Albanski jezik, tradicija i kultura su ono što zanima dvadesetpetogodišnju Suzanu Marić iz Novog Sada, grada na severu Srbije. Zbog toga je pre šest meseci odlučila da se preseli u Prištinu na Kosovu i tu upiše studijski program Balkanistika na Filološkom fakultetu.
"Albanologija u Beogradu je organizovana da se uči albanski (jezik), a mi (na Blakanistici u Prištini) učimo albansku kulturu, jezik, književnost. Ima lingvistički i kulturološki pristup", kaže Suzana za Radio Slobdna Evropa (RSE) dok objašnjava zašto je odlučila da se preseli u Prištinu, koja je od njenog rodnog Novog Sada udaljena preko 450 kilometara.
Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je pri Univerzitetu u Prištini otvoren 2021. godine sa ciljem da, pored ostalog, promoviše međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana. Osim albanskog, studenti uče i druge balkanske jezike kao što je srpski, bosanski, hrvatski ili makedonski.
Akademske 2022/2023 godine, Balkanistiku je upisalo petnaest studenata.
Suzana navodi da je albanski zavolela kroz muziku još kao tinejdžerka, te da je to za nju bio "jezik komšija o kome ne znamo ništa".
U međuvremenu je počela samostalno da ga uči, te je tražila načine da dođe na Kosovo - gde Albanci čine većinsko stanovništvo.
Prvi utisci sa Kosova
Tako je na Kosovu prvi put bila 2019. godine kroz multietnički kamp u organizaciji civilnog sektora, gde je upoznala Pranveru, koja joj je danas najbolja drugarica.
Navodi da tada nije puno znala o Kosovu ali je, kako kaže, verovala da "nije tako strašno kako se predstavlja u medijima (u Srbiji)".
"Nakon što sam prvi put tako došla na Kosovo, kada sam imala jako lepo iskustvo, ja sam dolazila stalno jer sam stekla prijatelje, Pranveru, preko nje sam upoznavala druge prijatelje. Dolazila sam na svaka tri meseca", priča Suzana.
Napominje da joj je drago što je njen prvi dolazak na Kosovo bio kroz program civilnog sektora i što je bila deo multietničkog kampa, te imala priliku da upozna "drugu stranu Kosova".
"Imamo mi te turističke organizacije (u Srbiji) koje organizuju ture po Kosovu. Možda da sam na takav način (prvi put došla na Kosovo), ne bih opet došla. Provode kroz enklave (srpske sredine na Kosovu), izvinjavam se ali ne sviđa mi se takav pristup", navodi Suzana Marić.
Učenjem jezika do tolerancije
Kosovsko društvo je podeljeno nakon ratnih dešavanja 90-ih godina a Priština i Beograd preko deset godina vode dijalog o normalizaciji odnosa.
Suzana Marić smatra da bi upravo učenje jezika pomoglo mladima iz srpske i albanske zajednice da prevaziđu prepreke koje stoje između njih.
“Kroz jezik učimo tradiciju, kulturu, običaje, upoznajemo se sa stavovima. Mnogo toga možemo više da naučimo ako govorimo jezik svojih komšija”, smatra Suzana.
Podvlači da su za nju “raznolika kultura, tradicija i jezici naroda na Balkanu, lepota a ne problem”.
Inače, Suzanin verenik, kog je upoznala u Hrvatskoj, je kosovski Albanac. Kroz osmeh kaže da se Gent na Kosovo vratio zbog nje, nakon što je odlučila da tu studira Balkanistiku.
