Piše: Reid Standish
Kineski predsednik Si Đinping otišao je iz Moskve posle trodnevne posete ruskom kolegi Vladimiru Putinu, koja je bila ispunjena simbolikom dok dva lidera nastoje da oblikuju novi svetski poredak, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Međutim, kakvi su zapravo rezultati sastanka?
Uveče 21. marta, Si i Putin potpisali su zajedničku izjavu posle glavnog razgovora u Kremlju istakavši "pozitivnu ulogu" Kine i njenu "objektivnu, nepristrasnu poziciju" o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Dva lidera su predstavila paket sporazuma u kojima se detaljno navode planovi za buduće ekonomske veze i bližu saradnju državnih medija dve zemlje, dok su kritikovali Zapad obrušavajući se na Sjedinjene Američke Države, NATO i novi odbrambeni pakt AUKUS koji čine Australija, Velika Britanija i SAD.
Razgovori, međutim, nisu rezultirali presudnim sporazumima o ključnim ekonomskim pitanjima koji su potrebni Moskvi kako bi joj pomogli da prebrodi sve veći pritisak zapadnih sankcija, što naglašava granice kineske podrške i sve veću neravnotežu moći između dve zemlje koja ide u prilog Pekinga.
"Sijev cilj na ovom putovanju je da očuva status quo s Rusijom, da se ne približi ni za pedalj ili da otvori put za novu saradnju", napisao je Ju Đie, viši saradnik za Kinu u londonskom tink-tenku Četam haus (Chatham House).
Šta je proizašlo sa samita?
Sastanak je bio prva poseta Sija Rusiji otkako je Putin napao Ukrajinu 24. februara 2022. i trebalo je da pokaže da je uprkos međunarodnoj nestabilnosti i turbulencijama izazvanim ratom u Ukrajini, Peking odlučno na strani Moskve.
Si je nastavio da prećutno podržava Putinov stav o ratu tokom posete Moskvi i lideri su nagovestili novu eru bilateralnih veza za koje su tvrdili da će promeniti geopolitički pejzaž.
"Sada su u toku promene kakve nismo videli 100 godina", rekao je Si Putinu posle državne večere 21. marta. "I mi, zajedno pokrećemo te promene."
Si, međutim, nije uradio ništa da direktno podrži ruske ratne napore u Ukrajini i poseta nije realizovala neke od velikih planova kojima se Moskva nadala.
Najvažnije, Peking nije potvrdio planove za gasovod Snaga Sibira 2, ključni energetski čvor u ruskoj strategiji za preusmeravanje svojih isporuka iz Evrope u Aziju koje bi preko Mongolije išle u Kinu.
Putin je u javnim komentarima 21. marta govorio o gasovodu kao da je s kineskom stranom postignut dogovor, rekavši da su "praktično svi parametri tog sporazuma finalizovani". Tokom razgovora tog dana sa Sijem, Putin je dodao da je Mongolija potpisala ugovor o Snazi Sibira 2 i da je Rusija takođe obećala da će Kini ove godine isporučiti najmanje 98 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Ta količina bi, međutim, bila dostižna samo ako se izgradi novi gasovod, o čemu je tokom sastanka Si primetno ćutao.
U zajedničkom saopštenju samo je navedeno da će i Kina i Rusija "uložiti napore da unaprede rad na proučavanju i dogovaranju" planova za izgradnju gasovoda.
"Kompanijama je dat nalog da detaljno razrade detalje projekta i da se omogući potpisivanje u najkraćem mogućem roku. Dati su nalozi da se osigura da se usaglase uslovi dogovore", rekao je novinarima potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak. "Nadamo se da će to biti ove godine."
Da li je bilo napretka u mirovnom planu za Ukrajinu?
Uoči posete pažnja je bila usmerena na to da li će Si izvršiti pritisak na Putina za prekid vatre u Ukrajini i da li bi predlog Kine o prekidu neprijateljstava, koji je objavljen krajem februara, mogao da se iskoristi kao osnova za okončanje rata.
Neposredno nakon sastanka u Moskvi, mir u Ukrajini izgleda daleko kao i pre.
