Lideri država članica NATO su poručili Ukrajini da će biti u poziciji da upute pozivnicu zemlji da se pridruži Alijansi "kada se saveznici slože i ispune uslovi".
Ovo je formulacija oko koje su se složili šefovi 31 država članica.
"Danas prepoznajemo da je put Ukrajine ka punoj evroatlantskoj integraciji prevazišao potrebu za Akcionim planom za članstvo. Ukrajina postaje sve interoperabilnija i politički integrisana sa Alijansom, i ostvarila je značajan napredak na svom reformskom putu."
Šef NATO-a najavio pojednostavljenu proceduru za prijem Ukrajine
Lideri država članica zemalja NATO-a u litvanskom glavnom gradu Viljnusu, 11. i 12 jula, raspravljaju o mnogim temama među kojima dominira prijem Švedske, te nastojanja Ukrajine da postane članica najveće vojne organizacije.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenbeg je potvrdio da će na samitu predložiti pojjednostavljeni proces članstva Ukrajine u Severoatlantski savez.
On je najavio da će predložiti ukidanje takozvanog Akcionog plana za članstvo, koji obuhvata ekonomske i političke reforme koje jedna zemlja kandidatkinja treba da preduzme na putu ka članstvu u NATO-u.
Naglasio je da bi se ovome proces članstva pojednostavio.
"Sve se radi kako bi se Ukrajina približila članstvu u NATO-u", ocenio je šef Alijanse uoči početka samita.
Akcioni plan o članstvu je program političkih i vojnih reformi koji treba da uskladi buduće članice NATO-a sa standardima Alijanse. Može potrajati godinama i učešće u ovom program ne prejudicira bilo kakvu odluku Alijanse o budućem članstvu jedne države kandidatkinje.
- Ukrajina spremna za bliže veze s NATO-om, Gruzija dodatno zaostaje
- Potpukovnik iz Pentagona: 'Geografija je važna za pristupanje NATO savezu'
Lideri 31 države NATO-a će, između ostalog, morati da pronađu adekvatnu formulaciju koja se odnosi na perspektivu članstva Ukrajine u Alijansu.
Bajden podržao terminologiju u vezi sa Ukrajinom
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Joe Biden (Džo Bajden) je izrazio podršku za terminologiju, koju je predložio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg po pitanju završnog dokumenta, a koji se odnosi na perspektivu članstva Ukrajine u NATO.
"Saglasni smo oko jezika koji ste predložili u vezi sa budućnošću Ukrajine da se pridruži NATO-u", izjavio je američki predsednik uoči početka samita Alijanse.
Nije jasno šta se tačno navodi u završnom dokumentu.
Lideri država članica NATO-a su podeljeni kako pristupiti perspektivi članstva Ukrajine.
Ukrajina se nadala da će tokom samita dobiti garanciju za članstvo u NATO, kome bi pristupila nakon okončanja rata.
Međutim, nezvanično se pominje da za sada nema raspoloženja da se u završnom dokumentu eksplicitno navede da će Ukrajina dobiti pozivnicu za prijem u NATO.
Pojedine zemlje NATO-a oklevaju da idu predaleko, plašeći se da bi obećanje skoro automatskog članstva moglo dati Rusiji podsticaj i za eskalaciju i za odugovlačenje rata.
Za razilku od Evropske unije gde jedna zemlja kandidat predaje aplikaciju za članstvo, proces prijema u NATO počinje izdaavanjem pozivnice od strane ove organizacije.
Da postoji mogućnost da se lideri neće usaglasiti oko potvrde da će Ukrajina dobiti pozivnicu, najavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
On je na Tviteru naveo da ima signale da se raspravlja o određenoj terminologiji.
"I želim da istaknem da je ova formulacija o pozivnici za članstvo u NATO, a ne o članstvu Ukrajine", podvukao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je ocenio da je "neviđeno i apsurdno" ukoliko se ne postavi vremenski okvir za pozivnicu ili članstvo Ukrajine u Alijansi.
"Čini se da nema spremnosti ni da se Ukrajina pozove u NATO, niti da postane članica Alijanse”, ocenio je Zelenski.
On će doputovati u litvansku prestonicu kako bi učestvovao na samitu. Drugog dana samita, 12. jula, trebalo bi da bude fomriran Savet NATO-Ukrajina, sa ciljem podizanja odnosa na viši nivo.
Najavljeno je takođe da će Zelenski imati odvojene razgovore i sa američkim predsednikom.
Završni zaključci, uključujući i poglavlje koje se odnosi na Ukrajinu bi trebalo da budu usvojeni na kraju dvodnevnog samita.
Iako se samiti NATO-a održavaju svake druge godine, reč je o četvrtom okupljanju ove vrste u poslednjih 18 meseci, odnosno od ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara prošle godine.
Jedan samit je već održan virtuelno, dan nakon početka rata u Ukrajini, nakon kojega su usledili sastanci u Briselu i Madridu.
