Ometanje rada parlamenta i zahtev za vanrednim izborima – to su potezi dela opozicije koja organizuje proteste "Srbija protiv nasilja".
Kako su opozicioni poslanici poručili u parlamentu 5. septembra, odluka da "idu u blokadu" skupštine i zatraže izbore doneta je jer zahtevi protesta nisu ispunjeni četiri meseca nakon dva masovna ubistva, koja su bila povod za okupljanja građana.
U blokadu skupštinske sednice ušli su uz zvižduke, povike ministrima i premijerki "ostavke" i "izlazite napolje", i transparente sa zahtevima protesta.
Na dvočasovnoj sednici, poslanici dela opozicije se nisu javljali za reč, a obraćanja premijerke i predstavnika vladajuće većine ometali su bukom.
Među zahtevima opozicije su sprečavanje promocije nasilja u javnom prostoru, kao i smene ministra policije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina.
Premijerka Ana Brnabić je odgovorila opoziciji da je "jedina kreativna ideja koju imaju da blokiraju sve gde se pojave, od međunarodnih saobraćajnica do Narodne Skupštine Republike Srbije".
"Jeste li uspeli da blokirate rad parlamenta? Niste", bila je poruka premijerke na završetku zasedanja.
Nastavak vanredne sednice, na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta i izboru novog ministra privrede, zakazan je za 6. septembar.
Šta traži opozicija?
Da će "blokirati" skupštinu dok ne dobiju odgovor vlasti o raspisivanju vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora, opozicioni poslanici su najavili 5. septembra, uoči početka sednice.
Kako je naveo poslanik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac, od građana traže podršku, kako bi nakon izbora formirali vlast i ispunili zahteve protesta.
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je naveo da, umesto izbora, vlast "u svakom trenutku može da se opredeli za drugačiji put, a to je ispunjavanje zahteva".
Na početku parlamentarne rasprave, Nebojša Zelenović iz poslaničke grupe "Moramo – Zajedno" je naglasio da vlast na zahteve "ćuti četiri meseca".
"Svaki dan je nasilje oko nas. Nudili smo u parlamentu da pričamo, vi ste kupovali vreme...Mi smo tražili razgovor, a vi ste nudili kontramiting", rekao je Zelenović.
On je istakao i da su izbori "izlaz iz krize".
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić poručila je predsedniku parlamenta Vladimiru Orliću se "izjasni o raspisivanju izbora koji su u njegovoj nadležnosti".
"To su vanredni beogradski izbori i da kažete kada će se oni dogoditi, ili da ispunite zahteve i sve bi bilo u redu", rekla je Tepić na sednici.
Ona je navela da se vlast ponaša kao da se ništa nije desilo, iako je "politička i društvena kriza i nasilje je eksplodiralo".
Koji zahtevi nisu ispunjeni?
Do početka septembra 2022, u Beogradu i drugim gradovima građani su osamnaest puta, na poziv opozicije, svake sedmice izlazili na ulice, podstaknuti masovnim ubistvima koja su pogodila Srbiju.
U masovnom ubistvu 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", učenik sedmog razreda, ubio je devetoro đaka i školskog čuvara.
Dan kasnije je u odvojenom incidentu napadač ubio devet osoba u selima Malo Orašje i Dubona kod Smedereva i Mladenovca.
Pored zahteva za smenom ministra policije i direktora BIA, na protestima se traži smena članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva Radio televizije Srbije.
Zahteva se i gašenje tabloida koji propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks, ukidanje rijaliti programa i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi (Happy), uz ocenu da te televizije promovišu nasilje.
Kako je reagovala vlast u parlamentu?
"Sada je još očiglednije kakva je razlika među nama", poručila je premijerka Srbije Ana Brnabić poslanicima opozicije dok su bukom pokušavali da ometaju njeno obraćanje u parlamentu. Rekla je i da može da odgovara "na sva pitanja koja imaju" poslanici, te da najava opozicione blokade parlamenta neće sprečiti da se usvoje zakoni na dnevnom redu.
Predsednik Skupštine i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Orlić izjavio je uoči sednice da "najveća poslanička grupa, najveća stranka u Srbiji, sa oduševljenjem prihvata ideju dela opozicije za održavanjem izbora".
"Ja ću o tome informisati nadležne institucije, Vladu i predsednika države, tražiću da dobijemo odgovore u najkraćem realnom roku, verujem da možemo u narednih 30 dana", rekao je Orlić.
Kako je ocenio, zahtev dela opozicije za izborima iznet je "bahato, sa arogancijom i pretnjom da Skupština ne može da radi svoj posao".
"Nećemo da dozvolimo da Skupštinu pretvaraju u buvlju pijacu, cirkusku šatru. I Narodna skupština će da radi, da održava svoje sednice", rekao je Orlić.
Kada su poslanici opozicije počeli da zvižducima i povicima ometaju govor premijerke i poslanika vlasti, Orlić im je više puta poručio da je "bruka i sramota" to što rade.
'Kriza parlamenta'
"Pojavni oblik institucionalne krize parlamenta", tako je današnju sednicu opisao programski direktor nevladine organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
"Sednica je samo jedan od pokazatelja kako vladajuća većina, koja ima najveću moć i uticaj u parlamentu, utiče na koji način će se razgovarati i na koji način će se rešavati problemi", dodao je Nedeljkov.
