To očigledno nije bio spontani napad, kaže za Radio Slobodna Čarls Kapčan (Charles Kupchan), profesor Unvierziteta Džordžtaun (Georgetown) i nekadašnji direktor za evropska pitanja u američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.
Kosovska policija je saopštila da je u napadu oko 30 dobro naoružanih lica u Banjskoj u noći subotu na nedelju poginuo jedan policajac. U akciji policije su ubijena tri napadača, a šest je uhapšeno. Priština optužuje Beograd za umešanost, što on negira.
"Čini se da je ovo dobro organizovana akcija, zbog čega je opasnija, jer sugeriše da postoje grupe na terenu kojima je u interesu izazivanje nasilja i spremne su da se organizuju i pronađu oružje koje će omogućiti da to učine", smatra Kapčan.
On ističe da ne želi da rizikuje sa nagađanjima ko stoji iza napadača.
"To može biti domaća grupa sa podrškom spolja, ali ne nužno od strane vlade. Njihov cilj? Podstaknuti nevolje, još nasilja, podići tenzije kako bi se učinila nedostižnom saradnja involviranih strana u cilju postizanja trajnog mira", kaže Kapčan.
Postavlja se pitanje kako su napadači došli do tako modernog oružja.
"Pa, u današnjem svetu, vrlo je lako doći do njega na crnom tržištu. Moglo je da dođe i iz Beograda. To ne znamo, ali znamo da je izbijanje ovakvih sukoba i nasilja opasno, jer imaju potencijal da se šire", navodi profesor Univerziteta Džordžtaun.
Po njegovim rečima, pozitivan znak je da se srpski manastir (u Banjskoj) distancirao od nasilja i što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i nasilje.
"Sada je potrebno da obe strane ispolje dalju, dugotrajniju uzdržanost, da odustanu od međusobnog optuživanja i krenu napred u primeni mape puta koju je pripremila Evropska unija", ističe Kapčan.
On smatra da je neophodno da SAD i EU pojačaju pritisak i na Beograd i Prištinu.
"Mislim da ovde nema dobrih i loših momaka. Ovo je jedan od onih nerešivih sukoba koji traju godinama. A znamo iz istorije da se nerešivi sukobi završavaju kada su obe strane spremne na teške, hrabre, bolne ustupke i kompromise u pregovorima", navodi Kapčan.
Beograd i Priština da ostanu uzdržani
RSE: Vlasti na Kosovu saopštile su da je policija povratila kontrolu nad teritorijom na severu većinski nastanjenoj građanima srpske nacionalnosti nakon napada "teško naoružane" grupe, što je rezultiralo smrću jednog policajca i trojice napadača.
Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) okrivio je Beograd za incident rekavši da "organizovani kriminal uz političku, finansijsku i logističku podršku zvaničnika u Beogradu napada našu zemlju".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najoštrije je osudio ubistvo kosovskog policajca i dodao da za to nema opravdanja. On je, međutim, rekao da je do incidenta došlo zbog pobune Srba jer ne žele "više da trpe pod terorom Kurtija i da je bilo samo pitanje vremena kada će se tako nešto desiti".
Zašto se ovaj incident dogodio baš sada ili je to logična posledica tenzija koje godinama jačaju jer obe strane nisu spremne na kompromis uprkos mnogim rundama njihovih pregovora?
Kapčan: Pa, ovo novo izbijanje nasilja obeshrabruje, ali nije previše iznenađujuće. Tenzije u poslednje vreme jačaju.
Mislim da postoji frustracija kod svih aktera. S jedne strane, imate ozbiljnu mapu puta uz posredovanje Evropske unije koje je trebalo da vodi ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Istovremeno, nijedna strana nije pokazala spremnost i dovoljno hrabrosti da krene napred i sprovede tu mapu puta. Mislim da je premijer Kurti poslednjih meseci preduzeo korake koji su bili provokativni i podigli su temperaturu.
Počev od nastojanja da se kosovski Srbi nateraju da uzmu nove lične karte i registarske tablice. Zatim, odluka o postavljanju gradonačelnika na Severu izabranih na izborima koje je bojkotovala srpska zajednica.
Ovo mogu biti koraci koji su legitimni za suvereno Kosovo, ali su se ipak pokazali provokativnim i mislim da su ometali napredak. Ne znamo ko su počinitelji ovog nasilja koje je dovelo do ubistva.
