"Nekada smo samo strepeli od gradonosnih oblaka, a sada su učestale afričke suše, monsunske kiše, ekstremno visoke temperature, olujna nevremena."

Ljubiša Nektarijević, poljoprivrednik iz sela Divostin, u centralnoj Srbiji kod Kragujevca, obeshrabren je, kako je dodao, svime što se u protekle dve decenije događa sa klimom.

"Ratari su i ranije gledali u nebo od koga su prinosi najviše zavisili, a danas ne znamo od čega su naši usevi ugroženiji", rekao je on u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prema poslednjim zvaničnim podacima u Srbiji je registrovano 565.000 poljoprivrednih gazdinstava. Poljoprivredna proizvodnja je u Srbiji zaslužna za oko 15 odsto radnih mesta.

Međutim, dugotrajne suše sa ekstremno visokim temperaturama, dugi kišni periodi sa jakim padavinama, snažna olujna nevremena praćena gradom i sve učestalije bujice, poplave i klizišta su samo neke od manifestacija klimatskih promena koje nanose ogromnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji.

Ljubiša Nektarijević je objasnio da je ove godine celo proleće bilo izuzetno kišovito, zbog čega svi radovi kasne čitavih mesec dana.

"Recimo, počeli smo da kosimo prvi otkos tek između 15. i 20. juna, a u normalnim okolnostima to se radi između 10. i 15. maja. Godina je izuzetno nepovoljna i za strna žita u smislu da je bila blaga zima, nije bilo zimskog mirovanja biljaka. Nakon tako blage zime u proleće se pojavilo puno bolesti od kojih se nije moglo zaštiti, jer zbog raskvašenog zemljišta nije bilo moguće ući mašinama u njive i obaviti prskanje", objasnio je Nektarijević.

On je ocenio da su u proteklih tridesetak godina klimatske promene u Srbiji sve uočljivije i sve intenzivnije.

"Nikada nismo imali ovoliko dugotrajnih sušnih perioda, i nikada nismo imali ovoliko dugotrajnih kišnih perioda", dodao je on.

U takvim uslovima, istakao je, ratari nisu mogli da u optimalnom roku zaštite pšenicu od novonastalih bolesti, a ni ostale mere nisu mogli da odrade blagovremeno.

Slična situacija je i sa kukuruzom.

"Teško je bilo ljudima, pogotovu onima koji imaju veće površine da uđu u njive i obave zaštitu blagovremeno, jer je bilo više kiše nego sunca. Više puta se događalo da za dan-dva padne više vode od jednomesečnog proseka. Sve to će uticati na smanjenje roda kako strnih žita, tako kukuruza."

Nektarijević kaže da, kao i ostali poljoprivrednici u Šumadiji, pokušava da se prilagodi promenama tako što seje hibride kukuruza koji ranije sazrevaju.

"Mi u Šumadiji se više oslanjamo na one sorte koje su proverene i koje, uprkos klimatskim promenama, opstaju", dodao je on.

Objasnio je i da je šteta od suše najvidljivija kada je u pitanju kukuruz, te da se može preventivno delovati setvom hibrida koji ranije stižu, ali daju manji prinos od onih srednje kasnih i kasnih hibrida.

"Da bi izbegli potpunu štetu moramo da sejemo i rane i kasne hibride, u nadi da će bar jedan preživeti sušu", dodao je on.

Gajenje kukuruza je, zbog učestalih letnjih suša, postalo pravo kockanje sa neizvesnim ishodom, istakao je Nektarijević.

Nektarijević se seća da je kao dete posle letnje kiše trčao bos po barama, a da danas svaka kiša donosi i naglo zahlađenje koje nije normalno za letni period.

"Sada su učestale i velike oscilacije u temperaturi što je takođe posledica kimatskih promena i što nimalo ne prija biljnoj proizvodnji. Pre nekoliko dana smo imali samo dva dana toplotni šok kada je temperatura sa 36 stepeni pala na 21 stepen Celzijusa. To se ranije nije dešavalo."

