"Svi su Milatoviću čestitali i pre proglašenja, a ja posle pobede."
Ovim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je rezultate predsedničkih izbora u Crnoj Gori.
Jakov Milatović, jedan od lidera pokreta Evropa sad, novi je predsednik Crne Gore.
Na izborima je imao podršku vladajućih stranaka, koje se zalažu za bliže veze sa Srbijom, a deo njih i sa Rusijom.
Njegova pobeda donela je kraj političkoj dominaciji dosadašnjeg predsednika Mila Đukanovića koji je na vlasti bio 32 godine.
Đukanović je zaslužan za samostalnost Crne Gore i ulazak u NATO, suprotstavljao se ruskom i uticaju politike Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Predsednik Srbije je u svom prvom javnom obraćanju nakon izbora u Crnoj Gori istakao i da se nada da će od se sada više raditi na odnosima dve zemlje.
"Možemo više i bolje", dodao je Vučić, a prenela televizija Pink.
Mogu li odnosi Srbije i Crne Gore sada biti drugačiji?
Odnosi Crne Gore i Srbije opterećeni su poslednjih godina zbog više otvorenih pitanja.
Jedno je pridruživanje Crne Gore regionalnoj inicijativi "Otvoreni Balkan" o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, koju su osnovale Srbija, Albanija i Severna Makedonija.
Dosadašnji predsednik Crne Gore kritikovao je inicijativu, nazivajući je "pokrivalicom za realizaciju projekata velikodržavnih srpskih ambicija".
Stručnjak za regionalnu politiku iz Srbije Aleksandar Popov podseća da je novoizabrani predsednik otvoreno govorio o tome da Crna Gora treba da uđe u Otvoreni Balkan.
"Milatović, ako je to izjavio u predizbornoj kampanji, najverovatnije je da će to i uraditi. To je već jedno značajno približavanje Srbiji. A kako će dalje se ti odnosi odvijati, to ćemo videti", kazao je Popov iz nevladinog Centra za regionalizam iz Novog Sada.
Da li je moguć sastanak dveju vlada?
Čestitajući Milatoviću, predsednik Srbije rekao je da kada prođe inauguracija, u maju, očekuje posetu novog crnogorskog predsednika Beogradu.
"Verujem da će jedno od prvih mesta koje će posetiti biti Beograd", rekao je Vučić.
Dosadašnji predsednik Milo Đukanović, u poslednjih 28 godina, samo je jednom zvanično boravio u Srbiji i to 2013. godine kao tadašnji crnogorski premijer.
Aleksandar Vučić nijednom nije bio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori, kao ni premijerka Srbije Ana Brnabić.
Od smene Đukanovićevog DPS-a na izborima 2020, Crna Gora je imala dva premijera – Zdravka Kivokapića i Dritana Abazovića.
I jedan i drugi su bili u zvaničnoj poseti Beogradu.
Stručnjak za regionalnu politiku Aleksandar Popov podseća da je još u vreme bivšeg premijera Zdravka Krivokapića bilo najavljeno održavanje zajedničke sednice dveju vlada. To se nije desilo.
"Sad ćemo videti. To će sve biti putokazi o tome kakvu će dalju politiku Crna Gora voditi prema Srbiji, koliko će imati zapravo jedan ravnopravan odnos ili će biti samo njen satelit."
Popov objašnjava i da Milatović i njegov pokret Evropa sada, važe za umerenu prosrpsku stranku, te da kao takvi trenutno više odgovaraju vlastima u Beogradu, nego kandidat Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić.
"Milatović nije toliko eksponiran kao prosrpski čovek u Crnoj Gori, kao što je to bio Mandić, koji je i proruski orijentisan, što bi moglo škoditi Srbiji u ovom momentu kada je više okrenuta prema Zapadu."
Pitanje ambasadora
Odnose dve države komplikuje i pitanje ambasadora, odnosno činjenice da Srbija nema ambasadora u Podgorici, te da je i Crna Gora bez ambasadora u Beogradu.
Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) Crne Gore, u mandatu Vlade DPS-a je 28. novembra 2020. godine od tadašnjeg ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića zatražilo da napusti zemlju.
Božović je proglašen nepoželjnim zbog, kako je tada saopšteno iz MVP "mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore".
Kao recipročnu meru, Srbija je prvo proglasila nepoželjnim crnogorskog ambasadora u Beogradu Tarzana Miloševića, inače člana Đukanovićevog DPS-a, da bi potom opozvala tu odluku.
Milošević je ipak povučen iz Beograda, februara 2021. godine.
I pored smene vlasti u Crnoj Gori, DPS-ova odluka da ambasadora Srbije Božovića proglasi nepoželjnim nije promenjena.
Aleksandar Popov smatra da će eventualne promene na tom polju, biti pokazatelj da li će se održati spoljnopolitički kontinuitet Crne Gore.
"Kada je 2020. godine formirana nova vlada, koju je predvodio Krivokapić, u njenom programu je stajalo da će se poštovati spoljnopolitički kontinuitet Crne Gore. To je Krivokapić i poštovao. Nije prihvatio to da se Božović vrati na mesto ambasadora."
Crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova
Važan momenat za odnose Beograda i Podgorice bila je 2008. godina kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova i uspostavila pune diplomatske odnose.
Popov smatra da se, i pored toga što novi predsednik važi za prosrpski orijentisanog, u tom domenu ne mogu očekivati promene.
