Misterija nestanka kineskih ministara

Šta se desilo sa šefom kineske diplomatije i ministrom odbrane koji su nestali iz javnosti pre više sedmica i ništa se ne zna o njihovoj sudbini?

Da li je ministar inostranih poslova Ćin Gang, koji je poslednji put viđen 25. juna, sklonjen zbog, kako se spekuliše, vanbračne veze ili iz političkih razloga?

Ministar odbrane Li Šangfu se pojavio poslednji put u javnosti krajem avgusta i od tada se ne zna da li se povukao "zbog zdravstvenih razloga", istrage po optužbi za korupciju ili je takođe uklonjen iz političkih razloga?

Na ta pitanja nema odgovora imajući u vidu tajnovitu prirodu kineskog političkog sistema.

Na početku svog trećeg mandata bez presedana kao kineskog lidera, Si Đinping je postavio u najviše rukovodstvo niz lojalista za koje se verovatno nadao da će doprineti ostvarenju njegove velike vizije Kine.

Manje od godinu dana kasnije, međutim, na udaru su se našli kadrovi koje je Si lično odabrao, zbog čega se, kako navodi CNN, postavlja pitanje o njegovim procenama i umanjuje međunarodno poverenje u njegovu upravu – dok se Kina suočava sa velikim ekonomskim problemima kod kuće i pojačanim rivalstvom sa SAD na svetskoj sceni.

Nestanak Ćina i Lija, dvojice ključnih zvaničnika za odnose sa međunarodnom zajednicom, znak je da Si okreće Kinu ka unutra, kazao je za Gardijan (The Guardian) Dru Tompson (Drew Thompson), ekspert u Školi javne politike Li Kuan Ju u Singapuru.

I Li i Ćin su među pet kineskih državnih savetnika, što je visoka pozicija u kabinetu koja je važnija od redovnog ministra. Li je takođe član Centralne vojne komisije, moćnog tela na čijem je čelu Si koji komanduje oružanim snagama.

'I ne osta nijedan'

U julu su smenjeni general Li Jučao, šef jedinice raketnih snaga i njegov zamenik. Reč je o elitnoj jedinici koju je Si osnovao u cilju modernizacije kineskih konvencionalnih i nuklearnih raketnih kapaciteta, što je izazvalo zabrinutost da slede šire čistke u vojsci.

Predsednik vojnog suda je takođe smenjen samo nekoliko meseci nakon imenovanja.

Kineske vlasti, koje su postale još neprozirnije pod Sijem, nisu predočile javno objašnjenje za seriju kadrovskih promena.

Ovi incidenti podsećaju na uklanjanje bivšeg kineskog predsednika Hu Đintaoa sa završne ceremonije 20. Kongresa Komunističke partije Kine prošlog oktobra, što je prikazano na televiziji.

Kada je reč o Ćinu i Liju, kako navodi Geopolitical Futures, postoje suptilniji načini da se neko penzioniše ili uhapsi, ali Peking se nije opredelio za taj pristup već je želeo da oba incidenta budu primećena.

Nedostatak transparentnosti oko sudbine dvojice ministara visokog profila udarac je međunarodnom imidžu Kine, koja hvali svoj politički model kao stabilniji i efikasniji od zapadnih demokratija, ističe CNN dodajući da će se takve čistke dešavati i ubuduće jer iako je najmoćniji kineski lider od Mao Cetunga, Si nastoji da dodatno učvrsti svoj autoritet u partiji i vojsci.

Zbog toga je američki ambasador u Japanu, Ram (Rahm) Emanuel, nedavno napisao na platformi X (bivši Tviter) da "sastav kabineta predsednika Sija sada podseća na roman Agate Kristi 'I ne osta nijedan'".

Emanuel je potom citirao Šekspira "Nešto je trulo u državi Danskoj".

Zašto je nestao ministar odbrane?

Li Šangfu (65), koji je imenovan za ministra odbrane u martu, poslednji put je viđen na kinesko-afričkom bezbednosnom forumu u Pekingu 29. avgusta.

Očekivalo se da će posetiti Vijetnam 7. i 8. septembra, ali je, prema Hanoju, Kina otkazala posetu zbog ministrovih "zdravstvenih problema".

Takođe je bio odsutan u Heilongđangu 8. septembra, kada je kineski lider Si Đinping pozvao vojsku da "održi visok stepen jedinstva, bezbednosti i stabilnosti".

