Pišu: Kirgistan servis RSE-a i Karent tajm
Ruski izvođači nastavljaju da se suočavaju s posledicama invazije koju je Moskva pokrenula na Ukrajinu – njihovi koncerti se otkazuju i u centralnoazijskim zemljama koje su u prijateljskim odnosima s Rusijom, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ruskom reperu Ališer Morgenšternu i pevaču Grigoriju Lepse nedavno su otkazani nastupi u Kirgiziji i Kazahstanu.
Leps (60) i Morgenštern (25) imaju potpuno različite poglede na rat u Ukrajini: Leps je na listi osoba kojima je Evropska unija uvela sankcije zbog glasne podrške politici Kremlja, kao i invaziji na Ukrajinu. Morgenštern je, međutim, u Rusiji označen kao strani agent pošto je kritikovao rat.
Morgenštern je trebalo da nastupi s nekoliko drugih izvođača na muzičkom festivalu Alga fest u kirgiskoj prestonici Biškeku 23. juna.
Ministarstvo kulture Kirgizije je u zvaničnom pismu navelo da se protivi prisustvu tog repera na festivalu. U pismu koje je potpisao zamenik ministra Čingiz Esengul-ulu navodi se da se ministarstvo protivi događajima koji nisu u skladu s kirgiškim tradicijama i moralnim vrednostima.
Prethodno je poslanik Ališer Kozujev izrazio zabrinutost zbog, kako je opisao, Morgenšternovog "lošeg uticaja" na mlade.
"On kvari društvo", rekao je Kozuev i tražio od zvaničnika da "preduzmu mere" kako bi sprečili nastup ruskog repera.
Ministar kulture Altinbek Maksutov brzo je to prihvatio.
"Radimo na tome", rekao je Maksutov. "Imamo isti stav kao i vi po ovom pitanju, pošto je u Rusiji pokrenut krivični postupak protiv Morgenšterna."
Ruske vlasti optužile su umetnika za prodaju droga, što je njegov advokat negirao.
U prvim danima invazije, Morgenšternove stihove koji optužuju "velike ujke što šalju na klanje" neki su videli kao jedva prikrivenu referencu na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Mladi reper, čije je prezime Valejev, proglašen je stranim agentom u maju 2022.
Morgenštern, poreklom iz ruske republike Baškortostan, trenutno je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Prethodno su u junu zvaničnici otkazali koncert poznatog ruskog rok benda Pornofilmi u Biškeku. Nije dato nikakvo objašnjenje za taj potez. Grupa je čak pokušala da tajno nastupi na manjem prostoru u glavnom gradu Kirgizije, ali su bezbednosni zvaničnici i to sprečili.
Gitarista i vođa benda Aleksandar Rusakov rekao je da sumnja da je pritisak Kremlja doveo do otkazivanja. Grupa je dugo već protiv Putina i glasno se protivi ratu u Ukrajini. Bend osnovan 2008, koji je trenutno jedan od najpopularnijih u Rusiji, preselio se u Gruziju.
'Saučesnici u ubistvu'
U Kazahstanu je dotle pritisak javnosti i aktivista doveo do otkazivanja Lepsovog koncerta u gradu Konajev. Koncert je bio zakazan za 8. jul.
Korisnici društvenih mreža, novinari i aktivisti kritikovali su organizatore događaja zbog gostovanja ruskog umetnika koji podržava rat u Ukrajini.
"Sram vas bilo! Vi ste saučesnici u ubijanju Ukrajinaca", napisala je novinarka Dinara Jegeubajeva. "Ako danas ćutimo, sutra će početi da skupljaju novac za metke da nas upucaju."
Korisnica društvenih mreža Natalija Vasilenko pozvala je na bojkot pevača koje je nazvala "ubice-izvođači".
"Oni sponzorišu rat novcem koji su ljudi dali na karte za koncerte... Kazahstan nije sponzor fašističkih terorista", napisala je ona na Fejsbuku (Facebook).
Odbornik u Almatiju Erkin Rakišev je 19. juna saopštio da je koncert otkazan zbog "zahteva javnosti" (možda je bolje - zbog "pritiska javnosti".
Leps – rođen Lepsveridze – čvrsto podržava, kako to Moskva naziva, "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini. Nekoliko puta je posetio gradove na istoku Ukrajine pod ruskom okupacijom da bi nastupao za ruske vojnike.
Leps i još jedan prokremljanski ruski pevač Nikolaj Baškov u julu su obećali da će platiti milion rubalja (oko 11.000 evra) svakome ko u Ukrajini uništi tenkove isporučene sa Zapada.
Kazahstan je u martu otkazao muzički festival Žara na kojem je trebalo da nastupe prokremljanski ruski pevači, među kojima i Leps. Vlasti su saopštile da je događaj otkazan zbog "nestabilne situacije u svetu".
Susedni Uzbekistan je sledio taj primer, otkazavši festival Žara planiran u glavnom gradu, Taškentu, od 20. do 21. maja.
Portparol policije u Taškentu rekao da je festival otkazan "po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova".
Uticaj Moskve
Za razliku od svojih relativno prosperitetnih suseda, Kirgizija ne može sebi da priušti da uznemiri Rusiju, rekli su lokalni eksperti.
Kirgizija i Tadžikistan su "podložniji" pritiscima Moskve nego Kazahstan i Uzbekistan, rekla je ekspertkinja za politička pitanja Aida Alimbajeva.
Mnoge porodice u Kirgistanu zavise od doznaka koje kući šalje više od milion kirgijskih migranata koji rade u Rusiji.
Rusija to može iskoristiti kao "polugu za uticaj na politiku unutar Kirgistana", rekla je Alimbajeva za Karent tajm (Current Time – medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji sa Glasom Amerike).
Alimbajeva je rekla da Kirgistan zavisi od podrške Rusije u mnogim sektorima, uključujući odbrambenu industriju, naftne proizvode, informacione tehnologije i bezbednost.
"Dakle, naša vlada uvek sledi vođstvo ruskih vlasti. Zato nismo blokirali ruske državne televizijske kanale, zato svake godine naša specijalna služba šalje 20 svojih službenika da studiraju na akademiji ruske Federalne službe bezbednosti", rekla je Alimbajeva.