Mere koje je Evropska unija preduzela protiv Kosova, zbog nepoštivanja zahteva za deeskalaciju situacije na severu države, ugrožavaju, prema nekim ocenama, milionske projekte, ali se ne očekuje da će uticati na proces evropskih integracija.
"Efekti ovih mera su proporcionalni, jer prenose važnu poruku nezadovoljstva EU, ali ne nanose značajnu štetu našem evropskom putu", rekao je za RSE Demuš Šaša (Demush Shasha) iz Kosovskog instituta za evropsku politiku.
Mere EU uključuju suspenziju poziva za učešće Kosova na događajima na visokom nivou, kao i bilateralne posete iz EU i država članica. Upozorene su i finansijske posledice, odnosno obustava finansiranja nekih projekata koje je Kosovo predložilo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
"Nadam se da ovi izuzetno važni projekti ni na koji način neće biti otkazani, ali će se njihovom suspenzijom postići neophodan efekat usaglašavanja stavova između Kosova i EU", kaže Šaša.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija i donatora, usmerena na društveno-ekonomski razvoj i evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.
Kosovo je podržano ovim mehanizmom od 2009. U jednom od dokumenata tog mehanizma se navodi da je na Kosovu do septembra 2021. godine podržano 30 projekata u vrednosti od 1,8 milijardi evra. Projekti obuhvataju izgradnju puteva, rehabilitaciju železnice, sistema centralnog grejanja i unapređenje kanalizacionog sistema.
Šaša kaže da su za godine 2023-2030, u okviru ove mehanizacije, planirani i drugi projekti na Kosovu, kao što su: autoput Priština-Niš, pruga Beograd-Priština, solarno grejanje Prištine, postrojenje za prečišćavanje vode za Prištinu i dr.
Vlada Kosova je u martu potvrdila da je Kosovo prošle godine od ovog instrumenta dobilo investicione grantove za solarnu energiju u iznosu od 53 miliona evra, koji su kombinovani sa kreditima razvojnih banaka i dostižu vrednost od 180 miliona evra.
Vlada je u februaru takođe obavestila da je konkurisala za 2 investiciona granta i 4 granta tehničke pomoći u okviru Investicionog okvira, ali nije precizirala više o njima.
'Idemo unazad'
Kosovo je u decembru prošle godine podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Jedna od kaznenih mera EU uključuje otkazivanje nekoliko sastanaka između Kosova i evropskog bloka, što proizilazi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ovaj sporazum, potpisan 2015. godine, prvi je korak ka članstvu u EU.
Predsednica Komisije za evropske integracije u Skupštini Kosova Rezarta Krasnići kaže za Radio Evropa Slobodna da neodržavanje sastanaka u okviru SSP – čiji je cilj da usmerava kosovske institucije u pogledu reformi – predstavlja kašnjenje u integraciji proces zemlje.
"Veoma je uznemirujuće ne održavati ove sastanke. Takođe je zabrinjavajuće ako se donese odluka o ukidanju fondova. Ova sredstva su godinama pomagala razvoj zemlje i bez njih nema razvoja. Mi idemo unazad, nema napretka – samo nazadovanje u integracionim procesima", kaže Krasnići.
Priština bez zvanične informacije o merama
Prema njenim rečima, ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Rozeta Hajdari trebala je da učestvuje na jednom od sastanaka koji je EU već otkazala.
RSE je kontaktirao službenike ovog ministarstva, ali su rekli da nemaju informacija o tome.
Portparol Vlade Kosova Peparim Krieziu rekao je za RSE da nema zvaničnog saopštenja o merama koje je EU preduzela protiv Kosova.
"I dalje verujemo da bi bilo kakva mera protiv Kosova bila nepravedna i varvarska", rekao je on.
Uprkos tome, portparol EU Peter Stano rekao je u sredu da blok ne isključuje mogućnost da se Kosovo suoči sa drugim merama, ako Vlada ove zemlje ne ispuni međunarodne zahteve.
Ovi zahtevi uključuju povlačenje specijalne policije sa severa Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, kao i albanskih gradonačelnika tamošnjih opština.
Ulazak ovih gradonačelnika u opštinske objekte na severu, koje koriste i srpske paralelne vlasti, povećao je tenzije na ovim prostorima, koje su kulminirale nasilnim sukobima srpskih demonstranata i NATO vojnika.
Međunarodna zajednica takođe traži od Kosova da organizuje nove izbore na severu, kao i da se vrati dijalogu za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Premijer Kosova Aljbin Kurti insistira da ne može da "pravi kompromise sa demokratskom republikom" i da su opštinski objekti na severu vlasništvo države Kosovo.