Na veb stranicama kineske vlade i vojske, Šangfu se i dalje navodi kao ministar odbrane, državni savetnik i član moćne partijske Centralne vojne komisije (CMC).

Nakon 30-godišnjeg rada u jednom od glavnih kineskih centara za lansiranje satelita, premešten je 2013. u Generalštab kineske armije u sektoru za naoružanje – ubrzo po dolasku Sija na vlast.

Od 2017. do 2022. Li je bio zadužen za nabavku oružja.

U julu, nekoliko dana pre nego što su dva najviša generala u raketnim snagama naglo smenjena, Odeljenje za razvoj opreme je najavilo novo suzbijanje koruptivnih praksi nabavki, tražeći dojave o sumnjivim aktivnostima iz 2017 – što se poklapa sa vremenom kada je Li preuzeo kormilo tog departmana, navodi CNN.

Osam visokih zvaničnika iz odeljenja za nabavke kineske vojske, koju je Li vodio od 2017. do 2022. godine, takođe je pod istragom, prenosi Rojters pozivajući se na dve osobe u direktnom kontaktu sa vojskom.

Sa dugom istorijom borbe za obuzdavanje skandala, kineska armija je dugo meta Sijeve antikorupcijske kampanje, kaže za Glas Amerike Brajan (Brian) Hart iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Masovna korupcija u vojsci

Po njegovom mišljenju, Lijev nestanak i uklanjanje najviših komandanata raketnih snaga sugerišu da korupcija ostaje problem koji Si nije mogao u potpunosti da iskoreni.

"Li se peo u vojnoj hijerarhiji preko sektora nabavki u armiji koji je oduvek bio glavni epicentar korupcije", ističe Hart.

Lijevo sklanjanje pokazuje da je Sijev proces provere za izbor najviših zvaničnika "duboko pogrešan", navodi za Džepn tajms (The Japan Times) Denis Vajlder (Dennis Wilder).

To, po njegovim rečima, sugeriše da je korupcija uobičajena pojava u sistemu uprkos Sijevoj decenijskoj kampanji protiv nje.

Kao ministar odbrane, što je uglavnom ceremonijalna uloga, Li ne komanduje borbenim snagama.

Ali, on je važno lice kineske vojne diplomatije prema spoljnom svetu, rekao je Džejms Čar (James Char), naučni saradnik na S. Rajaratnam školi međunarodnih studija u Singapuru.

"Ako je Li Šangfu zaista u nevolji, Peking će biti doživljen veoma negativno (u svetu) zbog smene dva državna savetnika tako brzo u trećem mandatu Si Đinpinga", kazao je Čar za CNN.

Od kada je unapređen na tu funkciju u martu, Li je dva puta putovao u Moskvu da se sastane sa svojim ruskim kolegom, posetio je beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka u Minsku i rukovao se sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom na bezbednosnoj konferenciji u Singapuru.

Međutim, stručnjaci su primetili da postoji i korist u Lijevom misterioznom odsustvu kada su u pitanju napori da se stabilizuju američko-kineski odnosi.

SAD su sankcionisale Lija 2018. zbog kineske kupovine ruskog oružja, a Peking je više puta sugerisao da se američki ministar odbrane neće sastajati sa Lijem ako sankcije ne budu opozvane.

Ako Li bude smenjen sa mesta ministra odbrane, to bi potencijalno moglo da otvori mogućnost za nastavak vojnih pregovora na visokom nivou između dve supersile.

'Disciplinovanje armije'

Bivši potpukovnik kineske mornarice koji sada živi u SAD-u, Jao Čeng rekao je za Radio Slobodna Azija (Radio Free Asia) da je taj potez deo Sijevog pokušaja da ukloni svaki disonantni ton u najvišim ešalonima vojne komande u sklopu priprema za invaziju na demokratski Tajvan.

"Pripadnici raketnih snaga se ne slažu sa planom Si Đinpinga. Oni ne žele rat – boje ga se jer imaju vrlo jasnu predstavu o raketnim sposobnostima kineske armije", istakao je Čeng.

Iako ova najnovija čistka može da izazove zabrinutost na međunarodnom planu, malo je verovatno da će se promeniti diplomatski angažmani drugih zemalja sa Pekingom, kaže za Njuzvik (The Newsweek) Krejg Singlton (Craig Singleton), analitičar Fondacije za odbranu demokratije.