Vučić je porekao bilo kakvu direktnu umešanost Srbije, ali znamo iz istorije da se u vreme rastuće etničke napetosti formiraju paravojne grupe ove ili one vrste.
Građani preuzimaju stvari u svoje ruke i sprovode akte nasilja iz kojih možda ne stoji nijedna strana.
Stoga smatram da je u čitavoj ovoj situaciji možda dobro što ovaj događaj upozorava vlade u Prištini i Beograde da nije isključeno šire izbijanje nasilja zbog čega obe strane moraju da budu uzdržane jer je situacija na terenu nestabilna i opasna.
RSE: Ko bi mogao da stoji iza ovoga napada? Da li je to možda Srpska lista, ključna srpska stranka na Kosovu, ili Beograd uprkos Vučićevom distanciranju, ili ruska služba bezbednosti, kao što je pominjana u nerasvetljenom slučaju zavere za rušenje tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića 2016? Takođe, šta su napadači želeli da postignu ovom akcijom?
Kapčan: Ne bih želeo da rizikujem sa nagađanjima o napadačima. To može biti domaća grupa sa podrškom spolja, ali ne nužno od strane vlade.
Njihov cilj? Podstaknuti nevolje, još nasilja, podići tenzije kako bi se učinila nedostižnom saradnja involviranih strana u cilju postizanja trajnog mira.
Oružje je moglo doći iz raznih izvora
RSE: Kurti tvrdi da Beograd podržava ovu vrstu paralelnih struktura i grupa. Vučić je, međutim, uzvratio da je Kurti jedini krivac za sve što se dešava na Kosovu. "Aljbin Kurti je jedini koji želi sukobe i rat", rekao je Vučić.
Kako su lokalni Srbi mogli da dođu u posed takvog naoružanja tipično za redovne ili paramilatarne jedinice? Kako lokalno stanovništvo može da nabavi tako modernog naoružanja?
Kapčan: Pa, znate, nije iznenađujuće što svaka strana krivi drugu. Mislim da obe strane snose odgovornost.
Da li je Srbija delovala u dobroj nameri da pomogne Kosovu da bude koherentno kao unitarna država? Apsolutno ne.
Da li je vlast u Beogradu podsticala paralelne strukture i ohrabrivala srpsku manjinu na Kosovu?
Da li je vlast u Beogradu ohrabrivala paralelne strukture i srpsku manjinu da bude odanija Srbiji nego Kosovu? Apsolutno.
Dakle, ako gledamo širu sliku, da li Srbija snosi značajnu odgovornost za zastoj i izbijanje nasilja? Da, snosi.
U isto vreme, znamo da je Kurti preduzeo korake koji su podigli temperaturu, polarizovali odnose između etničkih Albanaca i etničkih Srba.
Odakle dolazi takvo oružje? Pa, u današnjem svetu, vrlo je lako doći do njega na crnom tržištu. Moglo je da dođe i iz Beograda.
To ne znamo, ali znamo da je izbijanje ovakvih sukoba i nasilja opasno, jer imaju potencijal da se šire.
Nadam se da će ovaj incident biti doživljen kao poziv za buđenje, i da obema stranama ovo nasilje, pogibije koje su se desile, budu razlog da krenu napred na diplomatskom frontu.
To nije bila spontana akcija
RSE: Da li se incident desio spontano, preko noći, ili je zbog razmera sa 30 do zuba naoružanih profesionalaca - kako sugeriše kosovska policija – pripreman danima, ako ne i nedeljama?
Kapčan: Pa, očigledno nije bila spontana akcija. Prema onome što možemo da zaključimo iz medijskih izveštaja štampe, kamioni su blokirali most.
Pokušano je da se izazove svojevrsni zastoj, blokada. Po svemu sudeći, grupa od nekoliko desetina ljudi je potražila utočište u srpskom manastiru.
Dakle, čini se da je ovo dobro organizovana akcija, zbog čega je opasnija, jer sugeriše da postoje grupe na terenu kojima je u interesu izazivanje nasilja i spremne su da se organizuju i pronađu oružje koje će omogućiti da to učine.
Dobro je što su se SPC i Vučić distancirali od nasilja
RSE: Pomenuli ste Srpsku pravoslavnu crkvu. Napadači su potražili utočište u manastiru Banjska, ali se sveštenstvo distanciralo od njih.
