Odluka članica BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) da pozovu šest zemalja da se pridruže ovoj grupaciji, najdalekosežnija je od 2010. - kada je Južnoafrička Republika postala nova članica na inicijativu Pekinga.
Ulazak Saudijske Arabije, Irana, Etiopije, Egipta, Argentine i Ujedinjenih Arapskih Emirata u BRIKS ima za cilj povećanje uticaja ovog bloka kao geopolitičke alternative svetskom poretku, koga ove zemlje smatraju zapadnocentričnim, te da se pozicionira kao predstavnik Globalnog juga, navodi Rojters.
Proširenje na još šest zemalja moglo bi da otvori put da i desetine drugih zatraže prijem u ovu grupaciju.
Na samitu BRIKS-a ove sedmice u Južnoafričkoj Republici više od 40 zemalja je izrazilo želju da mu se pridruži dok je 23 podnelo i formalni zahtev.
Zašto je primljen Iran, a ne i Indonezija?
Indija, koja se spori sa Kinom oko granice i strahuje da bi proširenje BRIKS-a išlo u prilog širenju uticaja njenog moćnog suseda, insistirala je na konsenzusu o kriterijumima za prijem novih članica.
Kako navodi Rojters, indijski premijer Narendra Modi je tražio da buduće članice ne budu na udaru međunarodnih sankcija, što bi isključivalo kandidaturu Irana i Venecuele.
Međutim, Iran je primljen što znači da je prevagnuo uticaj Kine i Rusije te da će BRIKS zauzeti snažniji antizapadni ton.
Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa rekao je da su se članice usaglasile o "ključnim principima, standardima, kriterijumima i procedurama za proširenja BRIKS-a".
Ti kriterijumi, međutim, nisu objašnjeni. Na primer, iako je figurirala kao jedan od glavnih kandidata, nije jasno zašto nije primljena Indonezija koja ima 274 miliona stanovnika i igra važnu ulogu u Aziji.
Različiti interesi i snaga članica BRIKS-a
Zemlje BRIKS-a imaju ekonomije koje se uveliko razlikuju po obimu (kineska čini 70 procenata, indijska 13, ruska i brazilska po sedam, a južnoafrička tri odsto), i vlade sa često različitim spoljnopolitičkim ciljevima, što je komplikovano za blok čiji model donošenja odluka konsenzusom daje svakoj članici de fakto pravo veta.
Kina već dugo poziva na širenje BRIKS-a kao mehanizam za jačanje multipolarnog svetskog poretka kako bi dovela u pitanje dominaciju Zapada.
Ruski predsednik Vladimir Putin, za kojim je raspisana međunarodna poternica po optužbi za ratne zločine u Ukrajini zbog čega se obratio samitu video linkom, želi da pokaže zapadnim silama da proširenjem BRIKS-a i dalje ima prijatelje.
Nasuprot tome, Brazil, Indija i Južnoafrička Republika imaju bliže veze sa Zapadom.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva odbacio je u utorak ideju da bi blok trebalo da parira SAD i Grupi sedam bogatih ekonomija (G7).
Produbljivanje geopolitičke polarizacije nakon ruske invazije na Ukrajinu i sve napetijih odnosa Kine sa SAD-om, intenzivirali su napore Pekinga i Moskve da ojačaju BRIKS kao održivu protivtežu Zapadu.
"BRIKS je krenuo u novo poglavlje u nastojanju da izgradi svet koji je pravedan, inkluzivan i prosperitetan", rekao je domaćin samita Ramafosa.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva je istakao da su propala obećanja o prosperitetnoj globalizaciji, dodajući da je vreme da se revitalizuje saradnja sa zemljama u razvoju jer "postoji rizik od nuklearnog rata", što je očigledna aluzija na rastuće tenzije između Moskve i Zapada zbog ruske invazije na Ukrajinu.
On je naveo da će BRIKS sada imati 37 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), mereno kriterijumom kupovne moći, i 46 procenata globalne populacije.
Kina želi alternativu zapadnom poretku
Si Đinping, moćni kineski lider, pozdravio je u četvrtak proširenje kao "istorijsko".
Ove godine smo videli "najotvorenije i najeksplicitnije nastojanje Sija Đinpinga da pretvori BRIKS u neku vrstu 'antihegemonističkog' instrumenta", rekao je za Vošington post viši saradnik u nemačkom Maršalovom fondu, Endrju Smol.