"Lijevo smenjivanje možda neće ozbiljno uticati na kineske međudržavne odnose, ali će skoro sigurno pojačati sve veću zabrinutost međunarodne poslovne zajednice u vezi sa preteranim mešanjem Komunističke partije, uključujući i u ekonomiju, i sve manjom transparentnošću u Kini", smatra Singlton.

Šta se desilo sa šefom diplomatije?

Pre Lija, iz javnosti je krajem juna nestao šef kineske diplomatije Ćin Gang (57).

On je poznata ličnost u Vašingtonu, gde je ranije bio ambasador u Sjedinjenim Državama pre nego što je u decembru prošle godine unapređen u ministra spoljnih poslova.

Nadaleko je bio viđen kao političar u usponu i Sijev lojalista. U oktobru je izabran u moćni Centralni komitet Komunističke partije Kine.

Početkom jula, Ćin se nije pojavio na nekoliko važnih diplomatskih sastanaka.

Posmatrači kineskih prilika su primetili da je Peking iznenada otkazao planiranu posetu šefa spoljne politike Evropske unije Žozepa Borelja, te da je kinesko ministarstvo spoljnih poslova kasnije navelo zdravstvene probleme kao razlog zašto nije prisustvovao samitu sa zemljama jugoistočne Azije.

Kasnije tog meseca, Ćin je iznenada smenjen sa mesta ministra spoljnih poslova i zamenjen njegovim prethodnikom Vang Jijem.

Dva dana nakon objave, portparolka ministarstva spoljnih poslova Mao Ning je na brifingu upitana o toj odluci, za koju nije ponudila nikakvo objašnjenje, protestovala zbog "zlonamernog insistiranja na tom pitanju".

Prema oceni Atlantika (The Atlantic), čini se da je kineska vlada zbunjena kako da predstavi Ćinov nestanak.

Nakon njegovog razrešenja, Ministarstvo spoljnih poslova je počelo da briše Ćinovo ime sa svoje veb stranice, da bi potom vratilo uklonjene reference. U međuvremenu, Ćinovo boravište ostaje nepoznato.

Svetski mediji spekulišu da li je Ćin na udaru političke čistke, ili predmet istrage zbog nepoznatih prekršaja.

Nezvanično se pominje da je imao vanbračnu aferu - i verovatno dete - sa novinarkom jedne televizijske mreže na kineskom jeziku u Hong Kongu.

"Iako nisu moralni uzori, kineski najviši lideri se mršte na takve lične mane koje mogu potencijalno da kompromituju Komunističku partiju", piše Atlantik.

Čini se da je Ćin do sada zadržao svoje druge, uticajnije, pozicije, uključujući i u Centralnom komitetu partije, što implicira da možda nije sklonjen iz političkih razloga, ili da Si još nije odlučio o njegovoj sudbini.

Možda KP Kine pokušava da ublaži kritike na račun Sija zato što je promovisao Ćina na ključnu funkciju mimo iskusnijih diplomata.

Mišel Mud (Michelle Mood), dugogodišnja stručnjakinja za Kinu na Kenjon (Kenyon) koledžu, prokomentarisala je da afera Ćin otkriva "granice poznatog u pogledu Kine".

Postojala je jasna veza između Ćinovog meteorskog uspona i Sijevog plana da ublaži geopolitičke pritiske i dovede više stranih investicija i tehnologije kako bi se podstakla kineska ekonomija.

Dakle, iznenadni nestanak će sigurno imati dalekosežne posledice i unutar Kine i van nje.

To, po mišljenju Čena Ganga, pomoćnika direktora Nacionalnog univerziteta u Singapuru, otkriva da Sijeva komanda nad partijom verovatno nije okončala frakcijske borbe unutar nje, što je verovatno igralo ulogu u Ćinovom padu.

Po njegovim rečima, neobično je da Vang Ji, Ćinov prethodnik sa 69 godina, zameni Ćina i ponovo postane ministar spoljnih poslova.

"To može otkriti zabrinutost najvišeg rukovodstva oko imenovanja pogrešne osobe na ovu važnu poziciju. Na kraju krajeva, imajući u vidu trenutno turbulentno međunarodno okruženje i kinesku ekonomiju koja stagnira, svaka dalja kadrovska greška može dovesti do političke nestabilnosti i intenziviranja unutarpartijske borbe za moć oko ključnih pozicija i pravca politike", smatra Čen.