Kapčan: Mislim da je pozitivan znak da se srpski manastir, njegovo sveštenstvo, distancirao od nasilja.
Smatram da je pozitivan znak i to što je predsednik Vučić osudio ubistvo kosovskog policajca i nasilje. Ta vrsta uzdržanosti je važna.
Sada je potrebno da obe strane ispolje dalju, dugotrajniju uzdržanost, da odustanu od međusobnog optuživanja i krenu napred u primeni mape puta koju je pripremila Evropska unija.
Da li postoje teške odluke koje treba doneti? Da.
Da li će Kosovu biti teško da osmisli i sprovede u delo asocijaciju srpskih opština koja bi zadovoljava (srpsko) stanovništvo i dovela do sporazuma? Da, hoće.
Ali, ova mapa puta predstavlja najbolju šansu za koju mislim da su obe strane imale da reše sukob i krenu napred. Nažalost, za sada izgleda da ne koriste tu priliku.
Advekatna reakcija Žozepa Borelja
RSE: Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) osudio je, kako je rekao, "grozni napad" dodajući da odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde.
Međutim, kosovska ministarka inostranih poslova Donika Gervala-Švarc (Gevralla-Schwarz) kritikovala je izjavu Borelja, rekavši da ona ne izražava podršku policiji niti koristi reč "teroristi" za napadače.
Do ove eskalacije nasilja je došlo nakon što su propali poslednji pregovori uz posredovanje EU prošle nedelje, pri čemu je Borelj okrivio Kurtija što nije uspeo da uspostavi asocijaciju opština sa srpskom većinom koja bi im dala veću autonomiju.
Kapčan: Pa, mislim da je izostao zamah nakon sastanka kome je Borelj bio domaćin.
Koliko smo mogli da shvatimo, Kurti je rekao da se sporazum mora "sekvencirati", tačnije da Srbi moraju da priznaju Kosovo pre nego što Kosovo osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Mislim da su takve izjave beskorisne. To je jedan od razloga što je međunarodna zajednica pojačala kritike na račun kosovskog premijera u poslednje vreme na način da su je pojedini optužili Zapad da je jednostran.
Ali, mislim da su identifikovane obaveze obe strane i da treba paralelno da ih ispune.
RSE: Kako komentarišete kritike šefice kosovske diplomatije da je Borelj bio previše uzdržan u saopštenju i da napadače nije nazvao "teroristima"?
Kapčan: Mislim da je Boreljova izjava bila dovoljno jasna. Kada ocenjujemo izjave kosovske i beogradske strane, treba imati u vidu intenzitet njihovih emocija u trenutku kada je ponovo došlo do nasilja i pogibije ljudi.
Nema dobrih i loših momaka
RSE: Da li će se posle poslednjih sukoba smanjiti pritisak EU i SAD na Kurtija, a pojačati prema Srbiji, imajući u vidu kritike, koje ste pomenuli, SAD i EU prema kosovskom premijeru?
Kapčan: Pa, mislim da je svrsishodan stav međunarodne zajednice da primeni neophodan pritisak na obe strane.
Mislim da ovde nema dobrih i loših momaka. Ovo je jedan od onih nerešivih sukoba koji traju godinama.
A znamo iz istorije da se nerešivi sukobi završavaju kada su obe strane spremne na teške, hrabre, bolne ustupke i kompromise u pregovorima.
Uloga EU i SAD je da izvrše pritisak na obe strane da bi izdejstovali tu vrstu reciprociteta, suzdržanosti koji su nedostajali poslednjih meseci.
Ostaje da se nadamo da će ovakvi tragični događaji podstaknuti obe strane da krenu napred sa više posvećenosti i odlučnosti ka konačnom rešenju diplomatskim putem.
Pouke iz Nagorno-Karabaha
RSE: Nema nikakve koincidencije osim vremenske. Pomenuli ste da se nerešivi sukobi mogu okončati samo kompromisom za pregovaračkim stolom.
Ali, vidimo da u je slučaju Nagorno-Karabaha, nakon višedecenijskog izostanka kompromisa, to pitanje rešeno kada je jedna strana – Azerbejdžan - vojno ojačala i pobedila.
Sada je veoma neizvesna situacija oko Nagorno-Karabaha u smislu da će politički biti reintegrisan u Azerbejdžan sa nimalom zavidnom budućnošću Jermena koji su u dilemi da li da ostanu tamo ili odu u Jermeniju.