Smatra da vlast ima "ozbiljan nedostatak političke odgovornosti i zrelosti da prihvati da problem postoji i deo političkog kapitala uloži u rešavanje problema".
"Već su pribegli populističkim metodama relativizacije, targetiranja, spinovanja", dodaje Nedeljkov.
Prema njegovim rečima, "ništa nije urađeno povodom eksplozije nasilja od maja meseca", a opozicija pribegava "određenim mehanizmima" kako da na to skrene pažnju.
Na pitanje da li će i kada biti raspisani vanredni izbori, Nedeljkov odgovara da će do izbora doći kada istraživanja javnog mnjenja pokažu da je to "oportuno za vlast".
"Ako to bude bilo krajem ove godine imaćemo izbora. Ako ne bude bilo, nećemo imati", ocenio je.
Upitan da li očekuje da se ispune zahtevi protesta, Nedeljkov odgovara da bi bilo "vrlo iznenađujuće da vlast ponudi platformu za razgovor o problemima koje građani već 18 nedelja pokušavaju da stave na dnevni red, ne samo u parlamentu, već i u javnom prostoru". Kako je rekao, na opoziciji je odgovornost da biračima ponudi alternativu – koje bi konkretne mere oni doneli.
"Jedno je opstruirati ili blokirati rad parlamenta, a sasvim je drugo nešto što je značajno teže, a to je formulacija politika. Kako bi se, da su oni u prilici, rešavali problemi koji muče naše društvo, a sada pričamo o nasilju", ukazao je Nedeljkov.
Maratonske sednice skupštine bez ispunjenja zahteva opozicije
Pod pritiskom javnosti, ostavku je 7. maja dao ministar prosvete Branko Ružić.
Nova ministarka je Slavica Đukić Dejanović iz redova koalicionog partnera SNS-a, Socijalističke partije Srbije (SNS) čiji je član i Ružić.
Sednica na kojoj se, na zahtev opozicije, raspravljalo o odgovornosti vlasti nakon masovnih ubistava počela je 18. maja i trajala više od mesec i po dana.
Završena je 5. jula, ali nepoverenje ministru policije Bratislavu Gašiću nije izglasano. Ostao je na čelu ministarstva, glasovima 148 poslanika vladajuće većine.
Smena rukovodstva REM-a nije bila na dnevnom redu parlamenta.
Poslanici opozicije su u svojim obraćanjima ukazivali na govor mržnje i nasilje koje je emitovano na pojedinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom i, kako su isticali, propuste u radu REM-a.
Vlada Srbije, u čijoj je to nadležnosti, nije raspravljala o smeni direktora BIA Aleksandra Vulina.
Iako je, na zahtev opozicije, 18. jula formiran Anketni odbor koji bi utvrdio činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava, njegov rad je obustavljen tri dana kasnije.
Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović je krajem maja objavio da, na preporuku predsednika države, ukida rijaliti program "Zadruga".
Premijerka je potom tvrdila da je rijaliti ukinut.
Međutim, nova sezona rijalitija na Pinku, pod drugim imenom, počela je 2. septembra.
Kako je vlast komentarisala proteste?
Predstavnici vladajuće koalicije, na čijem je čelu Srpska napredna stranka, u svojim izjavama su diskreditovali organizatore protesta i njihove zahteve.
"Lov na predsednika Aleksandra Vučića" , tako je početkom juna na televiziji Pink proteste opisala premijerka Srbije Ana Brnabić.
Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proteste kretala se od tvrdnji o "obojenoj revoluciji" i "politizaciji tragedije", do poziva na dijalog. Vučić je u izjavama, u kojima je komentarisao proteste, rekao da je spreman da ide na izbore.
Premijerka Brnabić je 7. juna ponudila svoju ostavku i ocenila da su vanredni parlamentarni izbori rešenje za krizu.
Predstavnici opozicije odgovarali su tada da vanredni izbori nisu tema i da vlast treba da ispuni zahteve demonstranata.
Koje su mere sprovedene nakon masovnih pucnjava?
Država je na masovne pucnjave odgovorila nizom mera – od razoružavanja stanovništva, do formiranja Saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja.
U dvomesečnoj kampanji prikupljanja legalnog i nelegalnog oružja od građana predato je preko 100.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava.
MUP i predstavnici vlasti tu kampanju su označili kao "najuspešniju do sada".
Uvedena je dvogodišnja zabrana izdavanja dozvola za držanje oružja.
Najavljene izmene zakona - za pooštravanje kazni zbog nepoštovanja propisa u vezi sa oružjem, još nisu u skupštinskoj proceduri.
Nakon masovnih pucnjava, policajci u osnovnim i srednjim školama postali su svakodnevnica. Školska godina je završena ranije.
Država je najavila da će škola "Vladislav Ribnikar" biti rekonstruisana i da će biti izgrađen memorijalni deo u znak sećanja na ubijenu decu i školskog čuvara.
Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja Vlada Srbije je formirala 11. maja.
Zadatak mu je da obrazuje mobilne timove za hitno reagovanje na vršnjačko nasilje, u kojima bi bili centri za socijalni rad, obrazovne i zdravstvene ustanove i policija.
Nova školska godina u Srbiji počela je 1. septembra, razgovorom sa učenicima umesto nastave, a u osnovnim školama je uveden novi slobodni predmet "vrednosti i vrline".
*Saradnja na tekstu: Iva Gajić
Facebook Forum