Ipak, takođe nije tajna da se Ćinova politika izgradnje mostova sa Zapadom, mada i sam slovi kao beskompromisni borac za kineske interese, sukobila sa tvrdolinijaškom strategijom Vang Jia, i naišla je na oštre kritike mnogih njegovih kolega u Ministarstvu spoljnih poslova.

Oprez stranih investitora

Ovako dramatične promene u najvišim ešalonima Komunističke partije Kine je prilično su neobične, kaže za Tajm (The Time) Viktor Ši (Victor Shih), direktor Kineskog centra na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Vladini zvaničnici su detaljno provereni pre imenovanja i unapređenja kako bi se osigurala stabilnost. "Pomislili biste da su svi koji su izabrani već pokazali da su veoma lojalni [Siju] ili ne bi bili na visokim pozicijama", ističe Ši.

Ali, osim intriga, iznenadni, neobjašnjiv nestanak dvojice ministara, takođe preti, smatraju stručnjaci, da dodatno zakomplikuju ionako težak izazov saradnje sa Kinom - kako za strane kompanije, tako i za strane vlade.

"Biznis ne voli neizvesnost bilo koje vrste", kaže za Tajm Čen Gang, zamenik direktora Istočnoazijskog instituta na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Nedostatak transparentnosti Kine smanjuje poverenje i povećava rizik za strane investitore. Zvanični Peking je prekinuo međunarodni pristup javnim podacima i prestao da objavljuje niz nacionalnih ekonomskih pokazatelja.

Uklanjanje dvojice zvaničnika sa istaknutim diplomatskim ulogama, povećava rizik da bi vlada mogla da naglo promeni politiku, što povećava neizvesnost poslovanja sa Kinom, kaže Čen.

Ali iako je još nejasno da li će se kao rezultat zaista promeniti i Sijeva spoljna ili odbrambena politika, Dru Tompson, bivši zvaničnik Pentagona, kaže za Tajm da sklanjanje dvojice ministara naglašava stepen do kojeg je Si konsolidovao vlast i učinio sve ostale u vladi zamenljivim.

Iako je kineska ekonomija u previranju i među komunističkim zvaničnicima navodno postoje sumnje u vezi Sijeve kompetencije, sada će se verovatno još više "plašiti donošenja odluka ili javnog saopštavanja svog mišljenja", smatra Tompson.

Odvođenje Hu Đintaoa sa Kongresa

Najpoznatiji – i pri tom pred licem javnosti – pad u nemilost je slučaj Hu Đintaoa, Sijevog prethodnika na mestu generalnog sekretara Komunističke partije, što je najmoćnija pozicija u zemlji.

Na završnoj ceremoniji 20. kongresa stranke u oktobru prošle godine, Hu je izveden iz Velike sale naroda mimo volje uz prisustvo novinara koji su pušteni da snimaju događaj.

Zvanično objašnjenje je bilo da se Huu iznenada pogoršalo zdravstveno stanje.

Međutim, mnogi posmatrači smatraju da je to bila demonstracija političke moći u Kini - kako se lider koji predstavlja prethodno vreme simbolično uklanja, navodi BBC.

Hu se u decembru pojavio na sahrani Đijang Cemina, još jednog bivšeg kineskog lidera, što potvrđuje da nije u potpunosti uklonjen iz javnosti.

Slučaj teniserke Peng Šuaj

Teniserka Peng Šuaj je objavila na društvenim mrežama 2021. da ju je nekadašnji zamenik premijera Kine Džan Gaoli prisiljavao na seks uprkos ponovljenim protivljenjima.

Takođe, da je pre toga imala jedanput seksualni odnos sa njim i da je "posle toga gajila osećanja prema njemu".

Džek (Jack) Ma, najuspešniji i najpoznatiji kineski milijarder, nestao je u novembru 2020. na tri meseca.

Osnivač giganta za e-trgovinu, Alibaba, u govoru nekoliko nedelja ranije kritikovao je kineske regulatore i finansijski sistem za koji je tvrdio da su nasleđe industrijskog doba i otežavaju tehnološke inovacije, a da banke imaju "mentalitet zalagaonice".

Ubrzo je suspendovan IPO Maove fintek kompaniji Ant grupe koja je trebalo da prikupi rekordnih 37 milijardi dolara za širenje poslovanja.