Kapčan: Ne želimo da se takva situacija desi na Balkanu jer se pitanje Nagorno-Karabaha u mnogo čemu privodi kraju upotrebom sile, zato što je Azerbejdžan, delom zbog prihoda od energije, uspeo da stekne vojnu nadmoć koja mu je efektivno omogućila da ponovo uspostavi kontrolu nad tom regijom.
Ne želimo da vidimo upotrebu vojne sile kada je u pitanju odnos između Beograda i Kosova.
Ali, jedna lekcija za koju mislim da je korisna iz slučaja Nagorno-Karabaha je da Rusija nije mogla i nije htela da pritekne u pomoć Jermeniji, iako je saveznik u ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti).
To je pokazatelj nevolja koje su zadesile Rusiju, ograničenja ruske diplomatije i vojnih sposobnosti zbog rata u Ukrajini.
Mislim da zaokupljenost Rusije Ukrajinom, šteta koju je Rusija time nanela svojoj reputaciji - pruža priliku ne samo Kosovu i Srbiji, već i Balkanu uopšte, da pokuša da se distancira od svojih veza sa Moskvom, da prevaziđe neke od preostalih sporova u regionu koji je uvek pokušavala da iskoristi.
Dakle, smatram da je ovo povoljan trenutak da Kosovo i Srbija krenu napred.
Kina neće imati velikog uspeha na Balkanu
RSE: Da li Rusija ili možda Kina pokušavaju nekako da iskoriste nestabilnu situaciju u vezi sa Kosovom za svoje potrebe?
Kapčan: Mislim da Kina u izvesnoj meri koristi opadanje ruskog uticaja u određenim regionima da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku, u Centralnoj Aziji, Avganistanu.
Ipak, smatram da neće imati velikog uspeha na Balkanu. Već smo videli kako se različiti evropski akteri udaljavaju od Kine.
Izgleda da Italija završava svoje učešće u kineskoj inicijativi Pojas i put. Centralnoevropske zemlje odustaju od svog foruma za dijalog sa Kinom (inicijativa 16+1).
Na kraju krajeva, region Balkana je predodređen da se integriše u atlantske institucije, u Evropsku uniju. Samo je je pitanje kada će se to dogoditi.
Nažalost, mislim da ovakvo nasilje vraća region nazad i udaljava ga od zapadnog kursa. Ali, mislim da znamo gde će se priča završiti. Samo ne znamo koliko će to trajati.
Srbija će se vremenom distancirati od Rusije
RSE: Kada je reč o ulozi Rusije na Balkanu, da li će, s obzirom na njenu veoma blisku vezu sa Srbijom i Srbima, pokušati da nekako iskoristite ovu situaciju?
Kapčan: Pa, mislim da Rusi ne propuštaju priliku u pokušaju da ojačaju svoju pokroviteljsku ulogu i uticaj u regionu.
Bilo da je u pitanju spor oko imena između Severne Makedonije i Grčke, ulazak Crne Gore u NATO, problemi u Bosni i Hercegovini zbog secesionističkih poteza Republike Srpske, ili teškoće između Kosova i Srbije.
Rusi su uvek u pozadini spremni da eksploatišu takve podele.
Ali, mislim da sada imaju slabije adute i uticaj nego ranije zbog zaokupljenosti invazijom na Ukrajinu i iscrpljenosti resursa.
Stoga smatram da iako Srbija nije odustala od odnosa sa Rusijom, niti je jasno osudila rusku invaziju, imidž Rusije širom sveta, posebno u Evropi, oštećen je tako da će se veoma teško popraviti.
Zato mislim da ćemo vremenom videti da se Srbija distancira od Rusije i da će ona na kraju izgubiti svoja preostala uporišta u regionu.
SAD i EU moraju da udvostruče angažman
RSE: Da li će sada biti još teže da Kosovo i Srbija naprave iskorak u primeni Ohridskog sporazuma, ili će EU i SAD izvršiti pritisak i ubrzati proces strahujući da bi, u suprotnom, kako sugerišu ovi sukobi, situacija mogla da izmakne kontroli?
Kapčan: Mislim da će odnos Kosova i Beograda, posebno nakon ovog novog nasilja, zahtevati posredovanje sa strane i pritisak.