Divostin je selo koje na sreću nema problema sa snabdevanjem vodom jer ima dosta bunara i izvora, pa ima dovoljno vode za piće i napajanje stoke, ali Nektarijević primećuje i tu promene.

"U dugotrajnim sušnim periodima neki bunari i izvori presahnu, a da ne govorimo da su mnogi seoski potoci i rečice, pored kojih su bili povrtnjaci zalivani vodom iz njih i u kojima su se ljudi kupali i lovili ribu, sada ili potpuno presahli ili tokom leta presuše."

U nekim selima u okolini Kragujevca vode za napajanje stoke nema dovoljno ni u bunarima ni na izvorima, a reke u kojima ima vode su toliko zagađene da je voda iz njih neupotrebljiva.

"Nekada je bilo moguće i na rekama napojiti stoku, ali, nažalost, to više nije moguće. Promenila se klima, ali promenili su se i ljudi jer su postali nemarni, pa često u reke bacaju pored običnog otpada i plastične flaše od pesticida i drugih hemikalija. Tako su uništeni mnogi vodotokovi koji su nekada bili veoma cenjeni i čuvani."

Radomir Nešović iz sela Dragobraća kod Kragujevca ocenio je da ova godina i kišni period od mesec i po dana jasno pokazuju da sa klimom "nešto debelo nije u redu".

"Mi smo zbog klimatskih promena već promenili vreme sejanja pojedinih strnih žita poput ovsa i ječma. On su nekada sejani u proleće, a sada ih sejemo s jeseni", objasnio je Nešović.

On je dodao i da umerenih proleća više nema.

"Pa je često nemoguće izvršiti pravovremenu setvu u tom periodu u kome su sejali naši dedovi i očevi."

Nešović ima farmu sjeničkih ovaca, a njegovo stado zajedno sa jaganjcima prešlo je broj od 100. Kaže da za toliko ovaca nije lako obezbediti dovoljno hrane, pogotovu kada su godine sušne.

Zbog toga se hrana za zimu kupuje već sada, jer tokom sušnih godina farmeri sa Peštera i Zlatibora kupuju seno i silažu u Šumadiji, pa zbog velike potražnje cene se pred zimu dupliraju.

Ova godina je bila kišovita, pa trave ima u izobilju, ali je baš zbog učestalih kiša bilo teško da se pokosi i balira na vreme, pa su otkosi na mnogim livadama istrulili, što će neminovno doneti novi rast cena.

Sagovornik RSE ove godine je već imao veliku štetu, koja je direktna posledica klimatskih promena.

"Ja imam 1.300 stabala šljive (vrste) stenlej, ali ove godine neću imati šljiva ni za slatko, jer su ih uništile biljne bolesti izazvane dugotrajnim kišama i konstantna vlaga", objasnio je Radomir Nešović.

Takve štete, ocenio je, nemoguće je sprečiti, jer kada kiša pada skoro svaki dan onda je teško primeniti bilo kakvu vrstu zaštite voćaka.

"Mi se u Šumadiji pomalo šalimo da bi možda mogli da gajimo pomorandže, umesto šljiva. Možda ne baš pomorandže, ali kivi vrlo verovatno. U Gružanskom kraju su već počeli da gaje kivi kao posebnu kulturu. Ne radi se tu o nekim velikim površinama i zasadima, ali je činjenica da ovde kivi opstaje, a to je do pre dvadesetak godina, kada su zime bile duge i hladne, bilo nemoguće."

I Dragobraća je jedno od sela u okolini Kragujevca koja imaju dovoljno vode, zahvaljujući brojnim izvorima, bunarima i manjim rekama koje se slivaju sa Gledićkih planina i donose svežu, čistu i hladnu vodu.

Nešović, međutim, primećuje da ni u reci Lepenici koja izvire u susednom selu Goločelo tokom leta nema onoliko vode kao nekada.

"Verujem da je izdašnost izvora ista, ali su presušile rečice i potoci koji se ulivaju u nju. To su sada bujični vodotoci koji prave ozbiljne probleme poljoprivrednicima jer se izlivaju na obradivo zemljište."