U kompaniju su ušli državni regulatori pa je izgubila deset milijardi dolara.

Svetski mediji su objavili da je time počeo obračun državnog i partijskog rukovodstva sa uticajnim kapitalistima te da je Džek Ma odabran kao primer za ugled.

Istovremeno, pokrenuta je istraga protiv Alibabe pod optužbom za monopolsko ponašanje, što je oborilo vrednost ove kompanije na berzi za 60 milijardi dolara.

U cilju diskreditacije pušten je montirani spot u kome se Džek Ma izvinjava i klanja kineskim policajcima na ulici, što je doživljeno kao ismevanje najvećeg kineskog kapitaliste.

Džek Ma se pojavio u javnosti posle tri meseca, ali je mnogo manje aktivan.

"Džek je živ. Dobro je i srećan. Kreativan je, razmišlja. Predaje na univerzitetu u Tokiju, provodi više vremena u Kini", rekao je predsednik Alibabe Majkl (Michael) Evans, prenosi CNBS.

Nestali pa osuđeni šef Interpola

Predsednik Interpola Meng Hongvej je navodno podneo ostavku u odsustvu u oktobru 2018. preko kineskih zvaničnika nakon što je tajno pritvoren i optužen za uzimanje mita dok je bio visoki zvaničnik Ministarstva javne bezbednosti. Osuđen je 2020. na 13,5 godina zatvora.

Njegova supruga Grejs (Grace) Meng kazala je za AP da od tada nije bila u mogućnosti da ga kontaktira, kao ni njihov advokat.

Kineski državni mediji su objavili da je Meng Hongvej priznao da je uzimao mito, ali njegova supruga je kazala da je on žrtva političke osvete.

Privođenje 'kineskog Vorena Bafeta'

Guo Guangčang, koga zovu kineskim Voren Bafetom (Warren Buffet), jedan je od najmanje pet rukovodilaca koji su nestali 2015. Predsednika kompanije Fosun International, konglomerata za upravljanje imovinom koji takođe poseduje fudbalski klub Vulverhempton Vonderers, policija je privela kako bi pomogao u istrazi o korupciji. Pušten je nekoliko dana kasnije.

Nestanak glumice Fan Bingbing

Ne rizikuju samo političari i poslovni ljudi da padnu u nemilost vlasti. Fan Bingbing, glumica i megazvezda, nestala je u julu 2018. sa društvenih medija i javnih nastupa.

To je podstaklo glasine da je pobegla iz Kine ili da je u kućnom pritvoru.

Ponovo se pojavila skoro godinu dana kasnije, nakon što je kažnjena sa oko 883 miliona juana (oko 130 miliona dolara) zbog utaje poreza.

Nestanak poslovne žene

Jedna od najbogatijih Kineskinja Duan Vejhong (Weihong) nestala je 2017. godine, a njen bivši suprug Dezmond Šum (Desmond Shum) rekao je da se nije čuo sa njom četiri godine dok se nije spremao da objavi knjigu o korupciji među kineskim elitama.

Šum je rekao za Tajm da ga je bivša supruga preklinjala u telefonskom pozivu da ne objavi knjigu "Crveni rulet".

Duan, takođe poznatoj kao Vitni (Whitney) Duan, pisao je za Njujork tajms (The Nev Iork Times) u seriji članaka iz 2012. o porodičnom bogatstvu tadašnjeg premijera Ven Điabaoa.

South China Morning Post je objavio da je Duan uhapšena 2018. zbog povezanosti sa Sun Džengcaijem, bivšom političkom zvezdom u usponu i nekada najmlađim članom najužeg kruga Komunističke partije.

Duan se pojavila nedavno u javnosti što signalizira da su kineske vlasti možda okončale istragu o njenim vezama sa bivšim članom Politbiroa.

Nestali oligarh za nekretnine

Mogul za nekretnine, Ren Žikiang, nestao je iz javnosti u martu 2020. nakon što je kritikovao politiku predsednika Si Đinpinga u vezi sa pandemijom izazvanom korona virusom.

Ren je kasnije te godine osuđen na 18 godina zatvora pod optužbom za korupciju.

Nestanak Si Đinpinga 2012.

U septembru 2012. Si, tada potpredsednik, nestao je iz javnosti, otkazavši sastanke sa nekoliko stranih lidera.

