Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je napade na pripadnike mirovne misije Alijanse krajem maja na severu Kosova.
"Napad na NATO-ovu mirovnu misiju, osoblje KFOR-a, koje se desilo u maju, potpuno je neprihvatljivo. Zbog toga krivci moraju odgovarati. U toku je istraga kosovskih vlasti", izjavio je Stoltenberg, dodajući da se radi o pitanju sprovođenja zakona jer je prema njemu "neprihvatljivo da oni koji štite mir, budu napadnuti".
Šef Alijanse je primio predsednicu Kosova Vjosu Osmani, koja je ocenila da su napadi na vojnike KFOR-a na severu bili "planirani, organizovani i sprovedeni od srpskih organizovanih kriminalnih grupa, što je jasno dokazano video zapisima i istragom".
"Ako bude nekažnjivosti za majske napade na KFOR-ove vojnike, kao i za kontinuirane napade na kosovske policajce i novinare, postoji rizik da počinioci to vide kao našu zajedničku slabost i osmeliće se da iskoriste svaku priliku da ponove nasilje", reči su predsednice Kosova.
Krajem maja na severu Kosova je izbilo nasilje jer je lokalno srpsko stanovništvo protestovalo protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova koje je policija 26. maja uvela u zgrade opština. Te izbore su bojkotovali lokalni Srbi.
Kao rezultat višednevnih protesta, 29. maja su demonstranti napali i vojnike KFOR-a.
Bezbednosna situacija, pogotovo na severu Kosova, bila je ključna tema razgovora između Osmani i Stoltenberga.
Generalni sekretar NATO-a je pozdravio odluku kosovskih vlasti da smanje prisustvo policije na severu zemlje i planove za održavanje novih lokalnih izbora iz četiri opštine na severu Kosova.
Pozvao je strane da izbegnu i uzdrže se od zapaljive retorike, i ispoštuju obaveze.
Koordinacija sa KFOR-om za bilo kakvo raspoređivanje snaga na severu
S tim u vezi, spomenuo je obavezu koju je preuzelo Kosovo pre jedne dekade kojom se obavezuje da neće rasporediti Kosovske bezbedonosne snage na severu bez prethodne konsultacije i odobrenja komandanta KFOR-a.
"U skladu sa obavezama Prištine 2013. godine, svako angažovanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu zahteva pregovore sa KFOR-om. Očekujemo konsultacije za svaku akciju kosovskih policijskih snaga, koja može uticati na bezbednost".
Iako se ova obaveza odnosila samo na Kosovske bezbedonosne snage (Kosovsku vojsku) a ne policiju, Stoltenberg je nakon razgovora sa Osmani objasnio da je stav NATO-a da je za raspoređivanje specijalnih snaga potrebno odobrenje KFOR-a i potrebna je bliska konsultacija između vlasti Prištine i KFOR-a "za bilo kakav angažman koji može uticati na našu poziciju i bezbednost na Kosovu".
Osmani je potvrdila da se obaveze koje datiraju od 2013. godine odnose samo na Kosovske bezbednosne snage, ali da se ona zalaže za princip koordinacije sa saveznicima.
Naime, 2013. godine je tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) obećao NATO-u da Kosovske bezbednosne snage neće ići na sever Kosova, bez saglasnosti KFOR-a.
Ovo se navodi u tekstu pisama između Tačija i bivšeg generalnog sekretara, Andreasa Fog Rasmusena (Fogh Rasmussen).
Osmani tražila uravnotežen pristup u dijalogu
Dok je generalni sekretar Alijanse potvrdio podršku dijalogu i pozdravio najavljenu predstojeću rundu lidera koja će biti održana 14. septembra, predsednica Kosova je uputila kritike na evropske posrednike koji se bave procesom pregovora.
Naglasila je da se zvanična Priština nada uravnoteženom pristupu evropskih posrednika.
"Bilo je trenutaka kada smo mogli da vidimo neravnotežu i pozivam sve partnere i saveznike da obezbede ovu ravnotežu, jednaku osnovu za obe strane u procesu", poručila je Osmani.
Iznela je stajalište zvanične Prištine da treba postojati sekvenciranje primene sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa koji je postignut u februaru u Briselu, te aneksa primene koji je usaglašen u martu u Ohridu.
Poručila je da ne treba zanemariti činjenicu da je i Srbija preuzela obaveze ovim sporazumom, uključujući i član koji se odnosi na to da neće ometati Kosovo u procesu članstva u međunarodnim organizacijama, ali da je Beograd, tvrdi Vjosa Osmani, već prekršio delove dogovora.
