Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je 16. marta da očekuje da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bude postignut ove godine.
Eskobar je to rekao na konferenciji za medije u Beogradu.
"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.
Eskobar je rekao da francusko-nemački predlog sporazuma predstavlja pre svega dogovor o normalizaciji a ne o priznanju nezavisnosti Kosova
"Američka pozicija je da je Kosovo nezavisna ddržava sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Mi takođe verujemo da bi region imao koristi od međusobnog priznanja, ali ovde se ne radi o tome", rekao je Eskobar.
Na pitanje da li očekuje da se zvanični Beograd saglasi sa ulaskom Kosova u međunarodne institucije, kao što su Ujedinjene nacije, Eskobar je rekao da evropski sporazum ohrabruje veću integraciju ne samo Kosova, nego i Srbije u svim međunarodnim procesima.
"Mi definitivno želimo da oni budu povezani sa svim evropskim strukturama. To znači da bismo želeli da vidimo Kosovo i u procesu evropskih integracija", rekao je Eskobar.
Američki zvaničnik boravi u Beogradu, gde se 15. marta sastao sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i predsednikom države, Aleksandrom Vučićem.
Eskobar je došao u Beograd dan posle posete specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji se, u sklopu priprema za sastanak srpskog i kosovskog lidera u Ohridu 18. marta, sastao sa najvišim zvaničnicima Srbije i predstavnicima opozicije.
Upitan šta očekuje od sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u premijera Kosova Aljbina Kurtija u Ohridu, Eskobar kaže da Sjedinjene Države očekuju "priznanje" da Zajedinca opština sa srpskom većinom predstavlja "značaj deo odnosa između Srbije i Kosova".
Brža integracija Zapadnog Balkana u EU
Američki zvaničnik je izrazio nadu da bi postizanje dogovora između Srbije i Kosova dovelo do brže integracije svih zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture. Predložio je da se za to iskoristi novi Berlinski proces.
"Na primer da dozvolimo ljudima sa Zapadnog Balkana da standardizuju lične karte, registarske tablice i druga dokumenta, tako da mogu da koriste prolaze na granicama koje koriste i državljani EU i da ne čekaju u kolonama. Nove tehnologije nam to omogućavaju i mi se borimo za to", rekao je Eskobar.
"Kada o tome govorim kao o zahtevu, ne bih da time izazivam konfrontaciju. Činjenica je da se Zajednica javlja u Briselskom sporazumu. Ona je deo zaključaka Evropskog saveta i deo politike SAD. Ona će se ostvariti. Pitanje je kada će se to desiti i koji će model biti primenjen", rekao je Eskobar.
Ljudi kojima je ovaj sporazum najpotrebniji su Srbi na Kosovu, oni su uvek u središtu konfrontacije i tenzija i to im nanosi mnogo štete.
"Nadamo se da ćemo unaprediti položaj Srba na Kosovu kroz sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština", rekao je Eskobar.
On je dodao da je želja SAD da se Srbi vrate u institucije Kosova i da učestvuju u svim segmentima kosovskog društva.
Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Dokument od 11 članova - koji je EU objavila 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