Za domaćina ovogodišnjeg samita, Litvaniju, radi se o najvećem događaju u istoriji ove države.
(Ne)moguće članstvo Ukrajine u NATO-u
Zemlje istočne Evrope smatraju da Ukrajini treba ponuditi ponuditi mapu puta.
Zapadne države, među kojima i Sjedinjene Države te Nemačka, opreznije su u pogledu poteza koji bi eventualno mogao da dovede Alijansu bliže ratu sa Rusijom.
Velika Britanija je izašla sa predlogom da se Ukrajini dozvoli da preskoči program takozvanog Akcionog plana za članstvo, koji obuhvata političke, ekonomske i vojne reforme koje svaka zemlja kandidatkinja treba da ispuni pre punopravnog članstva.
Više država članica je podržalo ovaj predlog, ali treba da se tokom samita pronađe definicija kojom će se zadovoljiti potrebe svih država članica, ali i zvaničnog Kijeva.
To praktično znači da bi Ukrajina dobila neku vrstu garancije da je prijem moguć, ali svakako nakon završetka rata.
Švedska će postati 32 članica NATO-a
Tema Švedske je praktično završena 10. jula, uoči samita Alijanse, kada je turski predsednik Recep Tayyip Erdogan pristao da prosledi parlamentu kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO-u.
Švedska pored Finske su bile tradicionalno neutralne države, ali su zatražile prijem u Alijansu nakon ruske agresije na Ukrajinu.
Finska je postala punopravna članica Alijanse u aprilu ove godine i prijemom ove zemlje je udvostručena granica između NATO-a i Rusije budući da je Finska ima najdužu pograničnu liniju sa Rusijom.
Iako su obe zemlje istovremeno zatražile prijem, Turska je do sada blokirala proces članstva za Švedsku, tvrdeći da ta skandinavska zemlja pruža utočište pripadnicima militantnih grupa (posebno članovima Kurdistanske radničke stranke - PKK) koje Ankara smatra teroristima.
Susret koji je 10. jula organizovao generalni sekretar NATO-a Jens Stolteberg sa predsednikom Turske i premijerom Švedske, doveo je do prodora i time je uklonjen turski veto te otvorena mogućnost da Švedska postane buduća članica Alijanse.
Do punopravnog članstva će doći kada sve države ratifikuju protokol prijema.
Erdogan je na sastanku 10. jula pristao da prosledi protokol o pristupanju Švedske Velikoj narodnoj skupštini Turske.
Lideri Alijanse podržaće celovitost BiH
Lideri država članica NATO-a će zaključima sa samita potvrditi podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu stabilne i sigurne Bosne i Hercegovine, u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini i drugim relevantnim međunarodnim sporazumima.
- SPECIJALI RSE: Sve karte Daytona | Tajne Daytona | U prvom redu daytonske historije
"Podstičemo domaće pomirenje i pozivamo političke lidere da se uzdrže od podela i secesionističke retorike i akcija", navodi se u nacrtu zaključaka sa samita u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
U nacrtu dokumenta koji treba da ga odobre lideri na kraju samita, potvrđuje se privrženost evroatlantskim aspiracijama Bosne i Hercegovine.
U nacrtu zaključaka se spominje da zemlje NATO-a nastavljaju da podržavaju reformske napore u BiH, uključujući kroz novodogovoreni paket za izgradnju odbrambenih kapaciteta, sedište NATO-a u Sarajevu i širok spektar kooperativnih sigurnosnih i partnerskih instrumenata, kao i kroz reformski program BiH sa NATO-om.
Stoltenberg spreman da se sastane sa Vučićem
Generalni sekretar NATO-a je potvrdio spremnost da se sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi razgovarao o prilikama na Kosovu.
"Sa predsednikom Vučićem sam u redovnom kontaktu i naravno spreman sam za susret", potvrdio je Stoltenberg uoči samita lidera NATO-a u Viljnusu.
Vučić je 6. jula rekao da će tražiti razgovor sa šefom NATO-a nakon samita. Najavio je da će zatražiti i hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN-a zbog situacije na Kosovu.
Šef Alijanse je ocenio da je NATO zabrinut zbog pojačanih tenzija na Kosovu te je pozvao sve strane da rade ka deeskalaciji te se uzdrže od bilo kakvih akcija koje mogu dodatno eskalirati situaciju u regionu.
Jake bezbednosne mere tokom samita
Bezbednosne mere u litvanskoj prestonici Vilnjusu su veoma oštre.
Za bezbednost su angažovane tri nemačke protivvazdušne jedinice Patriot, koje su raspoređene kako bi zaštitile mesto održavanja skupa.
Dodatni borbeni avioni patroliraće nebom Litvanije, koja je uklesana između Rusije i Belorusije.
Takođe, hiljadu vojnika iz raznih zemalja NATO-a biće nadležni da obezbede samit u utorak i sredu.
Facebook Forum