Beli zid i veliko crveno srce ispod koga su se nazirali obrisi slike osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića zamenio je novi grafit.
Natpis "Uključi mozak, isključi Pink", i precrtan logo ove medijske kuće koji potpisuju navijači kluba Partizan osvanuo je u Beogradu 12. maja.
Tako trenutno izgleda fasada koja je na jednoj zgradi u beogradskoj opštini Vračar bila oslikana u čast bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pred Haškim sudom pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995.
Presuda je izrečena u junu 2021. godine, a mural je osvanuo mesec dana kasnije. Naslikali su ga nepoznati autori.
Doživeo je mnogobrojne transformacije. Aktivisti su pokušavali da ga uklone, desničari su ga prali i čuvali, iz međunarodne zajednice stigli su apeli vlastima da ga prekreče.
Deo opozicije i građana konačno su Mladićev lik izgrebali i prefarbali 8. i 9. maja.
Na mestu gde je bila naslikana glava Ratka Mladića, našlo se tada veliko crveno srce.
Međutim, mural je ponovo izmenjen 12. maja. Srce se više ne vidi, a na beloj farbi navijači su uputili poruku medijskoj kući Pink. Iz Pinka se tim povodom nisu javno oglašavali.
Mural Ratku Mladiću: jun 2021. i maj 2023.
Poslanik opozicione stranke Zajedno u Skupštini Srbije Đorđe Miketić, koji je učestvovao u akciji 8. i 9. maja u kojoj je preko murala bilo nacrtano srce, za Radio Slobodna Evropa (RSE) je na pitanje zašto baš srce ocenio da je sada potrebno ulaganje u solidarnost i jedinstvo.
"U ovom trenutku nikakva mržnja i podele ne dolaze u obzir. Treba nam jedan široki front akcije da probamo da spasimo ovo društvo od ove natopljene mržnje od 30 godina. I to je u stvari bila jedna simbolika", rekao je on.
U julu 1995. godine, tokom rata u Bosni i Hercegovini, u samo nekoliko dana više od 8.000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti odvedeno je iz Srebrenice, zatvoreno i ubijeno.
Više od 25.000 žena, dece i starih proterano je iz tadašnje zaštićene zone Ujedinjenih nacija.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat kao Haški tribunal, Ratka Mladića je 2017. godine prvostepeno osudio na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici počinjenog u leto 1995. godine.
Presuda je pravosnažno potvrđena 2021.
Zvaničnici u Srbiji i dalje negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid i opisuju ga kao zločin. Niko od njih nije osudio mural oslikan u čast Mladića.
Specijalna savetnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) i generalna podsekretarka za prevenciju genocida Alice Wairimu Nderitu izjavila je u novembru 2021. za RSE da sve dok postoji grupa ljudi koja je uticajna i negira da se u Srebrenici dogodio genocid za društvo ostaje teško da krene napred.
Ona je tada navela i da je potrebno baviti se pitanjem zašto ljudi žele da se identifikuju sa Mladićem, i to toliko da su spremni da brane njegov mural.
Mural je bio zaštićen specijalnom farbom.
"Šta god njemu uradite preko, oni ga odmah vodom skinu i ostane slika nacrtana ispod. Zbog toga je bilo važno da se prvo malo ogrebe, a onda da se prekreči“, objasnio je opozicioni poslanik Đorđe Miketić.
Nepoznati mladići čiste mural nakon što je na njega bačena farba, novembar 2021.
Uklanjanje murala odvilo se nekoliko dana nakon masovne pucnjave 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu u kojoj je trinaestogodišnji učenik ubio radnika obezbeđenja škole i osmoro učenika.
Đorđe Miketić za RSE kaže da je tragedija u školi koja je svega nekoliko stotina metara udaljena od murala, bila jedan od glavnih razloga za uklanjanje murala.
"Sva ta mržnja, slavljenje zločina, deljenje na žrtve, koje su naše, koje su njihove, koji su zločinci naši, koji su njihovi, sve to je krenulo da nas izjeda kao kancer iznutra i evo eksplodiralo je upravo u toj školi, i u Mladenovcu", objašnjava Miketić.
Njegova izjava referiše na drugo masovno ubistvo u Srbiji, koje se desilo kasno uveče 4. maja u selima u blizini Mladenovca kod Beograda. Ubijeno je osam osoba.
Za masovna ubistva sumnjiči se dvadesetjednogodišnji mladić, koji je uhapšen i koji je priznao zločin.
RSE je razgovorao i sa pojedinim građanima o tome kako, posle svega, gledaju na mural osuđenom ratnom zločincu.
Dragan iz Beograda za RSE je rekao da bi na tom zidu trebalo da se oda počast deci stradaloj u obližnjoj školi.
"Ti murali bi trebalo da budu svuda na svakom ćošku. Ne samo ovde, nego bilo gde da se postave njihovi likovi zajedno sa čika Draganom (ubijeni radnik obezbeđenja), kako su ga zvali", rekao je za RSE Beograđanin Dragan.
Beograđanka Marija Minić, koja živi u blizini zgrade na kojoj je mural nacrtan, objasnila je da treba praviti razliku između umetničkih i počasnih murala, te onih koji veličaju ratne osuđenike.
"Mi ovde govorimo o Ratku Mladiću, o ratnom zločincu. Tačka", rekla je Minić, i dodala da je uklanjanje trebalo i ranije da se dogodi.
"Mislim da je bilo u redu da se to ozbiljno prekreči mnogo ranije. I to prvo opština Vračar, koja je nešto i pokušala, ali to ništa nije vredelo. To ne sme da se desi da se ne prekreči momentalno. Šta dalje da vam kažem?", istakla je Marija Minić.
Zgrada sa sada prefarbanim muralom nalazi se na beogradskoj opštini Vračar, koja je 9. decembra 2021. objavila da je u skladu sa propisima uklonila mural na zahtev stanara zgrade. Međutim, mural je za manje od pola sata ponovo vraćen u prvobitno stanje.
Crvena, bela, roze, zelena, crna – svim ovim bojama šaran je mural koji je veličao Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca od leta 2021. do kraja iste godine.
Grafiti u čast Ratka Mladića, ali i drugih ratnih zločinaca, česta su pojava u gradovima Srbije.
Aktivisti Fonda za humanitarno pravo, koji prate suđenja za ratne zločine u Srbiji, naveli su u godišnjem izveštaju za 2022. godinu da su pratili suđenja za ratne zločine, odnosno ukupno 25 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.
Kako se navodi, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u tom periodu prvostepene presude u pet predmeta. Takođe je donelo rešenja kojim je obustavilo krivični postupak u odnosu na jednog optuženog koji je preminuo.
Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je dve presude, dok je u tom periodu Tužilaštvo za ratne zločine podiglo 12 optužnica protiv 19 lica, od kojih su pet ustupljene iz BiH.
U izveštaju se podvlači da je zvanična politika sećanja na ratove devedesetih, koja se zasniva na selektivnom pamćenju, relativizaciji zločina, veličanju ratnih zločinaca i negiranju sudski utvrđenih činjenica, ostala nepromenjena i tokom 2022. godine.