Ponovo se pojavio dve nedelje kasnije bez formalnog objašnjenja, iako su kineski zvaničnici rekli da je zadobio sportsku povredu.

Ali, dok je većina nestalih skrajnuta nakon njihovog odsustva, Siju se desilo suprotno: dva meseca kasnije je imenovan za kineskog lidera, navodi Gardijan.

Nestali stranci

Švedski državljanin kineskog porekla Gui Minhaj nestao je 2015. godine i verovalo se da su ga oteli kineski agenti iz njegove kuće na obali mora na Tajlandu.

On i još četiri osobe koje su radile za istu kompaniju u Hong Kongu koja je objavljivala knjige kritične prema Komunističkoj partiji, nestali su otprilike u isto vreme i pojavili su se mesecima kasnije u policijskom pritvoru u kontinentalnoj Kini, piše AP.

Sud u istočnoj Kini ga je kasnije osudio na 10 godina zatvora zbog "ilegalnog pružanja obaveštajnih podataka u inostranstvu".

Kanađani Majkl (Michael) Kovrig i Majkl (Michael) Spavor uhapšeni su u Kini u decembru 2018. godine, ubrzo nakon što je Kanada pritvorila Menga Vandžoua, glavnog finansijskog direktora kineskog telekomunikacionog giganta Huavei, na zahtev SAD za ekstradiciju.

Kina je danima odlagala objavljivanje njihovih pritvora, a zatim je negirala da su hapšenja povezana.

Obojica su pušteni u septembru nakon što je Mengu dozvoljeno da se vrati u Kinu.

'Loše Sijevo leto'

Na samitu BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici u avgustu, Si Đinping je dospeo na naslovne strane zbog izbegavanja učešća na poslovnom forumu.

Njegov govor je pročitao kineski ministar trgovine Vang Ventao.

Jedna od pretpostavki je zabrinutost da bi mu mogla biti postavljena direktna pitanja o lošem učinku kineske ekonomije, ocenjuju posmatrači.

Ali, to je podstaklo spekulacije o njegovom zdravlju, političkoj krizi ili zaveri.

Si je imao teških nekoliko meseci, sa prirodnim katastrofama, ekonomskim teškoćama, nestalim ministrima, nezadovoljstvom dela javnosti i međunarodnim prepirkama.

"Očigledno je da je imao loše leto", kazao je za Gardijan profesor njujorškog univerziteta Džerom Koen (Jerome Cohen).

Od međunarodne zajednice do akademske zajednice, Kineza i političke elite, Koen kaže da "ima mnogo znakova nezadovoljstva".

Si je i ranije imao "loša leta", kao što je bilo 2018.

To je bila godina poznata po ekonomskim problemima, trgovinskom ratu sa SAD i skandalu zbog korupcije oko vakcina, dok je 2022. bila katastrofalna zbog politike nultog kovida i protesta "belih papira".

Ali, stručnjaci ističu da su ovogodišnji problemi makar delimično izazvani prevelikom centralizacijom moći oko Sija.

"Čini se da su glavni izazovi sa kojima se Si suočava stvoreni njegovim gvozdenim držanjem vlasti", kazao je Rori Danijels (Rorry Daniels), generalni direktor Instituta za politiku društva u Aziji. "Kada smanjite krug savetnika od poverenja, teško je dobiti kredibilne informacije i uvid", ističe Danijels.

Kina se danas suočava sa više izazova. Njena privreda usporava, što nije viđeno još od početka "reforme i otvaranja" kasnih 1970-ih.

Sektor nekretnina je u velikim problemima, što pokazuje slučaj giganta u sektoru nekretnina Evergrande Group čiji dug je premašio 300 milijardi dolara, a kriza u ovom sektoru se proširila na još jednu kompaniju, Country Garden Holdings, kojoj preti kolaps.

Podaci o nezaposlenosti se ne objavljuju

Bilo je fabričkih protesta zbog niskih plata i loših radnih uslova, a mladi ljudi i dalje pate zbog rekordno visoke stope nezaposlenosti.

Doduše, teško je saznati razmere tog problema jer je vlada u avgustu prestala da objavljuje negativne podatke, prenosi Gardijan.

Rekordne kiše izazvale su poplave širom Kine dva puta u julu i ponovo prošlog meseca, usmrtivši desetine građana i pokrenuvši evakuaciju oko milion njih.

