Aleksandar Vulin, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), najviši je zvaničnik Srbije koji je stavljen na listu američkih sankcija od kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao na vlast.
Srpska napredna stranka, koju je Vučić do skoro predvodio, na vlasti je od 2012. godine.
Vučić je u prvoj reakciji 12. jula ocenio da sankcije manjinskom koalicionom partneru SNS-a, Vulinu, nisu uvedene zbog "bilo kakvog kriminala, korupcije, bilo čega" već zbog njegovog odnosa prema Rusiji. Najavio je i istragu.
Dan ranije je američko Ministarstvo finansija sankcionisalo Vulina zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
Prvi čovek obaveštajne agencije i bliski Vučićev saradnik nije se oglasio do objavljivanja ovog teksta. Njegova stranka, Pokret socijalista, osudila je sankcije i iznela niz optužbi na račun SAD.
RSE je analizirao navode iz obrazloženja o uvođenju sankcija Vulinu.
Gost Moskve i nakon agresije na Ukrajinu
U odluci američkog Ministarstva finansija je navedeno da je Vulin koristio svoje javne pozicije da podrži Rusiju.
Pre nego što je u decembru 2022. imenovan za čelnika BIA, Vulin se nalazio na poziciji ministra policije, a pre toga odbrane.
Podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson izjavio je 11. jula da se Vulin smatra odgovornim za "koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu".
"Olakšavajući ruske maligne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i tako obezbeđujući Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu", navedeno je u saopštenju.
Vulin, poznat po svojim bliskim odnosima sa Moskvom, te kontakte nije prekinuo ni nakon što je Rusija započela invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022.
Poslednji put, kako su preneli ruski državni mediji, bio je u Moskvi 24. maja kao predstavnik Srbije na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji.
Vulin je boravio u Moskvi i u avgustu 2022. kao ministar policije.
Tada je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu preneo da je Srbija jedina zemlja koja nije postala deo "antiruske histerije".
U to vreme Evropska unija je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija se do danas nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos mnogobrojnim pozivima.
Vulin je protiv uvođenja sankcija Rusiji i više puta je ponovio da ih Srbija neće uvoditi.
U Moskvu je Vulin odlazio i dva meseca pre nego što će Rusija pokrenuti invaziju na Ukrajinu i dok su njene trupe bile na granici sa tom zemljom.
Tada je prvi čovek srpske policije obećao glavnom ruskom bezbednjaku Nikolaju Patruševu da Srbija "nikada neće biti deo prostora za pokretanje kampanje" protiv Rusije i Vladimira Putina.
Na tom sastanku je konstatovano i da se slobodne zemlje moraju odupreti "obojenim revolucijama".
Obojena revolucija je naziv koji se koristio za smenu autoritarnih režima, kao što je to na primer bio slučaj u Ukrajini 2004/5. Taj događaj poznat je kao Narandžasta revolucija.
Uz obećanje Patruševu, Vulin je sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom dogovorio kupovinu novih ruskih sistema protivvazdušne odbrane Pancir.
Zbog kontakata sa ruskim bezbednjakom Patruševim, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza optužio je krajem 2021. Vulina da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji.
Vulin je demantovao te tvrdnje i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak.
Kara-Murza je u aprilu u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora zbog "veleizdaje", širenja "lažnih informacija" o ruskoj vojsci i nezakonit rad za neku "nepoželjnu" organizaciju.
Navodne veze sa trgovcem oružjem Tešićem
Američko ministarstvo finansija, u obrazloženju odluke o sankcijama protiv Vulina, navodi da je on "održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica".
Nije dato više detalja o navodnim vezama Tešića sa Vulinom.
Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim.
Opisan je kao "jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu".
Sumnjiči se za nelegalnu trgovinu oružjem sa više država, kao i za podmićivanje.
Sankcije su 2019. godine proširene i na devet njegovih saradnika i još nekoliko firmi koje se dovode u vezu sa Tešićem.
Tešić je od 2003. do 2013. godine bio i na listi zabrane putovanja Ujedinjenih nacija, zbog kršenja sankcija UN-a o izvozu oružja u Liberiju.
Srbija nikada nije uskladila svoju politiku sa američkim sankcijama u slučaju Tešića.
Od decembra 2022, Tešić se nalazi i na "crnoj listi" Velike Britanije. Sam Tešić se nikada nije javno oglašavao povodom sankcija.
RSE nisu poznate veze Vulina i Tešića.
Dozvole za trgovinu oružjem izdaje Ministarstvo trgovine, na osnovu saglasnosti nekoliko ministarstava - spoljnih poslova, odbrane, unutrašnjih poslova, kao i BIA.
Korupcija u institucijama vlasti Srbije
Američko ministarstvo finansija, u odluci o sankcijama protiv Vulina, navodi i da su njegovi postupci "unapredili korupciju" u institucijama vlasti u Srbiji, te da je koristio autoritet radi sticanja lične koristi.
U odluci se navodi odlučnost Sjedinjenih Država da pozovu na odgovornost one koji su uključeni u koruptivne aktivnosti kojima unapređuju sopstvene političke agende i lične interese na štetu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Ne precizira se o kojim je postupcima reč.
