Policija je 29. marta 2021. upala u kuću umetnika Aleša Puškina u naselju Babri, u zapadnoj Belorusiji.
Nije bio kod kuće.
Profesionalni restaurator, radio je u Bulgakovskoj palati iz 19. veka u Žiličiju, jugoistočno od Minska.
"Imam zlato na rukama", rekao je on za Beloruski servis Radija Slobodna Evropa kada su ga novinari pozvali da komentariše pretres njegove kuće.
"Idem da pozlatim entablaturu".
"Čudna je situacija, ali pretpostavljam da je moguće da će policija doći ovde u Žiliči i povući me za noge sa skele", dodao je.
I upravo se to dogodilo. Bio je zatočen u dvorskoj kapeli.
Puškin je uhapšen 30. marta 2021. godine, optužen za "rehabilitovanje nacizma" zbog izlaganja portreta antisovjetskog beloruskog nacionaliste Jevena Žihara na izložbi u gradu Hrodno na zapadu zemlje.
Kasnije je dodatno optužen za izazivanje mržnje i skrnavljenje državnih simbola.
Puškin i njegove pristalice tvrdili su da je proganjan zbog dugogodišnjeg suprotstavljanja beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku, koji je pokrenuo sveobuhvatan obračun protiv kritičara tokom masovnih protesta koji su izbili nakon osporavanih predsedničkih izbora u avgustu 2020.
Lukašenko tvrdi da je na tim izborima pobedio.
Grupa za ljudska prava Vjasna, Belorusko udruženje novinara i Beloruski helsinški komitet priznali su Puškina kao političkog zatvorenika i pozvali na njegovo oslobađanje.
Uprkos tome, 30. marta 2022. osuđen je na pet godina zatvora.
U noći između 10. i 11. jula, Puškin je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima nakon operacije u zatvorskoj bolnici.
Prema izvorima RSE, izgubio je 20 kilograma poslednjih nedelja i u pismima se žalio na bolove u bubrezima. Imao je 57 godina.
'Neukrotivi duh'
"belorusija je izgubila talentovanog i neustrašivog čoveka", napisala je opoziciona liderka u egzilu Svjetlana Tihanovskaja na aplikaciji Telegram 11. jula.
"Aleš je zatvoren zbog kreativnosti, koja je bila oličenje nesalomivog duha beloruskog naroda", dodala je. "Sanjao je o slobodnoj i demokratskoj Belorusiji."
Aleš Puškin je rođen u Babriju 6. avgusta 1965. godine.
Od ranog detinjstva bio je zainteresovan za umetnost, a karijeru je počeo specijalizujući se za monumentalne, dekorativne komade dok je studirao na Beloruskom državnom pozorišnom i umetničkom institutu.
Regrutovan je u Sovjetsku armiju 1984. godine i služio je u ratu u Avganistanu.
Nakon što je demobilisan, nastavio je slikarsku i izvođačku karijeru i uključio se u beloruski nacionalistički pokret, promovišući oživljavanje jezika i istorijskih nacionalnih simbola.
Kvalifikovao se kao profesionalni restaurator umetnosti i započeo rad na obnavljanju beloruskog arhitektonskog nasleđa, posebno crkava.
Prvi put je uhapšen 1988. godine zbog pomaganja u organizaciji demonstracija nacionalista. Bio je u zatvoru šest dana.
Performans za Lukašenka
Godine 1989, 25. marta, organizovao je demonstracije povodom 71. godišnjice proglašenja nezavisne beloruske države.
Bila je to prva javna proslava tog datuma. On i više od 100 učesnika su uhapšeni, a Puškin je kasnije osuđen na dve godine uslovne kazne.
Nakon toga je redovno izvodio političke performanse, uglavnom vezane za godišnjicu tog 25. marta.
U martu 1993. otvorio je jednu od prvih beloruskih privatnih umetničkih galerija u gradu Vitsebsku.
U julu 1999. Puškin je izveo jedan od svojih najpoznatijih nastupa kada je prevrnuo zapregu gnojiva ispred Lukašenkove kancelarije.
Zatim je na to stavio natpis izražavajući zahvalnost diktatoru "za njegov trud".
Dodao je portret Lukašenka, koji je bio šef državne farme u sovjetsko doba, i kroz njega probio vile.
Uhapšen je na licu mesta, a kasnije je osuđen na dve godine uslovne kazne zatvora.
Nekoliko puta je hapšen u vezi sa izborima 2006. i 2010, koje su međunarodni posmatrači ocenili nedemokratskim, a koje je Lukašenko koristio da bi ostao na vlasti od 1994. godine.
Pored svojih nastupa, Puškin je nastavio sa slikarskim i restauratorskim radom.
Godine 1996. otkrio je monumentalni mural Posljednjeg suda u novoizgrađenoj crkvi u svom rodnom Babriju.
Lica nekih od osuđenih grešnika na slici ličila su na Lukašenka, patrijarha Beloruske pravoslavne crkve, i druge visoke državne ličnosti.
Kada je prikazan na televiziji, izazvao je skandal.
Uvredljivi deo murala je brzo prefarban.
'Znao je šta ga čeka'
Kada su izbile masovne demonstracije nakon izbora u avgustu 2020, na kojima je Lukašenko tvrdio da je osvojio šesti predsednički mandat uprkos jakim dokazima o prevari, Puškin je bio aktivni učesnik.
Uhapšen je u Minsku, policija ga je pretukla i zadržala nekoliko dana.
"Godinama je dosledno zastupao svoje stavove", rekao je za RSE istoričar umetnosti Sergej Hareuski. "Organizovao je velike izložbe, uključujući i u državnim institucijama. Moramo ispoštovati njegovu odlučnost. Znao je šta ga čeka, ali je svesno išao ka tome."
Nekoliko dana pre hapšenja u martu 2021. godine, Puškin je bio u Kijevu kada je saznao da je protiv njega pokrenut krivični postupak.
Ipak, odlučio je da se vrati u Belorusiju, čak i nakon što ga je ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmitro Kuleba lično pozvao da ostane.
"Poznajem Aleša dugo, mislim od 1992. godine", rekao je njegov kolega umetnik Andrej Durejka za RSE u intervjuu u martu 2022.
"Kao umetnik, kao aktivista koji radi u političkom kontekstu, on je jedan od najpoznatijih i najistaknutijih ličnosti moderne beloruske umetnosti. Njegov uticaj je bio ogroman."
Umetnik Henadž Drozdov, rekao je za RSE da je razmjenjivao pisma sa Puškinom dok je bio pod istragom 2021-22.
"Stekao sam utisak da je pod žestokom cenzurom", rekao je Drozdov u martu 2022. "Pisao mi je da se sada boji samo Boga."
Puškin je iza sebe ostavio ženu Janinu i dvoje dece.