Sijevi govori bili su upereni protiv savezništava i finansijskog sistema u kojima dominiraju SAD. Istovremeno, predlagao je izgradnju "alternativnih, nezapadnih okvira" za trgovinu zemalja u razvoju, navodi Smol.
Zapadne sankcije protiv Rusiju zbog agresije na Ukrajinu ubrzale su napore Kine da stvara alternativne globalne finansijske strukture i lance snabdevanja otporne na pritiske sa Zapada.
Prema Smolu, Peking procenjuje da će se odnosi sa Zapadom pogoršati i da su za budućnost njegovih odnosa u svetu primarne zemlje u razvoju, pa želi da pronađe načine da institucionalizuje i učvrsti sistem koji će biti otporan na razne udare.
Posle neobjašnjivog odsustva na početku samita u utorak, Si se ponovo pojavio u sredu sa pozivima BRIKS-u da se bori protiv razdvajanja (decoupling), prekida lanca snabdevanja i "ekonomske prinude".
Na tragu govora ruskog predsednika Vladimira Putina, kineski lider je kritikovao Sjedinjene Države zbog "hegemonističkog" ponašanja.
"Ne može onaj ko ima jaču ruku ili najsnažniji glas da ima poslednju reč", istakao je Si.
Dok Indija i Brazil imaju rezerve prema rastućoj antiameričkoj agendi, Kina i Rusija su otkrile da su neke zemlje u razvoju prijemčivije za njihovu zabrinutost zbog dominacije SAD, zbog čega su insistirale na proširenju BRIKS-a, navodi Vošington post.
Neki eksperti smatraju da Peking ima veći prostor za manevrisanje delom zato što je ruska invazija na Ukrajinu zaokupirala pažnju SAD zbog čega imaju manje vremena da se angažuju sa zemljama u razvoju.
'Pobeda za Kinu i Rusiju'
Zbog rata u Ukrajini i trgovinskih i drugih tenzija sa Kinom, SAD su se ponovo usredsredile na Grupu sedam najrazvijenijih zemalja (G7), umesto na G20.
To je omogućilo BRIKS-u da postane bolja platforma za velike zemlje u razvoju da se čuje njihov glas, rekao je profesor Univerziteta Fudan u Kini, Vu Sinbo.
Samit je poslao jasnu poruku Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da "ne možete obuzdati ili potisnuti Kinu jer ona ima prijatelje širom sveta", rekao je Ming Jinvei, nezavisni politički komentator, prenosi Vošington post.
"Za Kinu i Rusiju ovo je pobeda. Oni se za ovo zalažu već pet i više godina", rekao je za Gardijan šef američkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije, Rajan Berg.
"Kini to omogućava da nastavi da gradi poredak nadajući se da će Peking biti u njegovom centru. Za Rusiju, koja će biti domaćin samita sledeće godine, ona to vidi kao ogromnu priliku u trenutnoj velikoj izolaciji", ocenjuje Berg.
"Ako ste Brazil, ili Indija, manje ste entuzijastični za širenje, iako su oni retorički posvećeni tome, jer to razvodnjava moć vašeg članstva u organizaciji koja uključuje globalnu moć poput kineske", naglašava Berg.
Jačanje glasa Globalnog juga
Cilj BRIKS-a je osnaži glas Globalnog juga. Svih pet sadašnjih članica i desetine drugih zemalja u razvoju predstavljenih na samitu pozvali su na pravedniji svetski poredak i reformu međunarodnih institucija poput Ujedinjenih nacija, MMF-a i Svetske banke.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, koji je prisustvovao samitu, rekao je da su pozivi na reformu validni.
On je naveo da afričke zemlje u proseku plaćaju četiri puta više za zaduživanje od međunarodnih finansijskih institucija nego SAD i osam puta više od najbogatijih evropskih zemalja.
"Redizajniranje današnje zastarele, nefunkcionalne i nepravedne globalne finansijske arhitekture je neophodno, ali se to neće dogoditi preko noći", rekao je Gutereš.
"Ipak, sada možemo i moramo preduzeti praktičnu akciju", dodao je čelnik svetske organizacije.
On je pozvao lidere BRIKS-a da vrate veru u multilateralizam, podsećajući na avet Prvog svetskog rata kada to nije učinjeno.
"Došao sam u Johanesburg sa jednostavnom porukom: u podeljenom svetu sa ogromnim krizama, jednostavno nema alternative saradnji", naveo je Gutereš.
On je dodao da "ne možemo sebi da priuštimo svet sa podeljenom globalnom ekonomijom i finansijskim sistemom; sa različitim strategijama o tehnologiji uključujući veštačku inteligenciju; i sa konfliktnim bezbednosnim okvirima."
