Sudbina ogromne nuklearne elektrane na razmeđi zaraćenih strana u najvećem oružanom sukobu u Evropi decenijama unazad izazivala je zabrinutost otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu pre skoro 18 meseci.
Dok se borbe zaoštravaju nedaleko od fabrike, strahovi od katastrofe ne jenjavaju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Glavni dalekovod koji je isporučivao struju u nuklearnu elektranu Zaporožje dva puta je isključen 10. avgusta, zbog čega je postrojenje bilo primorano da se osloni na poslednju liniju snabdevanje strujom spolja.
Glavni dalekovod je ponovo povezan do večeri. U međuvremenu je ukrajinski ministar energetike ukazao na mogućnost havarije u nuklearnoj elektrani.
Da li će ruska invazija na Ukrajinu izazvati nuklearnu katastrofu?
Stiven Nezbit (Steven Nesbit), veteran nuklearne energetike koji je bio predsednik Američkog nuklearnog društva 2021-22, rekao je za RSE da je elektrana u Zaporožju u nebezbednoj situaciji od početka ruske invazije. Međutim, problemi s dalekovodima nisu pogoršali njegovu procenu situacije.
"Trenutno ne vidim ništa stvarno novo što bi ljude trebalo da izuzetno zabrine u vezi s već nepoželjnom situacijom", rekao je on, dodajući da su već zbog rata prekidana isporuke struje nuklearnoj elektrani.
"Ne bih se iznenadio da se to ponovi, ali sam gubitak jednog od spoljnih izvora energije na neko vreme nije razlog za nepotrebnu zabrinutost", rekao je Nezbit, koji sada vodi svoju konsultantsku kompaniju za nuklearnu energiju.
Ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju Enerhoatom prva je podigla uzbunu 10. avgusta, navodeći da je nuklearna elektrana "na ivici da opet ostane bez struje" pošto je bio isključen glavni visokonaponski vod, što je primoralo operatere da koriste rezervni vod od 330 kilovolta.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u saopštenju istog dana navela je da je glavni vod od 750 kilovolti dva puta isključen od ranog jutra i da nije radio do uveče. Nuklearna elektrana je morala da se "osloni na svoj jedini preostali dalekovod, rezervni vod od 330 kV, za snabdevanje električnom energijom koja je potrebna, na primer, za obavljanje bezbednosnih funkcija kao što je pumpanje rashladne vode za postrojenje".
Ministar energetike Herman Haluščenko rekao je da je elektrana "na korak od nestanka struje – odnosno potpunog gubitka spoljnih izvora struje", što bi moglo dovesti do "velike katastrofe".
Postrojenje počinje da koristi dizel generatore ako bi bila izgubljena sva struja spolja. Međutim, rekao je Haluščenko, ako bi generatori bili oštećeni u ruskom napadu, "prestalo bi hlađenje elektrane i počeo bi nepovratan proces zagrevanja i topljenja nuklearnog goriva".
"Mislim da je to malo preterano alarmantno", rekao je Nezbit u telefonskom intervjuu 11. avgusta.
Istog dana, Enerhoatom je na Telegramu naveo da je glavni dalekovod ponovo priključen prethodne večeri pošto je bio isključen zbog ruske vatre.
Dizel generatori su dobro zaštićeni i imaju dovoljno goriva da obezbede struju za održavanje sistema za hlađenje u dužem vremenskom periodu dok se spoljni izvori obnavljaju, rekao je Nezbit.
"Šest jedinica može podeliti energiju. To je fleksibilan i bezbedan sistem", rekao je on.
Nuklearno postrojenje u Zaporožju je izgubilo svu spoljnu struju najmanje dva puta u proteklih godinu dana.
Prošlog novembra, dizel generatori su uključeni kada je nuklearna elektrana izgubila vezu i s glavnim i s rezervnim dalekovodima, za šta je generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Grossi) rekao da je "izuzetno zabrinjavajući razvoj koji ponovo pokazuje krhku i ranjivu situaciju nuklearne elektrane".
Enerhoatom je tada naveo da ima dovoljno goriva da oko 15 dana snabdeva generatore za hitne slučajeve.
Rusija je zauzela nuklearnu elektranu u Zaporožju, koja je pokrivala oko petinu ukrajinskih potreba za električnom energijom, ubrzo posle pokretanja opšte invazije 24. februara 2022.
