Rečima "zakomplikovalo se i zakuvalo" Radosava Šćepanović iz Severne Mitrovice iznosi svoj stav o održavanju predstojećih vanrednih lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova, koji su zakazani za 23. april.
"Što da lažem kad ne znam. Vidiš da je ovo sve šareno", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Gotovo identičan stav ima i Mladen, koji ne želi da otkrije prezime.
"Ne bih znao šta da kažem, to se sa svih strana zakomplikovalo, ne znam. Ljudi su rastrojeni, ne znaju na kojoj su strani", poručuje ovaj meštanin Severne Mitrovice, jedne od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.
S druge strane, Zoran Jeftić i Zoran Tanasković dele stav da izbori ne treba da budu održani dok se ne ispune zahtevi Srpske liste, odnosno dok se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom i povuku specijalne jedinice sa severa Kosova.
U međuvremenu su zapadne zemlje pozvale na mir i uzdržanost, te izbegavanje eventualnog nasilja koje može poremetiti lokalne izbore u opštinama na severu.
Zašto se poziva na mir uoči izbora?
Do vanrednih lokalnih izbora na severu dolazi nakon što su gradonačelnici Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka – svi iz Srpske liste - podneli ostavke u novembru prošle godine zbog odluke Vlade Kosova da sprovede proces preregistracije sa srpskih na kosovske registarske tablice.
Taj njihov korak je rezultirao incidentima i odlaganjem izbora koji su prvobitno bili zakazani za 18. decembar prošle godine.
Prema podacima Policije Kosova, u incidentima je korišteno vatreno oružje i ručne granate.
Situacija je eskalirala 10. decembra kada je uhapšen bivši kosovski policajac Dejan Pantić zbog sumnje da je učestvovao u napadu na zvaničnike Centralne izborne komisije, koji su u Severnoj Mitrovici radili na organizaciji izbora. Tada su lokalni Srbi podigli barikade, koje su posle uklonili kada je Pantiću određen kućni pritvor.
Inače, zajedno sa političkim predstavnicima Srba, kosovske institucije na severu su napustili i policajci, administrativni radnici i zaposleni u pravosuđu.
Kosovske vlasti su potom na sever zemlje rasporedile policajce sa juga koji dolaze iz albanske zajednice, čemu se protivi lokalno stanovništvo.
Ima li rizika od ponovnih tenzija?
Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije ukazuje da međunarodna zajednica već neko vreme radi na normalizaciji odnosa Kosova i Srbije kako bi se izbegle tenzije na terenu.
Priština i Beograd su krajem februara prihvatili Sporazum na osnovu evropskog predloga za normalizaciju odnosa, dok su 18. marta u Ohridu usaglasili Aneks za njegovo sprovođenje.
Marinković ukazuje da se tom prilikom nije razgovaralo o izborima ili povratku Srba u kosovske institucije, ali napominje da ta pitanja ponovo mogu biti povod za tenzije, ako se ne postigne politički dogovor.
"Ne bi me iznenadilo da dođe do neke eskalacije, stvoreni su uslovi za tako nešto", poručuje Marinković.
Prema njegovoj oceni "vanredna situacija na severu je neka vrsta poluge moći" u rukama Srpske liste, kroz koju pokušavaju da se izbore za njihove zahteve.
Da bi se vratili u kosovske institucije, predstavnici Srba traže da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom i da se sa severa povuku specijalne jedinice policije Kosova.
S druge stane, Srđan Simionović iz Humanog centra Mitrovica, koji se bavi bezbednosnim pitanjima, smatra da na terenu postoje tehničke prepreke za održavanje izbora, a ne bezbednosne.
Ukazuje da se od dešavanja iz decembra prošle godine mnogo toga promenilo, odnosno da je sada tu Sporazum o normalizaciji koji su prihvatili premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Ja sam prilično ubeđen da neke reakcije neće biti, ali sam ubeđen i da ti izbori neće nositi neki demokratski kapacitet. Ako dođe do tih izbora, izlaznost će biti veoma mala", navodi Simonović za RSE.
Na izborima 23. aprila će biti 11 kandidata za gradonačelnike, od kojih samo dvoje iz redova srpske zajednice.
Ponovo upitno otvaranje biračkih mesta
Marinković i Simonović ukazuju da će se Centralna izborna komisija suočiti i sa problemom oko otvaranja biračkih mesta.
Do sada je bila praksa da se biračka mesta otvaraju u obrazovnim institucijama, ali to može da se promeni imajući u vidu da škole u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije.
U tom kontekstu se ne isključuje mogućnost da direktori škola zabrane da se njihove prostorije koriste za održavanje lokalnih izbora.
RSE je oko ovog pitanja pokušao da kontaktira načelnika školske uprave u srpskom sistemu, Ivana Zaporožca, ali bezuspešno.
Međutim, direktor jedne škole sa teritorije opštine Leposavić, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, kaže za RSE da oni ne donose odluke o ustupanju prostorija za održavanje kosovskih izbora.
Nije želeo da precizira ko donosi takvu odluku već je naveo da "očekuje instrukcije sa više instance".
RSE se obratio Centralnoj izbornoj komisiji Kosova sa upitom da li postoji alternativa za otvaranje biračkih mesta ako im škole u srpskom sistemu zabrane da koriste njihove prostorije, ali odgovor nije stigao.
Ni iz Vlade Kosova nije stigao odgovor na upit RSE da li su stvoreni svi uslovi za održavanje izbora na severu ili postoji mogućnost za postizanje nekog političkog dogovora.
Saradnja na tekstu: Maja Fićović