"Ne verujem da će nova vlast povući to priznanje. Mora se imati u vidu na kraju krajeva i činjenica da je Crna Gora i članica NATO pakta. Dakle, ne verujem da će nova vlast ući u tako ekstremne poteze koji bi mogli da iritiraju Zapad."
Kako su građani u Srbiji dočekali vest o pobedi Milatovića?
Nakon 32 godine Milo Đukanović više nije na vlasti u Crnoj Gori.
Ljuba, penzioner iz Beograda, smatra da to ne donosi nikakve promene u odnosima Srbije i Crne Gore.
"Svi su oni isti. Svi dolaze na vlast i svi su isti. Kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori", rekao je Ljuba.
Važno pitanje koje definiše odnose Podgorice i Beograda jeste odnos Crne Gore prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Jakov Milatović je bivši ministar ekonomije prve post-DPS vlade, formirane pod uticajem Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Podržao je i potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, čiji je sadržaj upitan s aspekta Ustava Crne Gore i sekularnog karaktera države.
Dvadesetšestogodinji Vladimir Terzić iz Beograda kaže da nije siguran koliko takav predsednik može doprineti poboljšanju odnosa u regionu.
"Sa onim delom Srbije koji je konzervativan, patrijarhalan i tradicionalan će verovatno poboljšati odnose, ali sa ovim drugačije orijentisanim delom Srbije verovatno ne. Ali ne znam, videćemo."
Šezdesetdvogodišnji Milan Pajčin iz Beograda smatra da Srpska pravoslavna crkva "ne treba da se meša u odnos dve države".
"To nije njihov posao. To je posao vlade koja je izabrana, predsednika i tako dalje. Tako da crkva služi nekim drugim stvarima, vernicima, bar bi tako trebalo da bude, a nije tako".
Od političkih aktera u Srbiji samo čestitke
Čestitke Jakovu Milatoviću stigle su od stranaka najšireg političkog spektra.
Jedni to vide kao "kraj diktature i antisrpske vlasti" u Crnoj Gori, a drugi kao priliku za bolju saradnju i napredak u regionu.
Predsednica parlamentarne opozicione, desno orijentisane Srpske stranke Zavetnici, Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da je "pao diktator i najveći izrod srpskog naroda u ovoj političkoj epohi".
"Čovek koji je zavadio dva oka u glavi posle tri decenije konačno je ispisao svoj politički kraj", kazala je Stamenkovski.
Oglasio se i lider vanparlamentarne, desničarske Srpske radikalne stranke i haški osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj.
"Verovatno ja nikada u životu ne bih podržao Jakova Milatovića, da nije u ovom slučaju bilo glavno da se obori definitivno Milo Đukanović", rekao je Šešelj gostujući na televiziji Happy.
Desničarski parlamentarni pokret Dveri je na svom Fejsbuk profilu građanima Crne Gore čestitao "slobodu i oslobođenje od straha", a Jakovu Milatoviću pobedu.
"Uz nadu da će učiniti sve da veze Srbije i Crne Gore ponovo poprime bratski odnos", stoji u Fejsbuk objavi.
"Bratskom odnosu" nada se i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
"Braća se ponovo zbližavaju, to je nešto što je lepo. Neka je srećna pobeda. Nadam se, naravno, da će gospodin Milatović se truditi da ima što bolje odnose sa Srbijom i nadam se da više nikad niko neće na ovim prostorima vladati 30 i nešto godina. To je nešto što je izuzetno loše", rekao je u video izjavi na Instagramu Đukanović.
Čestitkama se pridružio i Lider opozicione Narodne stranke Vuk Jeremić.
"To je veliko ohrabrenje za sve kojima je stalo do pomirenja i vladavine prava u regionu", napisao je Jeremić na svom Tviter nalogu.
Republički poslanik opozicione koalicije Moramo-Zajedno Nebojša Zelenović takođe je čestitao pobedu novom predsedniku Crne Gore.
"Velika pobeda demokratije i istorijska pobeda građana Crne Gore koji su opet pokazali da su željni promena, da žele nove ljude i nove, evropske politike kao šansu za bolji i dostojanstven život", napisao je Tviteru.
Oglasio se i Dobrica Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd.
"Verujem da će ovo biti zamah evropskoj budućnosti Crne Gore i celog regiona", napisao je on na svom Tviter profilu.
Ko je Jakov Milatović?
Završio je ekonomiju na podgoričkom univerzitetu, kao stipendista se usavršavao u SAD i Italiji, a magistrirao je na Oksfordu. Radio je u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Napustio je karijeru u inostranstvu kako bi se stavio na raspolaganje Zdravku Krivokapiću, premijeru prve vlade nakon pada DPS, čiji je sastav dogovaran u manastiru Ostrog pod patronatom SPC.
Đukanovićeva DPS optuživala je tu vladu da zastupa interese SPC.
Bio je jedan od 12 "apostola", kako je Krivokapić nazivao svoje ministre.
Kao ministar ekonomije, Milatović je sa Milojkom Spajićem, tadašnjim ministrom finansija, ukinuo doprinos za zdravstvo, čime su značajno povećane minimalna plata i prosečne zarade, ali i ugrožen sistem zdravstva.
Na tom programu i obećanjima o dodatom rastu plata bazirali su politiku pokreta "Evropa sad", koji su osnovali nakon pada njihove vlade.
Na lokalnim izborima u Podgorici krajem oktobra 2022. godine, na kojima je DPS izgubio vlast, njegov pokret imao je podršku od 21 odsto glasača.
