Evropska unija u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa navodi da je odluka Vlade Kosova da proglasi dve srpske organizacije terorističkim "jednostrani korak koji ne diprinosi smirivanju tenzija".
Vlada Kosova je "Civilnu zaštitu" i "Severnu brigadu" 29. juna proglasila terorističkim organizacijama uz obrazloženje da njihovi pripadnici stoje iza nemira na severu Kosova, te da "predstavljaju ozbiljnu i direktnu pretnju ustavnom poretku i bezbednosti Kosova".
"Ponavljamo poziv stranama da se uzdrže od bilo kakvih poteza ili retorike koja bi povećala tenzije i da se hitno povuku koraci za deeskalaciju trenutne situacije u skladu sa predlogom EU", rekao je za RSE portparol EU Peter Stano.
Ranije je i Stejt department takođe naveo da Kosovo ovu odluku nije donelo u koordinaciji sa međunarodnim partnerima.
- Kosovo proglasilo terorističkim organizacijama 'Civilnu zaštitu' i 'Brigadu sever'
- Srpska lista traži od Srbije da Policiju Kosova proglasi terorističkom organizacijom
- Šta čeka Kosovo posle kaznenih mera EU?
S druge strane, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 29. juna rekao da su "Civilna zaštita" i "Severna brigada" sprovodile akcije "sa terorističkim elementima" kao što su oružani napadi na pripadnike kosovske policije, pripadnike misije NATO-a, Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu – Eulex.
On je rekao i da su ove dve organizacije pozivale na otpor i neposlušnost, te "primoravale" građane da idu na proteste i barikade kako bi se suprotstavili kosovskim vlastima.
Ove navode je međutim odbacila Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja deluje uz podršku Beograda. Naveli su kako je "Severna brigada" virtuealna organizacija, a da je "Civilna zaštita" godinama unazad integrisana sa svojim nekadašnjim radnicima u kosovske institucije na osnovu sporazuma iz Brisela.
Na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo od kraja maja su povećane tenzije jer su albanaski gradonačelnici pokušali da uđu u opštinske zgrade uz pomoć policije. Njih ne prihvata srpsko stanovništvo koje je bojkotovalo poslednje izbore.
Evropska unija i druge zapadne zemlje traže hitnu deeskalaciju situacije, održavanje novih izbora i povratak dijalogu o normalizaciji odnosa.