Stanovnici provincije Hebej protestovali su nakon što se činilo da su vlasti žrtvovale ruralna područja kako bi spasile Peking u avgustovskim poplavama, dok je jedan lokalni zvaničnik obećao da će biti "rov koji će štititi prestonicu".

"Moj dom je u jadnom stanju", napisao je nakon toga jedan stanovnik Džoudžoua. "Putevi su prekriveni blatom i đubretom, a vazduh je ispunjen truleži i smradom."

Politika nultog kovida pokazala je da će lokalni zvaničnici učiniti skoro sve da neupitno prate Sijeve naredbe i izbegnu kazne za svoje neuspehe.

Zašto se Si se nije pojavio na samitu G20?

Bilo je i drugih znakova previranja. Nikej Ejža (Nikkei Asia) je izvestio da se Si suočio sa kritikama starih partijskih starešina na skupu u Beidaiheu.

Građani i pravni stručnjaci otvoreno su optužili stranku da je preterala sa svojim nacrtom zakona kojim se predlaže pritvaranje bez suđenja zbog odeće, simbola ili komentara koji "škode osećanjima" Kine.

U avgustu se Si po prvi put nije pojavio na samitu G20 – kome je ranije pridavao veliki značaj - jer bi se našao u istoj sali sa svetskim liderima koji su veoma nezadovoljni nedavnim kineskim potezima, uključujući ažuriranu nacionalnu mapu u kojoj se jednostrano polaže pravo na nekoliko spornih oblasti.

Mnogi su zabrinuti i zbog kineskih agresivnih manevara u Južnokineskom moru, vojnog zastrašivanja Tajvana i stalne podrške Pekinga Moskvi.

Ali, kineske međunarodne veze su takođe osmišljene, jer Si nastoji da prebaci moć sa blokova u kojima dominira Zapad, poput G20, na nove inicijative.

Još jedan važan faktor iza odsustva Sija na ovom skupu u Indiji je izostanak napretka u odmrzavanju odnosa Kine i SAD.

Iako se Vašington nadao da je poseta američke ministarke trgovine Đine Rejmondo (Gina Raimondo) krajem prošlog meseca Kini poslužila kao korak ka stabilnijim odnosima, Peking to drugačije doživljava.

On smatra da je Rejmondo došla bez "poklona".

Kritike penzionisanih lidera na račun Sija

Kako piše Nikej Ejža, izgleda da Sijevoj odluci da ne ode na samit u Indiju prethodio godišnji sastanak aktuelnih i penzionisanih lidera Komunističke partije Kine u primorskom letovalištu Beidaihe.

Sadržaj razgovora nikada nije zvanično potvrđen, ali su procurele nezvanične informacije prema kojima je grupa penzionisanih partijskih starešina ukorila Sija, što nije bio slučaj u prethodnih deset samita otkako je postao kineski lider.

S obzirom da ni SAD ni Kina nisu u stanju da naprave velike ustupke o važnim ekonomskim pitanjima, Siju je teško da opravda prijateljski sastanak sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

U trenutnim okolnostima, nejasno je da li će Si otputovati u SAD u novembru na forum Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku.

Problemi u Kini su zabrinuli mnoge bivše visoke zvaničnike koji su vodili stranku tokom njenog ekonomskog uspona.

Oni su poručili Siju da ako se politička, ekonomska i socijalna previranja nastave bez preduzimanja efikasnih kontramera, Komunistička partija bi mogla da izgubi podršku javnosti, što predstavlja pretnju njenoj vladavini.

"Ne možemo imati više previranja", istakle su partijske starešine, prenosi Nikej Ejža.

Ključna figura među penzionisanim funkcionerima bio je Zeng Ćinghong, bivši potpredsednik i jedan od najbližih saradnika nedavno preminulog bivšeg predsednika Điang Cemina.

Si je, prema nezvaničnim informacijama, pred najbližim saradnicama bio veoma frustriran upirući prstom u svoja tri prethodnika – Deng Sijaopinga, Đijang Cemina i Hu Đintaoa.

"Sva (nerešena) pitanja koja su ostavila prethodna tri lidera sada su na mojim plećima. Proveo sam poslednju deceniju baveći se njima, ali ona ostaju nerešena. Jesam li ja kriv?" upitao se navodno Si.