Postrojenje i okolinu kontroliše Rusija, ali u njoj rade ukrajinski inženjeri. U septembru 2022. Ukrajina je zatvorila stanicu kako bi smanjila rizik od katastrofe.
Pet od šest reaktora je u režimu hladnog gašenja, dok se jedna jedinica održava na povišenoj temperaturi – u režimu toplog gašenja – kako bi se obezbedila pomoćna energija i grejanje, saopštilo je u julu Američko nuklearno društvo, koje prati informacije o nuklearnoj elektrani Zaporožje.
Kao rezultat toga, nivo proizvodnje toplote je veoma nizak i oprema na licu mesta može da obezbedi dovoljno vode potrebne za hlađenje, navodi se u saopštenju društva, međunarodne organizacije inženjera i naučnika.
U saopštenju je ocenjeno da je pretnja ispuštanjem velike količine radioaktivnog materijala "spekulativna", ali da to ne znači da je sve bezbedno u nuklearnoj elektrani.
Nezbit je rekao da je od ključnog značaja da reaktori u Zaporožju mesecima ne proizvode struju, što bi omogućilo da se smanji nivo grejanja povezan s reaktorskim gorivom. Gašenje umnogome smanjuje količinu radioaktivnosti koja bi potencijalno mogla da se oslobodi u slučaju većeg incidenta s reaktorima.
Tenzije su ipak i dalje velike.
Postrojenje u regionu Zaporožja na jugoistoku Ukrajine, gde se vode intenzivne borbe usred kontraofanzive koju je Kijev pokrenuo početkom juna, nastojeći da potisne ruske snage s teritorije koju su zauzele i da ih na kraju potpuno potisne iz zemlje.
Zaporožje je jedan od četiri regiona Ukrajine koje je Moskva prošle godine proglasila delom Rusije, iako ih ne kontroliše potpuno. Nuklearna elektrana se nalazi na južnoj obali širokog dela reke Dnjepar koji je velikim delom isušen usled proboja brane Kahovka nizvodno, dok Ukrajina kontroliše severnu obalu.
Ukrajina i Rusija se međusobno optužuju da planiraju sabotažu elektrane, upozoravajući na mogućnost nuklearne katastrofe koja bi mogla da ugrozi milione ljudi i zatruje životnu sredinu.
Ukrajina je nedavno tvrdila da je Rusija minirala krovove reaktora u Zaporožju. Prošle nedelje, IAEA je saopštila da njeni stručnjaci nisu pronašli mine na dva reaktora za koja im je dozvoljeno da ih pregledaju. IAEA tek treba da dobije dozvolu Rusije da obiđe druge reaktore.
IAEA je ipak našla protivpešadijske mine na "periferiji" područja postrojenja, ali takvo oružje je malo i napravljeno da povredi ljude, a ne da probije čelikom ojačane betonske zidove debljine jednog metra. Čak i nekoliko mina na krovu ne bi bilo dovoljno da izazove ispuštanje radioaktivnog materijala, kažu stručnjaci.
Otkako je pokrenula invaziju, Rusija je u više navrata optuživala Ukrajinu da planira da aktivira takozvanu prljavu bombu ili da izazove oslobađanje radijacije i da zatim za to okrivi Moskvu. Rusija je prošle nedelje tvrdila da je Ukrajina pokušala da dronom napadne elektranu u Zaporožju.
Kijev je tu tvrdnju odbacio kao besmislicu, a stručnjaci kažu da nema smisla da Ukrajina preti katastrofom na svojoj zemlji.
Izgradnja nuklearne elektrane u Zaporožju počela je 1980. godine kada su rasle tenzije između Sovjetskog Saveza i Zapada, kao i zabrinutost da bi Hladni rat mogao prerasti u pravi rat.
Postrojenje u Zaporožju je "dizajnirano da izdrži mnoge izazove, kako unutrašnje tako i spoljašnje", rekao je Nezbit. "Nuklearne elektrane nisu projektovane tako da moraju biti imune na ratno vreme, ali karakteristike koje poseduju – debele zaštitne zgrade oko reaktora – nude značajnu zaštitu u slučaju neprijateljstava".
On je rekao da je, na primer, opasnost koju predstavlja jedan dron prilično mala.
Nezbit je takođe rekao da ne veruje da je bilo koja strana motivisana da nanese štetu elektrani, ali je dodao da je rat nepredvidiv.
"Briga svih nas je da, pošto je vreme rata, ne možete uvek da kontrolišete šta će se desiti", rekao je on.
Facebook Forum