Kinesko telo za regulisanje sajber prostora objavilo je nacrt pravila za nadzor korišćenja tehnologije prepoznavanja lica, pošto je posle masovne upotrebe te tehnologije širom Kine sa sveprisutnim kamerama za nadzor, u javnosti izražena zabrinutost zbog njenog preteranog korišćenja i zadiranja u privatnost građana.
Uprkos uvođenju strogih mera zaštite u novim propisima su ostavljeni izuzeci za upotrebu te tehnologije u vezi s nacionalnom bezbednošću, pišu svetski mediji.
Pooštravanje propisa
Kineska administracija za sajber prostor saopštila je u utorak, 8. avgusta, da će u okviru novih pravila tehnologija prepoznavanja lica moći da se koristi samo za obradu informacija o licu kada postoji određena svrha i dovoljna potreba, i uz stroge mere zaštite.
Biometrijska identifikacija, posebno prepoznavanje lica, postala je široko rasprostranjena u Kini, ukazuje Rojters (Reuters).
Nova pravila za ograničenje upotrebe tehnologije prepoznavanja lica predložena su usred napora Pekinga da pooštri regulaciju podataka izdavanjem niza pravila i zakona.
Najvažnije korak u tome Kina je, kako navodi Rojters, napravila kada je 2021. uvela prvi zakon koji se fokusira na privatnost korisnika, Zakon o zaštiti ličnih podataka, u pokušaju da obuzda kompanije kako ne bi prekomerno koristile podatake korisnika.
Regulisanje napredne tehnologije
Predloženim pravilima stav Kine o privatnoj i komercijalnoj upotrebi prepoznavanja lica približava se zapadnim normama, uključujući pravilima predloženim u Evropskoj uniji i lokalnim vlastima u SAD, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da su ipak ostavljeni izuzeci za upotrebu te tehnologije u vezi s nacionalnom bezbednošću, što je zajednička karakteristika kineskih propisa o podacima i bezbednosti.
Predlog je, dodaje američki list, poslednji u nizu poteza kineske vlade da postavi ograničenja kako kompanije koriste podatke i veštačku inteligenciju, čime je na čelu globalnih pokušaja da se reguliše napredna tehnologija.
Upotreba prepoznavanja lica u Kini je u porastu tokom proteklih sedam godina, uz mogućnosti da se lice koristi za identifikaciju u tržnim centrima, poslovnim zgradama, aerodromima i hotelima, ističe Volstrit džurnal, dodajući da kineski potrošači mogu da odluče da koriste svoje lice za plaćanje artikala u nekim prodavnicama, ulazak u zgrade i proveru identiteta pre ulaska u avion.
Kamere za nadzor su sveprisutne u mnogim kineskim gradovima, a neki od najvećih kineskih kompanija koje nude prepoznavanje lica razvila su partnerstva s lokalnom policijom da obezbede tu tehnologiju u bezbednosne svrhe, što kako navodi američki list, ne podrazumeva samo praćenje kriminalaca, već i disidenata, etničkih manjina i drugih za koje vlada smatra da ugrožavaju nacionalnu bezbednost.
Ta tehnologija je i u središtu međunarodnih kritika upućenih Pekingu zbog njegovog tretmana etničkih manjinskih grupa u severozapadnom regionu Sinđang, gde je kineska vlada sprovela kampanju prisilne etničke asimilacije muslimana. Kina odbacuje te kritike, tvrdeći da u Sinđangu vodi kampanju za sprečavanje terorizma.
Mnogi u Kini su uvođenje pametnih kamera dočekali s entuzijazmom ili ravnodušnošću, kao novu tehnologiju u svakodnevnom životu, ali su se kineski lideri suočili s nezadovoljstvom zbog široko rasprostranjene upotrebe prepoznavanja lica. Istraživanje stavova javnosti o prepoznavanju lica 2019. koje je sproveo Nandu centar za zaštitu ličnih podataka, ustanovilo je da su obični Kinezi sve više zabrinuti da njihovi lični podaci procure zbog nedostatka bezbednosti podataka.
Prepoznavanje lica u javnim toaletima
Kina je odlučila da ograniči tehnologiju prepoznavanja lica posle negativne reakcije u javnosti i s rastom otpora prema kamerama koje su postavljane čak i u javnim toaletima za aktivaciju dozatora za toaletni papir, piše Tajms (The Times).
Kritičari su izrazili zabrinutost ne samo zbog zadiranja u privatnost, već i potencijala da se ta tehnologija upotrebljava za nadzor u korist autoritarnog kineskog režima.
Nekoliko kineskih kompanija za prepoznavanje lica i nadzor, uključujući državnu kompaniju Hikvision, nalazi se na listi sankcija SAD zbog njihove navodne uloge u represiji režima.
Kompanija SenseTime stavljena je na sličnu crnu listu 2019. godine zbog upotrebe njene tehnologije u masovnom nadzoru u Sinđanga, gde su pripadnici muslimanske manjine Ujguri suočeni s progonom.
Na industrijskom sajmu u Pekingu u junu, nekoliko preduzeća je predstavilo proizvode za koje je rečeno da mogu da identifikuju "nepoželjna" ponašanja i da skeniraju lica s više od 100 metara.
Šta neće moći a šta će moći?
Kina je među društvima s najvećim nadzorom u svetu budući da su hiljade CCTV kamera razasute po gradovima, dok se tehnologija za prepoznavanje lica široko koristi u svemu, od svakodnevnog sprovođenja zakona do političke represije, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Ubuduće će kompanije koje koriste tehnologiju prepoznavanje lica u Kini morati da dobiju saglasnost ili zakonsku dozvolu pre prikupljanja ličnih podataka, navodi se u nacrtu propisa, mada se navodi da se pravila neće primenjivati na neka tela.
U nacrtima propisa koje je objavila CAC upozorava se da upotreba te tehnologije mora da "bude u skladu sa zakonima i propisima, da se povinuje javnom redu, poštuje društveni moral, prihvata društvenu odgovornost i ispunjava obaveze zaštite ličnih podataka".
Upotreba tehnologije za "analizu... etničke ili verske pripadnosti" je zabranjena, a obrada podataka o licu može se vršiti samo uz saglasnost pojedinca ili pismenu zakonsku dozvolu, navodi se u propisu.
Takođe se, prema predloženim pravilima, ne sme koristiti za "ugrožavanje nacionalne bezbednosti, nanošenje štete javnim interesima" ili "narušavanje društvenog poretka".
U jednom članu propisa se navodi da se prepoznavanje lica može koristiti "samo kada postoji određena namena i dovoljna potreba i kada se preduzmu stroge mere zaštite".
Ipak, ta pravila se neće primenjivati na one "koje zakonima i administrativnim propisima nije potrebno da dobiju lični pristanak", a, kako ističe AFP, nije precizirano na koga se to odnosi.
Propisi će stupiti na snagu 7. septembra posle perioda javnih konsultacija.
Facebook Forum