Na Kosovu je obeležena 24. godišnjica od pošetka bombardovanja NATO snaga na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u pratnji ambasadora zemalja Kvinte (Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) odala počast ispred Memorijala palim NATO vojnicima na Kosovu.
Ona je tom prilikom poručila da je NATO „sprečio zločinački režim da izvrši etničko čišćenje“.
„Svaki put ćemo ponavljati da je narod Kosova 1999. godine bio žrtva a da je Srbija bila agresor“, poručila Osmani.
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu, koji su trepeli teror srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na godišnjici bombardovanja posetio mesto Glođane na teritoriji opštine Dečani, odakle je poručio da NATO intervencija “dala nadu našem narodu“.
U kampanji vazdušnih udara učestvovale su snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Po podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