Srbija se na listi percepcije korupcije nalazi na 101. mestu od 180 posmatranih zemalja, podaci su međunarodne nevladine organizacije Transparentnost (Transparency International – TI) za 2022. godinu.
Srbija na skali ima rezultat 36 od 100, gde 100 predstavlja društvo bez korupcije, a 0 najkorumpiranije.
Pad Srbije na listi Transparency International beleži se od 2016. godine.
"Srbija je pala na istorijski nizak nivo percepcije korupcije, uglavnom zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rastuće autokratije", stoji u izveštaju.
Ova međunarodna organizacija ocenjuje da je srpsko pravosuđe "pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na umešanost visokih zvaničnika".
Vulin je u javnosti u Srbiji poznat i po aferi "tetka iz Kanade".
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je 2017. godine da Vulin nije mogao da objasni Agenciji za borbu protiv korupcije odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana u centru Beograda.
Stan je kupio 2012. godine.
Te godine je Srpska napredna stranka, sa Vulinovim Pokretom socijalista u koaliciji, na izborima osvojila vlast u Srbiji.
Objašnjavajući kako je došao do 200.000 evra za stan, Vulin je 2017. godine, kao tadašnji ministar odbrane, rekao da mu ih je "pozajmila ženina tetka iz Kanade".
Upitan kako je uneo novac u zemlju, odgovorio je "devet po devet hiljada". Po zakonima Srbije, iznos veći od 10.000 evra mora da se prijavi na granici.
Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj o poreklu Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je 2017. odlučilo da nema osnova za vođenje postupka.
Slučaj je odbačen i pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu.
Ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima
U odluci američkog Ministarstva finansija se navodi da je Vulin umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.
Nije poznato na koji način je Vulin povezan sa narkoticima.
Ono zbog čega je Vulin u zemlji bio na meti kritika, pre svega opozicije, jeste njegovo pojavljivanje na plantaži organske hrane "Jovanjica" nakon što je na njoj, prema optužnici, pronađena tona i po marihuane.
"Jovanjicu" je posetio 2015. godine kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kada je na "Jovanjici" otkrivena marihuana, Vulin je rekao da nije 2015. mogao da zna šta će se dešavati četiri godine kasnije.
Vulin je to rekao u novembru 2019. u Skupštini Srbije dodajući da je na "Jovanjici" brao paradajz i rotkvice.
Na video snimcima zabeleženim tokom te posete, Vulin je u plavom radničkom kombinezonu snimljen kako bere povrće.
Vlasnik "Jovanjice" Predrag Koluvija se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju.
Zbog slučaja "Jovanjica" pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal se vode dva sudska postupka – "Jovanjica 1" i "Jovanjica 2".
Optužnica u predmetu "Jovanjica 2" uglavnom tereti pripadnike policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-obaveštajne agencije za pružanje zaštite Koluviji.
Poznat je i slučaj iz januara 2017. kada je u automobilu Ministarstva za rad uhapšen brat državnog sekretara Aleksandra Jablanovića koji se sumnjičio za trgovinu drogom.
Vulin, koji je bio na čelu tog Ministarstva, rekao je tada da je službeni automobil koristilo lice koje na to nije imalo pravo i da je zbog toga državni sekretar podneo ostavku.
Vulin je tada rekao i da njegov saradnik nema "baš nikakve veze sa delima svog brata".
Policija je saopštila da u službenom automobilu Ministarstva za rad nije pronađena droga. Potvrđena je informacija o hapšenju četiri osobe zbog droge, ali ne i da li je među njima bio brat državnog sekretara.
Kako su preneli mediji, on je oslobođen optužbi za učestvovanje u trgovini narkoticima posle ponovljenog suđenja u Beogradu, dok su tri osobe osuđene zbog prenošenja kanabisa.
Na društvenim mrežama je svojevremeno pažnju u regionu privukao video kada je policijski pas zalajao na Vulina.
Srpski ministar policije je u oktobru 2021. sa mađarskim kolegom Sandorom Pinterom bio u obilasku srpsko-mađarske patrole na graničnom prelazu Horgoš-Reske.
Kada im je Vulin prišao, policijski pas je zalajao na njega.
To je bio povod za komentare na mrežama poput "pas nikada ne greši".
Nakon odluke SAD o stavljanju prvog čoveka BIA na listu sankcija, nekoliko opozicionih stranaka zatražilo je Vulinovu smenu, kao i da policija i tužilaštvo pokrenu istragu.
BIA i Vlada Srbije se nisu oglasili do objavljivanja ovog teksta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije dao odgovor na pitanje novinara da li Vulin treba da bude smenjen nakon uvođenja američkih sankcija.
Vučić je na konferenciji za medije 12. jula poručio da je "strašno važno da se sprovede istraga" protiv Vulina.
Ali je dodao i da nije primetio "da je kokain pronađen u Vulinovom kabinetu, nego u Beloj kući."
Vučić je u svom odgovoru referisao na istragu koja je protekle nedelje pokrenuta u Beloj kući, nakon što je pronađen kokain u prostoru gde posetioci odlažu svoje stvari.