Gustavo de Karvaljo, politički analitičar i viši istraživač na Južnoafričkom institutu za međunarodne poslove, rekao je da će buduće nove članice ne samo povećati vidljivost BRIKS-a, već će omogućiti članicama ovog bloka da trguju jedni s drugima u lokalnim valutama, prenosi Si-en-bi-si.
Antizapadni blok?
Ako Saudijska Arabija prihvati poziv, najveći svetski izvoznik sirove nafte naći će se u istom ekonomskom bloku sa najvećim svetskim uvoznikom nafte – Kinom.
To će takođe značiti da će se Rusija i Saudijska Arabija - obe članice OPEK+, grupe velikih proizvođača nafte - pridružiti jedna drugoj u novom ekonomskom bloku.
Dve zemlje često koordiniraju proizvodnju nafte, što je u prošlosti dovodilo Saudijsku Arabiju u sukob sa njenim saveznikom, Sjedinjenim Državama, navodi Si-en-en.
Širenjem bloka se aktuelizuje dedolarizacija, proces kojim bi članice postepeno prešle na korišćenje drugih valuta osim američkog dolara u međusobnoj trgovini. Zemlje BRIKS-a takođe razmatraju uvođenje zajedničke valute, što analitičari opisuju kao neizvodljivu i "malo verovatnu" ideju u bliskoj budućnosti.
Eksperti kažu da odabir zemalja koje su otvoreno antagonističke prema Zapadu, kao što je Iran, može ojača antizapadni karakter ovog bloka.
Nove članice, novi izazovi za BRIKS
Odluka o proširenju, zapravo, odražava izostanak napretka u produbljivanju integracije postojećeg saveza, koji, uprkos tome što predstavlja skoro trećinu globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), ima različite interese - u rasponu od uspona Kine kao globalne supersile, preko nesvrstane pozicije Indije, do statusa Brazila kao izvoznika poljoprivrednih proizvoda, ocenjuje Politiko.
Neke od novih članica, posebno Saudijska Arabija i Iran, imaju istoriju problematičnih odnosa, bez mnogo izgleda za koherentnu akciju osim jačeg predstavljanja Bliskog istoka i Afrike u ovom bloku.
Nove članice BRIKS-a donose nove izazove.
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) mogli bi da obezbede dodatni kapital za Novu razvojnu banku BRIKS-a.
Međutim, ekonomisti takođe ukazuju da su Argentina i Egipat dva najveća dužnika Međunarodnog monetarnog fonda i da im je potrebna pomoć.
Etiopija, druga najmnogoljudnija zemlja u Africi sa 120 miliona ljudi, u sukobu je sa SAD i Evropskom unijom zbog njihovih kritika nedavnog sukoba u regionu Tigraj u ovoj zemlji.
Donedavno bi uključivanje Irana, Saudijske Arabije i UAE zajedno u istu ekonomsku ili političku organizaciju bilo nezamislivo, pošto su tenzije eskalirale nakon kolapsa nuklearnog sporazuma Teherana sa svetskim silama iz 2015.
Ali, najpre su UAE uspostavile diplomatske odnose sa Teheranom, a Saudijska Arabija i Iran objavili su da su u martu postigli detant, uz posredovanje Kine.
Iran
Iran, koji raspolaže sa drugim po količini rezervama gasa na svetu i četvrtim nafte, tražio je članstvo u BRIKS-u kako bi ojačao svoje ekonomske i političke veze sa nezapadnim silama.
Poziv za članstvo u BRIKS-u mnogi su videli kao nagradu Teheranu.
To će nesumnjivo povećati geopolitičke tenzije sa Zapadom, što bi drugim članicama bloka, poput Indije, moglo da izazove nelagodu, navodi Njujork tajms.
Iranska ekonomija, koja je 2022. godine rangirana kao 22. u svetu, opterećena je inflacijom, sporim rastom i američkim sankcijama.
Ali, opstala je prodajući između ostalog Kini naftu po sniženoj ceni. Takođe je diverzifikovala svoju ekonomiju i povećala trgovinu sa članicama BRIKS-a.
Saudijska Arabija
Uključivanje Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve zemlje sa najvećim političkim i ekonomskim značajem u Persijskom zalivu i dva najveća svetska dobavljača energije, verovatno će dati bloku dodatnu snagu u njegovoj težnji da izazove svetski poredak kojim dominiraju SAD, ocenjuje Njujork tajms.