Jaz između Kine i Zapada

Pod Sijem, Kina je sve više izolovana od globalnih interakcija sa SAD i drugim liberalnim demokratijama.

Veze sa SAD su poboljšane nakon februarske sage o balonima, ali je u junu američki predsednik Džo Bajden nazvao Sija diktatorom.

Onda je u avgustu potpisao istorijski bezbednosni sporazum sa Južnom Korejom i Japanom kao direktan odgovor na "opasno i agresivno ponašanje" Kine, što ju je razbesnelo.

Osim što je propustio govor, BRIKS je u velikoj meri bio uspeh za Sija jer je ovaj blok proširio svoje članstvo.

Inauguralni samit Kina-centralna Azija u maju proizveo je nekoliko trgovinskih sporazuma i snažniju podršku domaćoj politici kao što je udar u Sinđijangu protiv Ujgura, kaže Niva Jau (Yau), saradnik Atlantskog saveta.

"Kina nagrađuje zemlje koje su spremne da budu na njenoj strani", ističe Jau. Ali, ona kaže da ljudi u Kini primećuju velike finansijske izdatke zbog ekonomskih problema.

Da li Si obraća pažnju na pouke iz leta i čuje gunđanje svog naroda, to je ključno pitanje, kaže Koen.

"On je u stanju da promeni kurs. Čini se da je instinktivna početna reakcija da pojača pritisak. Ali možda je dostigao granicu. Ne možete sve strpati u zatvor. Mislim da će na kraju doći do zaokreta u politici. I ovo će proći, čak i ako Si i dalje bude na funkciji. Mislim da ovo ne može da traje beskonačno, ali još nismo videli najgore", smatra Koen.

'Čistke će se nastaviti'

Otkako je došao na vlast, Si je vodio nemilosrdnu kampanju protiv korupcije u kojoj je uhapšeno na stotine visokih zvaničnika i generala i milioni nižih kadrova.

"Ako pogledate unazad više od 10 godina, Si Đinping se i dalje bori protiv korupcije. I dalje se bori protiv nelojalnosti. On i dalje izražava zabrinutost zbog lojalnosti vojske prema stranci", kaže Dru Tompson.

To, po njegovom mišljenju, ukazuje na fundamentalan problem u prirodi upravljanja u Pekingu.

"Nedostatak kontrole i ravnoteže, preterano oslanjanje na partijsku kontrolu odozgo nadole ne čini ništa da obeshrabri ponašanje koje on stalno pokušava da iskoreni", smatra Tompson.

Sijeva poslednja čistka na visokom nivou naglašava njegovo uverenje da su ideološka kohezija, a ne ekonomski učinak ili percipirana vojna hrabrost, kamen temeljac snage nacije, ocenjuje Krejg Singlton.

"To je lekcija koju je izvukao iz raspada Sovjetskog Saveza. Uklanjanje Lija i Ćina ponovo potvrđuje filozofiju upravljanja koja smanjuje naglasak na stabilne spoljne odnose u korist rigidnog ideološkog okvira", ističe Singlton.

To onda znači, prema rečima Mišel Mud, da "politički legitimitet Komunističke partije, koji više ne podupire rastuća ekonomija, sada počiva na cenzuri u cilju kontrole informacija i znanja".

Sve neprozirnije rukovodstvo u Pekingu predstavlja problem ne samo za kreatore politike širom sveta, već i za one koji upravljaju Kinom.

Domaći zvaničnici odgovorni za rešavanje posledica usporavanja rasta zemlje i društvenih pritisaka ne razgovaraju jedni sa drugima, kaže za Atlantik Meri Galager (Mary Gallagher), specijalista za kinesku politiku na Univerzitetu u Mičigenu.

"Mislim da sistem više ne reaguje kao što je to nekada činio, i mislim da će to biti veoma problematično s obzirom koliko teškoća treba da reši u narednih pet do 10 godina", ističe Galager.

Ipak, ovi potresi ne znače nužno da slabi Sijeva pozicija.

"Sama činjenica da može da ukloni svakoga koga želi govori mnogo o obimu kontrole koju je Si ostvario", smatra Džejms Čar.

Međutim, nestanak Lija i Ćina je simptom jednopartijske centralizovane vladavine u Kini.

"Sve dok Si Đinping ne bude imao hrabrosti da reformiše ceo politički sistem... Veoma sam siguran da će se ovakve čistke samo nastaviti", ocenjuje Čar.