Dva metra visoka bronzana figura sa likom nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića od nedavno je u Moskvi.
U tom gradu se uža porodica bivšeg srpskog diktatora sklonila nakon što je Miloševićev režim svrgnut 2000. godine posle decenije vlasti.
Postavljanje spomenika najavili su "Noćni vukovi", bajkerska organizacija koja je na udaru zapadnih sankcija zbog veza sa predsednikom Rusije i podrške invaziji na Ukrajinu.
Međutim, svoj doprinos postavljanju spomenika Miloševiću, koji zbog smrti nije dočekao presudu Haškog tribunala, dali su i pojedinci u Srbiji, među kojima i poslanik vladajuće koalicije.
Spomenik srpskog političara, koji je preminuo u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, privremeno je postavljen ispred sedišta "Noćnih vukova" u Moskvi.
Inicijativa za podizanje spomenika potekla je iz Rusije.
Transport je obezbedilo udruženje "Naša Drina", na čijem je čelu poslanik Igor Braunović iz Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
SPS je ujedno i stranka na čijem čelu je bio Slobodan Milošević, a koja je nakon njega učestvovala u vlasti u Srbiji sa demokratskim i proevropskim strankama.
Ipak, najviši zvaničnici SPS nikada se nisu ogradili javno od zaostavštine Miloševića i svake godine na dan njegove smrti posećuju njegov grob u Srbiji.
Poslanik SPS Igor Braunović, ujedno je i na čelu poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom, a vodi i državno preduzeće "Srbijašume".
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o njegovoj ulozi u postavljanju spomenika Miloševiću, Braunović je naveo da je njegovo udruženje "Naša Drina" obezbedilo transport spomenika, koji je izrađen u Subotici na krajnjem severu Srbije.
"A 'Noćni Vukovi' potrudili su se da bezbedno stigne od Subotice do Aerodroma Nikola Tesla (u Beogradu) i u Moskvi do sedišta 'Noćnih Vukova'", naveo je Braunović, koji je ove godine privukao pažnju lokalnih medija slikajući se u odeći sa istaknutim simbolom podrške invaziji na Ukrajinu.
Gde je postavljen spomenik?
Braunović je rekao da je privremeno boravište spomenika trenutno ispred centrale "Noćnih vukova". On je najavio mogućnost da će spomenik Miloševiću biti postavljen na Trgu Evrope u Moskvi.
"Razmatra se i da bude postavljen preko puta ambasade Sjedinjenih Američkih Država", dodao je Braunović.
Najava da bi Miloševićev spomenik mogao biti podignut ispred diplomatskog predstavništva SAD u Moskvi dolazi u trenutku kada su odnosi Vašingtona i Kremlja na najnižoj tački od kraja Hladnog rata, zbog agresije koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu februara 2022. godine.
Prema rečima Braunovića naručilac spomenika je u ime Rusije Sergej Abišev (Сергей Абышев), prvi čovek ruskog nevladinog Instituta za održivi razvoj naselja. U biografiji Abiševa koja se može pronaći na internetu se navodi da je trenutno zaposlen u ruskom Ministarstvu energetike a da je ranije bio prvi zamenik gradonačelnika Nižnjeg Novgoroda.
Abišev nije bio dostupan za pitanja RSE, a nisu ni poznate njegove veze sa Srbijom ili razlozi zbog kojih je naručio spomenik Slobodanu Miloševiću.
Od Munka do Miloševića
Skulptura prikazuje Miloševića kako u ruci drži masku koja podseća na lice sa čuvene slike "Krik", norveškog slikara Edvarda Munka (Edward Munch 1863 – 1944.)
Otkrivanju spomenika ispred sedišta "Noćnih vukova" prisustvovao je i Marko Milošević, sin nekadašnjeg autokratskog vladara Srbije.
Dva dana nakon što je njegov otac u Petooktobarskoj revoluciji zbačen sa vlasti, Marko Milošević je otputovao u Rusiju, gde je dobio politički azil, kao i njegova majka, Mirjana Marković.
Od tada je ovo bilo njegovo prvo pojavljivanje u javnosti.
Protiv Marka Miloševića je početkom dvehiljaditih u Srbiji bila pokrenuta istraga zbog šverca cigareta. Sudilo mu se za prebijanje dvojice članova opozicionog pokreta "Otpor" 2000. godine u Požarevcu.
Postupak je trajao do 2013. godine, kada je nastupila zastarelost.
Vajar Dragan Radenović kaže za RSE da je skulpturu izradio nakon što je dobio poziv za učešće na konkursu koji je organizovala ruska Asocijacija za održivi razvoj.