Obe zemlje su dugogodišnji američki saveznici koje se oslanjaju na Vašington da ih zaštiti u nestabilnom regionu.
Ali u isto vreme, poslednjih godina je bilo sve više nesuglasica u tom partnerstvu, pa Saudijska Arabija i UAE, idu svojim putem u pitanjima kao što su eksploatacija nafte, rat u Ukrajini i njihovi odnosi sa Iranom i Sirijom - zemljama koje bi Sjedinjene Države radije držale izolovane.
Saudijska Arabija vidi pridruživanje bloku kao još jedan korak u svojim naporima da izbalansira tradicionalna partnerstva sa Sjedinjenim Državama i Evropom sa svojim najvećim trgovinskim partnerima na istoku, Kinom i Indijom.
Saudijski ministar spoljnih poslova Fejsal bin Farhan je ukazao da njegova zemlja još nije odlučila da li će se pridružiti BRIKS-u. Rekao je da ceni poziv, ali da čeka više detalja od grupe o prirodi članstva.
Ujedinjeni Arapski Emirati
Uprkos tome što je računao na američke bezbednosne garancije, vladar UAE, šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, neguje bliske odnose i sa Rusijom i Kinom.
On je posetio Rusiju dva puta prošle godine i dogovorio da ovog meseca vazduhoplovne snage Emirata treniraju sa kineskim.
I ekonomski, UAE su cvetali zahvaljujući jačanju odnosa sa nezapadnim zemljama. Blještavi grad-država Dubai pun je novca, nafte i zlata ruskih državljana koji su tamo našli dom nakon uvođenja zapadnih sankcija zbog invazije Moskve na Ukrajinu. Takođe, cvetala je trgovina UAE sa Indijom i Kinom.
Ujedinjeni Arapski Emirati još uvek većinu svog naoružanja dobijaju od SAD, a analitičari kažu da neće uskoro napustiti američki bezbednosni kišobran.
Ali, zvaničnici UAE su frustrirani zbog onoga što vide kao neuspeh SAD da zaštite Persijski zaliv od pretnji Irana, za koji zemlje Zaliva veruju da je pokrenuo napade i na Emirate i na njihovog bliskog partnera, Saudijsku Arabiju, poslednjih godina.
U UAE su skeptični da je američko rukovodstvo zaista posvećeno Bliskom istoku, piše Njujork tajms.
Ta zabrinutost je bila faktor u odlukama Emirata i Saudijske Arabije da postignu odvojene detante sa Iranom, njihovim dugogodišnjim regionalnim neprijateljom, što je omogućilo prvi put posle mnogo godina da sve tri zemlje pripadaju istom bloku.
Argentina
Argentinska ekonomija je treća po snazi u Latinskoj Americi, posle Brazila i Meksika. Međutim, suočava se sa inflacijom koja na godišnjem nivou prelazi 100 odsto.
Nedostaju joj devizne rezerve, a opterećena je otplatama duga u sklopu sporazuma o zajmu od 44 milijarde dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Brazilski predsednik Lula da Silva kritikovao je zajmove MMF-a koji "guše" nacionalne ekonomije nagoveštavajući mogućnost da BRIKS banka poveća kreditiranje drugim zemljama uz "različite kriterijume" kako bi stimulisala njihove ekonomije.
"Želimo da BRIKS bude multilateralna institucija, a ne ekskluzivni klub", rekao je Lula.
Svaki novi član bi morao da ispuni određene uslove, tako da grupa ne postane "Vavilonska kula", dodao je brazilski predsednik.
Egipat
Egipat je jedan od najvećih primalaca američke pomoći, ali dugo održava snažne odnose sa Rusijom i razvija sve jače trgovinske veze sa Kinom.
U poslednjih godinu i po dana nastoji da smanji zavisnost od SAD, uviđajući koliko može da bude problematično oslanjanje na dolar, piše Njujork tajms.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je valutnu krizu, a zatim dovela do zastoja egipatske ekonomije.
Investitori su u panici izvukli milijarde dolara iz Egipta, a krucijalnom uvozu pšenice i goriva, kupljenog za dolare, skočila je cena.
Nedostatak dolara je takođe otežao otplatu dugova primoravajući Egipat da naglo devalvira svoju valutu, što je pogoršalo socijalni položaj građana.
Egipatske vlasti se nadaju da unutar BRIKS-a mogu da trguju u lokalnoj valuti, te da privuku više investicija članica ovog bloka.
