"Protivustavno" i "protivzakonito". Tako je desno orijentisani parlamentarni pokret Dveri okarakterisao međunarodnu vojnu vežbu "Platinasti vuk", čije je održavanje najavljeno u Srbiji u junu.
Vojna vežba, u kojoj će učestvovati vojske Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i deset partnerskih država, pored desničarskih, izazvala je i reakcije zvaničnog Kremlja, Vašingtona, ali i Beograda.
O čemu se radi?
Vojna vežba "Platinasti vuk" (Platinum Wolf) se u periodu od 2014. do 2021. godine održala ukupno sedam puta u Srbiji.
Na njoj, zajedno sa Srbijom, učestvuje i desetak zemalja sa kojima Vojska Srbije učestvuje u multinacionalnim operacijama, i neke od članica NATO saveza.
Srbija ne teži članstvu u NATO savezu, ali je od 2006. godine učesnica NATO programa Partnerstvo za mir.
Vojska Srbije već više od 15 godina radi po standardu NATO, koji se koristi i u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i svih ostalih organizacija.
Kako je objašnjeno prilikom prve vežbe "Platinasti vuk" 2014. godine, cilj vežbe je provera sposobnosti za realizaciju zajedničkih zadataka u multinacionalnim mirovnim operacijama u svetu.
Šta se u međuvremenu promenilo?
Srbija je nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. uvela moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima.
Tada je zvaničan Beograd saopštio da neće uvesti sankcije protiv Rusije, ali i da Vojska Srbije, imajući u vidu politiku vojne neutralnosti, prekida do daljnjeg sve vojne vežbe sa stranim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada.
"Platinasti vuk" najavljen za jun 2023. godine biće izuzeće od moratorijuma.
"Razlog za donošenje ovakve odluke je ispunjavanje preuzetih obaveza Republike Srbije u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama", navelo je Ministarstvo odbrane Srbije u objašnjenju 10. aprila.
To ministarstvo je napomenulo da je i dalje na snazi Zaključak Vlade Srbije od 27. februara 2022. godine, kojim se prekidaju i odlažu sve aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima.
Srbija je 2020. godine takođe odustala od učešća u belorusko-ruskoj vežbi "Slovensko bratstvo 2020".
Tome je prethodila odluka Vlade Srbije u septembru iste godine da uvede šestomesečni moratorijum na učešće jedinica na međunarodnim vojnim vežbama.
Tadašnji ministar odbrane, Aleksandar Vulin, jedan od retkih evropskih političara koji je nakon invazije zvanično išao u posetu Moskvi, izjavio je tokom obrazlaganja odluke da se "Srbija nalazi pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije".
On je tada naveo da Srbija u periodu od šest meseci neće učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa NATO, ni sa ODKB, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom.
Nakon tog perioda Srbija je nastavila sa učešćem u međunarodnim vežbama. Podaci pokazuju da je u periodu od 2017. do 2019. Srbija imala više vojnih vežbi sa NATO, u poređenju sa Rusijom i Belorusijom.
Ko se sada protivi vežbi 'Platinasti vuk'?
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 6. aprila da vojne vežbe koje će Srbija održati s vojskama NATO-a "neće proći nezapaženo" u Rusiji.
"Što se tiče vežbi, mi ćemo ih sigurno veoma pažljivo pratiti", rekao je i dodao da je Beograd "pod neviđenim pritiskom da Srbiju privuče na stranu onih koji se drže antiruske pozicije".
Srbija je jedna od nekoliko država koja je nastavila da održava političke odnose sa Kremljom nakon februara 2022. Zvanični Beograd jeste osudio invaziju na Ukrajinu, ali odbija pozive zapadnih zvaničnika da uvede sankcije, svrstavajući se među retke evropske države.
Srbija je bila kritikovana i zbog kupovine oružje od Rusije. Tako je ambasada SAD u Srbiji u martu 2020. ponovila da je "zabrinuta što Srbija nabavlja rusku vojnu opremu (od Rusije) i pozvala Beograd da odustane od transakcija s Moskvom koje mogu da izazovu sankcije".
Zabranu održavanja vojne vežbe "Platinasti vuk" u Srbiji tražio je desno orijentisani parlamentarni pokret Dveri, čiji predstavnici takođe održavaju bliske veze sa Rusijom.
Poslanik Pokreta i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Borko Puškić, novinarima je ispred zgrade Ministarstva odbrane 10. aprila rekao da je odluka o održavanju te vežbe "protivustavna i stvara sumnju da Vlada ne sprovodi suverenu politiku, već da ispunjava naloge američkog ambasadora Kristofera Hila".
Puškić je dodao da je odluka o održavanju vojne vežbe i "protivzakonita" jer je Vlada ubrzo po početku rata u Ukrajini donela zaključak da se prekidaju sve aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima.
Ponovio je stav Peskova da se Srbija nalazi "pod stalnim pritiskom da se pridruži histeriji protiv Rusije", uz konstataciju da je cilj SAD da prekine stratešku saradnju Beograda i Moskve u vojnoj oblasti, koja je, kako je ocenio, mnogo pomogla Srbiji.
Informacije o najavljenoj vežbi sa pažnjom se prate i na porurskim kanalima na Telegramu, koji su fokusirani sa Zapadni Balkan, a pojedini su ocenili da ona znači da je Srbija bliža NATO.
Protivustavno i protivzakonito?
Da bi nešto bilo protivustavno ili protivzakonito, odluku je potrebno da donesu nadležni sudovi.
Ustav i Krivični zakonik Srbije ne pominju vojne vežbe, niti je javno poznato da je sudovima podneta inicijativa da se o tome izjasne.
Ko je podržao Srbiju?
Sjedinjene Američke Države (SAD) pozdravile su 7. aprila odluku Srbije da bude domaćin vojne vežbe sa svojim globalnim mirovnim partnerima.
"Srećni smo što smo deo 'Platinastog vuka'", dodaje se u pisanom odgovoru za RSE.
U odgovoru američke ambasade navodi se da SAD cene vojno partnerstvo sa Srbijom i veoma poštuju njenu vojsku i rukovodstvo.
"Zalažemo se za snažno bilateralno vojno i odbrambeno partnerstvo sa Srbijom usredsređeno na naše zajedničke ciljeve mira i stabilnosti u regionu i globalno", navela je ambasada SAD.
U odgovoru se dodaje i da zajednički rad gradi veze prijateljstva i poverenja koje dvema stranama omogućavaju da zajednički doprinose miru.