Ohrabrio bih Sjedinjene Države i EU da nastave da rade usaglašeno, kao što to čine otkako je predsednik Bajden (Biden) preuzeo dužnost, ali da udvostruče napore u angažovanju i sa Prištinom i sa Beogradom da bi pogurali napred diplomatski proces.
Poslednje što saveznici iz NATO-a sada žele je nova epidemija nasilja u regionu.
Kao posledica toga, mislim da će biti nastojanja da se udvostruči diplomatski angažman. Možda ćemo videti i povećanje pripadnika NATO-a na Kosovu da bi se sprečila eskalacija nasilja.
RSE: Ali, za sada nema opipljivih rezultata. Stiče se utisak da svi ti dosadašnji razgovori, pre svega uz posredovanje EU, nisu dovelo do velikog napretka još od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013.
Kapčan: Da, ima razloga za nezadovoljstvo i razočarenje, ali nema razloga za odustajanje, jer je ostvaren napredak.
Postoji plan EU koji su u načelu prihvatile obe strane. Videli smo da su mirnim putem rešeni drugi sporovi u regionu, uključujući oko imena Severne Makedonije, te njenu integraciju u NATO zajedno sa Crnom Gorom.
Dakle, postoje pozitivne priče u regionu i šira slika je da on ide u dobrom smeru. Verujem da to što se dešava u odnosima Srbije i Kosova je privremeno "skretanje sa puta".
Ali, ovo je najbolja šansa koja postoji da se primeni mapa puta koja će voditi normalizaciji i priznanje Kosova od strane Srbije.
Predstoji mnogo teškog posla da se obavi na tom putu, ali mislim da postoji svetlo na kraju tunela uprkos mraka koji se pojavio sa poslednjim činom nasilja.
Nacionalistička karta i dalje efikasna
RSE: Ali, kosovski premijer i predsednik Srbije su do sada bili prilično nepopustljivi. Kurti je nedavno optužio Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, da je zauzeo poziciju protiv Kosova.
U međuvremenu, Vučić je tokom prošlonedeljnog obraćanja Generalnoj skupštini UN optužio Zapad za licemerje. On je rekao da njegovo priznanje nezavisnosti Kosova "počiva na istim osnovama kao i rat Rusije protiv Ukrajine".
Da li to znači da obojica imaju maksimalističke zahteve kako bi osigurali što povoljniji ishod po svoje zemlje?
Kapčan: Mislim da se ovde radi o manevrisanju zarad potreba domaće politike. Nažalost, nacionalizam, politika konfrontiranja – pokazali su se efikasnim.
Zbog toga političari često igraju na tu kartu. Međutim, fokus na jačanje političke pozicije u zemlji i povlađivanje domaćoj političkoj javnosti, često rezultira neuspesima u odnosima sa zemljama koje su protivnice ili imaju sa njima zategnute odnose.
Pozitivna strana te priče je da političar koji reprezentuje tvrđu politiku, konfrontacijski pristup - često ima dovoljnu domaću podršku da donese teške odluke i napraviti bolne kompromise.
Ne predviđam da će Kurti i Vučić biti ti koji će sklopiti trajno diplomatsko rešenje. Međutim, teška retorika koju njih dvojica trenutno razmenjuju ne bi trebalo da zasene prilike koje se naziru.
RSE: Mislite da će njihovi naslednici postići rešenje, a ne Kurti i Vučić?
Kapčan: Ne nužno njihovi naslednici. Moguće je da neko poput Kurtija ko je u stanju da okupi šire nacionalističko biračko telo na Kosovu, ima legitimitet i kredibilitet nepohodne za donošenje teških odluka te da u to uveri domaću javnosti da je to uslov za sporazum sa vlastima u Beogradu.
RSE: Zvučite optimistički. Da li to znači da se uskoro može očekivati sporazum Kosova i Srbije, ili, kako sugeriše iskustvo svih ovih godina, biće još nasilja pre eventualnog dogovora?
Kapčan: Ne mislim da se balkanski region rešio svih problema, te da je zauvek nestala opasnost od nasilja.
Takva ocena bila bi naivna. Međutim, optimista sam da će biti postignuto rešenje, te da će se Kosovo i Srbija integrisati u atlantske i evropske institucije.
Ne znam kada će se to desiti, ali znam da će to iziskivati političku hrabrost i teške odluke.
Nažalost, u ovom trenutku oboje nedostaju.