On dodaje da se ne bavi politikom i da je u svom delu izneo svoj pogled na Miloševića, koristeći i dobro poznato lice iz Munkovog "Krika".
"Ja sam taj lik iskoristio da ga stavim u ruku Slobodanu Miloševiću. Pre toga sam se setio da je on u jednom od svojih poslednjih govora pred smrt govorio o mogućnosti koja eventualno čeka istočne zemlje zbog toga što je zapadni svet krenuo veoma agresivno prema istoku", kaže Radenović.
On dodaje da ne zna ko je neposredni finansijer ovog projekta, a da je za samo uređenje prostora na kojem će spomenik biti postavljen zadužen Grad Moskva.
Radenović u svojoj dugoj karijeri potpisuje i skulpturu posvećenu Vitaliju Čurkinu, bivšem predstavniku Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama, kao i statuu posvećenu Stivu Džobsu, osnivaču američke kompanije "Epl" (Apple).
Ratovi, sankcije, hiperinflacija, bombardovanje
Pod vlašću Slobodana Miloševića Srbija je zbog agresije na BiH i Hrvatsku bila izložena velikim međunarodnim sankcijama, koje su dovele do nestašice hrane, restrikcija struje i ogromne hiperinflacije.
Zbog represije koju je Miloševićev režim sprovodio nad Albancima na Kosovu, koje je tada bilo u sastavu Srbije, NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje koje je trajalo 78 dana.
Autoritarni režim, duboka ekonomska kriza, sankcije i međunarodna izolacija izazivali su višegodišnje proteste opozicije i građana u Srbiji. Miloševićev režim smenjen je u Petooktobarskoj revoluciji.
Nova demokratska vlast ga je 2001. izručila Haškom tribunalu, gde mu se sudilo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini tokom rata devedesetih.
Svi ovi ratovi vođeni su u periodu kada je Slobodan Milošević bio najmoćniji čovek u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, u okviru koje su bile Srbija i Crna Gora.
Milošević je marta 2006. preminuo u pritvoru Tribunala u Holandiji, ne dočekavši kraj suđenja.
Spomenik - veza i sa Srbijom danas
Zoran Lutovac, predsednik opozicione Demokratske stranke i narodni poslanik, kaže za RSE da je Srbija pod Miloševićevom vlašću imala ogromnu štetu i negativan imidž u svetu od kojeg je bila izolovana međunarodnim sankcijama.
"Ovo postavljanje spomenika vidim kao jednu vrstu kopče između onih strana u Rusiji i Srbiji koji pokušavaju da Srbiju odvoje od onoga što je Srbija izabrala svoj strateški put, a to su evropske integracije", kaže Lutovac, čija stranka je devedesetih bila jedna od vodećih opozicionih partija Miloševićevom SPS-u.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je na delu svojevrsna revizija lika i dela Slobodana Miloševića, s obzirom na do da su ljudi koji su bili deo njegovog režima predugo na vlasti.
Miloševićeva stranka se nakon Petog oktobra vratila kao koalicioni saveznik Demokratske stanke 2008. godine. Od tada je SPS nastavio da učestvuje u vlastima u Srbiji, i nakon pada demokrata i dolaska Srpske napredne stranke 2012. godine do danas.
Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije priključila međunarodnim sankcijama protiv Rusije, ali je osudila invaziju u Ujedinjenim nacijama.
Na pitanje da li strahuje da javnim podržavanjem Rusije nanosi štetu Srbiji, socijalista Braunović kaže:
"Jaknu sa slovom 'Z' dobio sam na poklon od Viječeslava Kalinina, koji je predsednik Udruženja ruskih veterana, a obzirom da sam i sam ratni veteran nosim je i nosiću je sa ponosom. Ne mislim da time nanosim štetu svojoj zemlji, a ako se dokaže suprotno bez reči ću napustiti sve državne funkcije."
RSE je u martu pisao o poseti Vjačeslava Kalinina Srbiji, tokom koje je gost iz Rusije posetio jednu gimnaziju na jugu zemlje i susreo sa jednim od zvaničnika Vlade Srbije.
Sve vreme Kalinin je imao istaknut simbol "Z". Vlasti u Srbiji se nisu oglasile povodom njegove posete.
Rat u Ukrajini traje već 16 meseci. Od početka ruske invazije, prema podacima UNHCR-a iz juna 2023. godine, iz Ukrajine je izbeglo 6,3 miliona ljudi.
Kao v.d. direktora "Srbijašuma" Igor Braunović je na čelo Šumskog gazdinstva u Nišu imenovao nekadašnjeg šefa Žandarmerije Srbije Bratislava Dikića, kome se sudilo za navodni pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine.
