Vodeća partija kosovskih Srba Srpska lista ocenila je odluku Vlade Kosova da organizacije "Civilna zaštita" i "Severnu brigadu" proglasi terorističkim kao "deo plana režima premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) da nastavi sa političkim terorom na severu Kosova i hapšenjem Srba".
"Planovi koji proističu iz ove odluke ukazuju da Kurti umesto deeskalacije na poziv čitave međunarodne zajednice i čitavog srpskog naroda planira dalju eskalaciju, represiju i učvršćivanje parapolicijske, okupacione vlasti na severu Kosova i Metohije", navodi se u saopštenju.
Vlada Kosova je 29. juna proglasila terorističkim organizacijama "Civilnu zaštitu" i "Severnu brigadu ", uz obrazloženje da njihovi pripadnici stoje iza nemira na severu Kosova, te da "predstavljaju ozbiljnu i direktnu pretnju ustavnom poretku i bezbednosti Kosova".
S druge strane, Srpska lista poručuje da je "Severna brigada" virtuealna organizacija a da je "Civilna zaštita" godinama unazad integrisana sa svojim nekadašnjim radnicima u kosovske institucije.
Srpska lista je takođe ponovo pozvala misije NATO-a i EU na Kosovu, KFOR i EULEX, da hitno rasporedi svoje snage na severu Kosova, kako bi "preventivnom delovanjem sprečili da Kurti ostvari svoj pakleni plan i ugrozi mir".
"Civilna zaštita" je zvanično na severu Kosova funkcionisala do 2015/16, kada je na osnovu Briselskog sporazuma u okviru dijaloga Prištine i Beograda rasformirana.
Radnici ove organizacije su potom integrisani u kosovske institucije i ne zna se dal je ona sve vreme tajno funkcionisala ili je u međuvremenu obnovljena.
"Severna brigada" pak potpisuje grafite na severu Kosova od kraja prošle godine. Neki od njih su: "Ne brinite! Tu smo! Čekamo!". Ne zna se ko stoji iza ove brigade, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji, osim što su nakon odluke Vlade Kosova 29. juna napisali da se radi o "volonterima".
U međuvremenu su iz Stejt Departmenta za Radio Slobodna Evropa naveli da Vlada Kosova nije koordinisala sa Sjedinjenim Državama kada je donela odluku o proglašavanju srpskih organizacija na severu terorističkim.
Kosovo su pozvali i da se uzdrži od jednostranih koraka dok zapadne zemlje rade na rešavanju trenutne krize.
Na severu Kosova od kraja maja traju povećane tenzije zbog odluke kosovskih vlasti da preuzmu opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama. Srbi, koji čine većinu u tim opštinama, oštro su se usprotivili tome nakon što su bojkotovali aprilske izbore i odbacili mogućnost da prihvate rezultate.
Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu kada je došlo do sukoba Srba i vojnika NATO-a u okviru misije na Kosovu, KFOR-a. Tom prilikom je bilo na desetine povređenih na obe strane.
Srpski član Vlade Kosova, ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić, nije podržao predlog da se "Civilna zaštita" i "Brigada sever" proglase terorističkim organizacijama. On je potom obrazložio da je sve "kompleksnije i teže naći sagovornike među građanima na severu", te da ih je teško ubediti da je ono što radi Vlada Kosova u njihovom interesu. Zato je ocenio da je ovakva odluka "preuranjena".
"Trebalo bi mnogo opreznije i laganije da idemo u pravcu uspostavljanja zakona i reda na celoj teritoriji Kosova", rekao je on i pozvao kosovskog šefa policije Dželjalja Svečlju da još jednom razmotri ovu odluku.
Svečlja je pre par dana rekao da će zatražiti da se ove dve organizacije proglase terorističkim a nakon što je u Zvečanu, jednoj od četiri opštine sa srpskom većinom na severu, pronađen automobil beogradskih tablica sa arsenalom oružja, pancira, torbi i maske. Optužio je Srbiju da "podržava kriminalne grupe" i da "pokušava da destabilizuje Kosovo".
Zvanični Beograd je, s druge strane, optužio Prištinu da je automobil pun oružja "podmetnut", odnosno da se radi o oružju koje je pronađeno i zaplenjeno u ranijim akcijama razoružavanja građana na Kosovu. Među municijom, pronađene su i lepljive značke sa oznakom "Brigade sever".
Krivični zakonik Kosova pod terminom "terorizam" predviđa izvršenje jednog ili više krivičnih dela "sa ciljem ozbiljnog zastrašivanja stanovništva, nelegalnog uslovljavanja institucija, vlade ili međunarodne organizacije, destabilizacije ili uništavanja političke, ustavne, ekonomske ili društvene strukture Kosova".
Neke od radnja koje uključuju ova krivična dela su ubistvo, uzimanje talaca ili kidnapovanje, naoružavanje, transport i upotreba oružja, eksploziva, hemijskog ili biološkog oružja.
Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobija najmanje deset godina zatvora.