Ovaj poljoprivrednik je upozorio i da voda u Lepenici zagađena od izvora do ušća u Veliku Moravu.

"A voda je jedan od najvažnijih resursa Srbije i moramo je po svaku cenu sačuvati za buduće generacije. Moramo se kao društvo maksimalno potruditi da sačuvamo naše reke i izvore od zagađenja, jer će klimatskim promenama uspešno parirati samo ljudi i narodi, zemlje i gradovi koji budu imali dovoljno vode za ljudsku upotrebu, napajanje stoke i navodnjavanje zemljišta."

Doktorka biotehničkih nauka Zorica Jestrović, direktorka Centra za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu nema dileme u pogledu sve izraženijeg negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivedu u Srbiji, koja je, po njenoj oceni, najranjivija privredna grana.

"Najkarakterističnije za klimatske promene u ovom regionu su ekstremne suše i ekstremne padavine, kojih je bilo i ranije, ali su se javljale u mnogo većim vremenskim intervalima nego sada", rekla je ona za RSE.

Dodala je i da se sada skoro svake druge ili treće godine javljaju dugotrajne suše sa ekstremnim temperaturama, koje negativno utiču na biljnu, odnosno ratarsku proizvodnju, a usko su povezane sa stočarstvom.

"Takođe su učestale i elementarne nepogode sa ekstremnim padavinama. Imali smo pre dve nedelje ekstremne količine kiše koje su skoro uništile useve."

Ona je objasnila i da poljoprivreda mora da se prilagođava novonastalim klimatskim uslovima i da to mora da bude kontinuiran, sveobuhvatan, sistemski proces.

"Mi iz godine u godinu moramo da prilagođavamo svoj način delovanja i svoj rad u poljoprivredi da bismo smanjili negativne efekte klimatskih promena, kojih će naravno biti i u budućnosti, jer je to globalni proces koji je uočen dosta davno kada se samo naslućivalo šta može da nam se desi. Mi takođe treba da budemo deo tog svetskog naučnog procesa, ali istovremeno moramo uporno i strpljivo da delujemo na lokalu."

Jestrović kaže da je neophodno preduzimanje hitnih preventivnih mera koje se mogu odmah sprovesti.

"Jedna od tih mera je plodored, odnosno promena kultura na istim površinama kako bi se neutralisale novonastale bolesti i štetočina i sprečila devastacija zemljišta. Takođe se možemo braniti obradom zemljišta, ali je važan i izbor sortimenta, koji mora da bude prilagođen lokalnim klimatskim uslovima, kao i vreme setve, odnosno sadnje. Sve to zajedno može dati veoma dobre rezultate uz minimalne troškove."

Sagovornica RSE je naglasila da su to hitne kratkoročne preventivne mere, a da je za dugoročno preventivno delovanje protiv klimatskih promena neophodno formirati na nivou Srbije stručno radno telo koje će se baviti ovim pitanjima i usvojiti i primenjivati odgovarajuću strategiju.

Srbija se obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine.

Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, izjavila je u oktobru 2022. godine da je Srbija povećala svoju klimatsku ambiciju za tri puta u okviru nedavno usvojenog revidiranog Nacionalno određenog doprinosa - NDC.

Srbija ima i zakon o klimatskim promenama, usvojen 2021. godine. Nevladina organizacija RERI, koja se bavi zelenim pitanjima, u svojoj analizi sprovođenja tog zakona, objavljenoj u martu 2022, ocenila je da je zakonom započeto pravno uređivanje oblasti koja nije uređena drugim zakonima.

Međutim, kako se navodi, primena tog Zakona je odložena do trenutka kada podzakonski akti budu usvojeni.

U posmatranom periodu od godinu dana usvojena je jedna uredba i jedan pravilnik, a aktivisti ocenjuju da je neizvesno kada će biti obezbeđen adekvatan pravni okvir za primenu zakona.