Etiopija
Ne tako davno, Etiopija je bila zvezda u usponu Afrike — jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu, koju je predvodio Abije Ahmed, dinamičan mladi lider koji je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Ali, u dve godine građanskog rata u regionu Tigraja većina toga je uništeno. Ekonomija je u padu, Sjedinjene Države su smanjile trgovinske povlastice i suspendovale pomoć u hrani Etiopiji, dok se Ahmed bori da održi na okupu nestabilnu državu, navodi Njujork tajms.
Iako je sukob u Tigraju okončan prošlog novembra, provladine snage su započele novu borbu sa moćnim milicijama u drugom regionu.
BRIKS je za etiopijskog premijera prilika da se odmakne od američke orbite. On je već usko povezan sa UAE, koji su pružili ključnu vojnu podršku tokom rata u Tigraju.
Etiopiji je takođe potrebna i novčana pomoć. Ministar finansija Ahmed Šide procenjuje da će samo obnova nakon rata u Tigraju koštati 20 milijardi dolara.
Simbolični ili korak sa dalekosežnim posledicama
Nejasno je, međutim, kako će proširenje povećati uticaj BRIKS-a na globalnoj sceni. To će zavisiti koliko će članice moći da deluje unisono, kažu analitičari.
Naime, grupa od šest novih članica čini ovaj blok još šarolikijim - mešavinom moćnih autokratija sa srednjim prihodima i demokratijama u razvoju.
"Nije sasvim jasno šta će najnovije članice BRIKS-a dobiti prijemom", ocenjuje za Gardijan Margaret Majers, direktorka programa za Aziju i Latinsku Ameriku u Međuameričkom dijalogu.
"Barem u ovom trenutku, ovaj potez je pre svega simbolični - pokazatelj široke globalne podrške juga za reformu globalnog poretka," navodi Majers.
I bivši ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil, koji je još 2001. skovao termin BRIKS da opiše ključna tržišta u razvoju, ističe da su postojeće članice bloka imale prilično poteškoća u dogovaranju.
"Tako da, pored zaista izuzetno moćne simbolike, nisam sasvim siguran šta će se postići ako ima mnogo više zemalja", kazao je O’Nil za Blumberg..
"Pored formiranja BRICS banke... teško je videti šta je grupa uradila osim što se sastaje jednom godišnje", napisao je O’Nil u autorskom tekstu 2021.
Iako na članice BRIKS otpada 18 odsto svetske trgovine, razmena među njima je ostala relativno niska u odsustvu bilo kakvog sporazuma o slobodnoj trgovini na nivou celog bloka.
Malo je verovatno da će članstvo imati neposredne ekonomske koristi za članice koje već imaju široke bilateralne veze sa Kinom.
BRIKS banka zaostaje u investicijama za Svetskom bankom
Nova razvojna banka grupe je još uvek relativno mala. Raspolaže sa 50 milijardi dolara kapitala za finansiranje infrastrukturnih i klimatskih projekata u zemljama u razvoju.
Banka, koja među svojim akcionarima uključuje članice BRIKS-a, kao i Bangladeš, Egipat i Ujedinjene Arapske Emirate, do sada je odobrila više od 30 milijardi dolara kredita od svog osnivanja 2015. Istovremeno, Svetska banka je odobrila više od 100 milijardi dolara samo 2022, navodi Dojče Vele.
Ali, Majers dodaje da iako je taj potez uglavnom simboličan, to ne znači da je nevažan.
"Ovo je značajno i ne bi trebalo da bude odbačeno od strane G7 i drugih globalnih aktera na severu", kaže Majers.
"Sa ovim novim članicama – posebno onim glavnim proizvođačima nafte – BRIKS predstavlja mnogo značajniji udeo u globalnoj ekonomiji i populaciji", zaključuje Majers.
Pozicija Zapada
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u utorak da, zbog razilaženja u stavovima zemalja BRIKS-a o ključnim pitanjima, ne vidi da se ovaj blok pretvara u geopolitičkog rivala Sjedinjenih Država.
Ali, proširenje bloka i isturanje Nove razvojne banke kao alternative uspostavljenim multilateralnim zajmodavcima izazivaju zabrinutost kod nekih na Zapadu, prenosi Rojters.
Verner Hojer, šef Evropske investicione banke, upozorio je u sredu zapadne vlade da im preti opasnost da izgube poverenje Globalnog juga, osim ako hitno ne pojačaju podršku siromašnijim zemljama.
Facebook Forum