Bez smirivanja situacije na severu Kosova nema prostora za nastavak procesa dijaloga Beograda i Prištine, smatra visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj (Josep Borrell).
“Ne možemo da napredujemo u normalizaciji odnosa dok se bavimo upravljanjem krizom. EU i SAD su mnogo uložile u normalizaciju i želimo da vidimo kako napreduje”, navodi se u pismu koje je Borelj poslao kosovskom premijeru Aljbinu (Albinu) Kurtiju.
Pismo je odgovor na plan od pet tačaka koji je premijer Kosova poslao državama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) i Briselu 13. juna.
U tom pismu, između ostalog, Kurti je zatražio održavanje runde pregovora na najvišem političkom nivou u narednim danima.
“Spreman sam da sazovem sastanak na visokom nivou sa predsednikom Vučićem pod uslovom da budete spremni da preduzmete neophodne korake da prvo izvršite deeskalaciju i otvorite put novim lokalnim izborima. Ako ste spremni da preduzmete neophodne korake, sastanak se može brzo organizovati”, poručio je šef evropske diplomatije.
On je pozvao kosovskog šefa vlade da preduzme odlučnije korake za smirivanje situacije, u skladu sa merama koje zahtevaju zemlje članice EU i američki partneri.
“Tek nakon uspostavljanja mira i stabilnosti na severu Kosova, možemo se fokusirati na normalizaciju kroz punu implementaciju sporazuma o Aneksu za normalizaciju i implementaciju obe strane”, naglasio je Borelj.
Podvukao je da rad na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu treba da počne “bez ikakvog daljeg odlaganja”.
U odgovoru Kurtiju, Borelj je ponovio zahteve Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država koji se odnose na neophodne korake ka smirivanju situacije.
Između ostalog, EU traži od zvanične Prištine hitnu obustavu policijskih operacija oko opštinskih objekata na severu; alternativnu lokaciju gde bi novoizabrani gradonačelnici, privremeno, radili te raspisivanje vanrednih lokalnih izbora za četiri opština na severu Kosova, na kojima bi učestvovali i predstavnici srpske zajednice.
EU je 13. juna predložila paket mera protiv Vlade Kosova i premijera Aljbina Kurtija kao odgovor na nedostatak političke volje da preduzme korake ka smirivanju tenzija.
Šta se dešava na severu Kosova?
Tenzije na Kosovu su počele 26. maja, kada su novi albanski gradonačelnici opština na severu, uz asistenciju kosovske policije, ušli u zgrade opština, uz protivljenje tamošnjih pripadnika srpske zajednice.
Tenzije su kulminirale 29. maja, kada su se u Zvečanu srpski demonstranti sukobili sa pripadnicima NATO misije na Kosovu, KFOR.
U sukobima je povređeno više desetina ljudi sa obe strane.
Nekoliko dana nakon smirivanja situacije, u Severnoj Mitrovici je 13. juna kosovska policija uhapsila Miluna Milenkovića-Luneta, jednog od, kako su naveli, "vođa kriminalne formacije 'Civilna odbrana' i vođu kriminalnih grupa koje su godinama terorisale građane".
Milenkoviću je određen pritvor od mesec dana, a samo dan kasnije, Srbija je uhapsila tri kosovska policajca.
Dok Beograd tvrdi da su se nalazili na teritoriji Srbije, vlasti Kosova kažu da su ppolicajci kidnapovani i zahteva njihovo puštanje na slobodu.