Putin je rekao da je otvoren za kineski predlog kako da se okonča rat, ali da to zavisi da li su zapadne zemlje i Kijev otvoreni za tu ideju.
Kineski plan u 12 tačaka odbačen je na Zapadu jer se njime eksplicitno ne poziva Rusija da izađe iz Ukrajine i tumači se kao pokušaj zamrzavanja sukoba pod uslovima Moskve.
Kina nije bila voljna da pomogne Rusiji na bojnom polju uprkos upozorenjima Vašingtona da Peking razmatra vojnu pomoć.
Tokom zajedničke konferencije za novinare, Si i Putin su uglavnom ponovili poznate stvari, upozoravajući na "praksu bilo koje zemlje ili grupe zemalja da traže prednosti u vojnim, političkim i drugim oblastima na štetu legitimnih bezbednosnih interesa drugih zemalja", što je fraza Kremlja za upozorenje na širenje NATO-a i tvrdnje da je Zapad odgovoran za eskalaciju rata.
Kijev je bio skeptičan po pitanju kineskog predloga i insistira da Rusija povuče svoje trupe s ukrajinske teritorije kao uslov za razgovore, mada su se najviši zvaničnici uzdržali od kritika Pekinga tokom rata.
Si nije razgovarao s ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim od početka ruske invazije, mada je Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) uoči posete Sija objavio da je u planu razgovor između dva lidera. Zelenski je 21. marta rekao da "još nema potvrde" o razgovoru sa Sijem.
Da li je promenjen odnos Kine i Rusije?
Peking pažljivo diplomatski balansira kada je reč o ratu Rusije protiv Ukrajine, koji je doveo do većeg jedinstva Zapada i zategao odnose Pekinga sa svoja dva glavna trgovinska partnera: SAD i Evropskom unijom.
Ključna tačka posete bila da se pokaže da je Kina i dalje privržena vezama sa Rusijom i da rat u Ukrajini nije promenio osnovne temelje tog odnosa. U znak podrške, Si je rekao da je pozvao Putina da dođe u Kinu "u pogodno vreme" ove godine.
Poseta je takođe istakla granice njihovog odnosa i pokazala da Kina nije spremna da ponudi Rusiji onu vrstu podrške koja bi mogla da ugrozi njene interese.
Peking je pružio Rusiji ekonomski spas usred rata u Ukrajini uz rast bilateralne trgovine do rekordnih 190 milijardi dolara 2022. Kineski juan bi takođe mogao da postane glavna ruska strana valuta pošto se Moskva oslanja na Kinu kao svoje glavno energetsko tržište.
Ta dinamika bi mogla da ide na ruku Kini.
Kada se 2014. Moskva suočila sa sankcijama zbog aneksije Krima, Peking je uspeo da ispregovara jeftino snabdevanje gasom u obliku gasovoda Snaga Sibira, koji je konačno priključen na mrežu 2019. Trenutna potreba Rusije da nađe kupce za svoje energente bi mogla da se na sličan način razvije u novi gasovod i dovede do sporazuma pod kineskim uslovima.
Uprkos sve većoj neravnoteži moći i ekonomske zavisnosti, Si se potrudio da Putina tretira kao sebi ravnopravnog i stručnjaci smatraju da kineski lider vidi Rusiju kao vitalnog partnera u budućem suočavanju sa SAD.
To znači da njihov odnos više oblikuje obostrano nezadovoljstvo Vašingtonom nego neki skup vrednosti i glavni cilj Kine je da zadrži Moskvu uza sebe i da spreči da toliko oslabi zbog invazije na Ukrajinu pa da ne bude u stanju da se odupre pritisku Zapada.
Čini se da ovo gledišta dele vodeći kineski spoljnopolitički eksperti.
Jang Điemijan, uticajni stručnjak za spoljnu politiku i predsednik Akademskog savetodavnog saveta Šangajskog instituta za međunarodne studije, naveo je u februarskoj proceni da ako "Rusija bude stalno slabila do tačke u kojoj ne može, neće ili se ne usuđuje da se suprotstavi SAD i Zapadu, to će na kraju ostaviti Kinu u potpuno nepovoljnim strateškim okolnostima".
Facebook Forum