanični Beograd i Budimpešta održavaju bliske odnose sa Moskvom i nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Srbija, iako država kandidat za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, na šta su u više navrata pozivali i Brisel i Vašington.
Čime vlast u Bugarskoj opravdava takse?
Bugarska je krajem prošle nedelje uvela dodatne takse na uvoz i transport ruskog gasa u iznosu od 20 bugarskih leva (oko 10 evra) po megavat/času.
One su stupile na snagu 13. oktobra.
Cilj novih taksi, prema rečima premijera Bugarske Nikolaja Denkova nije povećanje cena gasa za Srbiju i Mađarsku, već smanjenje profita Gasproma.
"Bugarska ima pravo da uvede taksu na uvoz i tranzit ruskog gasa", rekao je Denkov 16. oktobra, preneo je bugarski servis RSE.
Procene su da bi Bugarska od taksi prihodovala milijardu evra godišnje.
U Ministarstvu finansija Bugarske i Ministarstvu privrede do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit bugarskog servisa RSE kada će naknada početi da se naplaćuje, ko će je plaćati i koliko će Bugarska od toga prihodovati.
Gasprom bez komentara na odluku Bugarske
Bugarska ne uvozi gas iz Rusije od aprila 2022. nakon što je odbila zahtev Moskve da plaća taj energent u rubljama dva meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ipak, ostala je tranzitna zemlja za ruski gas do Srbije, Mađarske i drugih država Evrope.
Srbija i Mađarska gasovodom Turski tok preko Bugarske i dalje uvoze značajne količine tog energenta iz Rusije.
Obe države u značajnoj meri zavise od ruskog gasa i imaju dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom.
Ta energetska kompanija se ne nalazi pod sankcijama EU. Gasprom se ovim povodom nije oglašavao.
Šta je odgovor Srbije i Mađarske?
Zvanični Beograd i Budimpešta argumente premijera Bugarske smatraju netačnim, jer EU nije uvela sankcije na isporuke prirodnog gasa iz Rusije.
"Ova odluka podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije, tako i zemlje kandidata", naveli su u zajedničkom saopštenju ministar finansija Srbije Siniša Mali i ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
Srbija i Mađarska strahuju da bi novo oporezivanje moglo ugroziti isporuke gasa iz Rusije.
U odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike Srbije na upit RSE naveli su da bi nove takse koje je uvela Bugarska "dramatično podigle" cenu gasa za 100 evra po 1.000 kubnih metara gasa.
Na to je, kako su naveli, ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Svakako, o ovoj temi će se razgovarati sa predstavnicima mađarske i bugarske države i Srbija će učiniti sve da građani ni na koji način ne budu pogođeni", navelo je ministarstvo.
Dodali su da građani "nemaju razloga za brigu" jer Srbija raspolaže rezervama gasa od 690 miliona kubnih metara koji je uskladišten u Srbiji i Mađarskoj.
Zajednička 'gasna politika' Srbije i Mađarske
Dve zemlje imaju sporazum o skladištenju gasa od juna 2022. a u julu 2023. su potpisale i ugovor o osnivanju zajedničke kompanije za trgovinu gasom.
Na iznajmljivanje skladišta gasa u Mađarskoj Srbija je bila primorana, jer nema dovoljno svog prostora.
Proširenje jedinog skladišta na teritoriji Srbije Banatski Dvor zvaničnici najavljuju godinama unazad, ali projekat nije završen.
Istovremeno, Srbija ne koristi ni ceo kapacitet svog skladišta, jer polovinu vlasništva drži ruski Gasprom.
Zavisnost Srbije od ruskog gasa
Invazija na Ukrajinu koju je u februaru 2022. pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju je zatekla u potpunoj zavisnosti od gasa iz Rusije.
Na rizike koje nosi snabdevanje energentima iz samo jednog izvora, srpske zvaničnike godinama unazad je upozoravala Energetska zajednica.
Iako je Srbija preduzela korake ka tome da gas kupuje i od drugih dobavljača i drugim rutama, prvi takav projekat – gasni interkonektor sa Bugarskom, koji će Srbiju povezati sa terminalom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Grčkoj, trebalo bi da bude završen u oktobru.
Projekat je podržala EU.
Ruski gas se do Srbije iz Rusije doprema Turskim tokom preko Bugarske, koja je članica EU.
Evropska unija i ruski gas
Mađarska se kao članica EU pridružila sankcijama protiv Rusije.
Ipak, zbog svog snažnog protivljenja embargu na uvoz ruske nafte i gasa, Mađarska je zajedno sa Slovačkom i Češkom izuzeta iz paketa evropskih sankcija prema Rusiji, koje podrazumevaju zabranu uvoza ruske nafte u EU.
To znači da te zemlje mogu da nastave da uvoze taj energent iz Rusije. Mađarska u velikoj meri u odnosu na druge evropske države zavisi od Rusije u energetskom smislu.
U aprilu 2022. Budimpešta je, za razliku od Sofije, pristala na ultimatum Moskve da plaća gas u rubljama, pa se tako isporuke do te evropske države nastavljaju nesmetano.
Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije i pre rata u Ukrajini počela je sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost.
Ruska invazija na Ukrajinu samo je ubrzala taj proces, a plan je da do 2027. Evropska unija više ne kupuje ruski gas.
