"Kroz umetnost možemo da slomimo ovaj lanac između srpskog i kosovskog društva".
To je bila poruka kosovskog umetnika Fidana Bejtullahua (Fidan Bejtullahu) na otvaranju izložbe u Beogradu 23. februara.
On je u okviru umetničke rezidencije tokom oktobra i novembra 2022. godine proveo pet nedelja u Beogradu. Tada su i nastali radovi za izložbu pod nazivom "Zagrljaj" koja će u prostorijama Endžio Haba moći da se pogleda do 27. februara.
Fidan Bejtullahu je rodom iz Suve Reke (Suhareka – jug Kosova), a završio je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Prištini.
On u Beograd dolazi nakon uspešno održane samostalne izložbe u glavnom gradu Kosova. Zvaničan Beograd odbija da prizna nezavisnost svoje bivše pokrajine, proglašene 2008. godine.
Dve zemlje, uz medijaciju Zapada, vode dijalog od 2011. godine, ali su tenzije u odnosima česte.
O prestonici Srbije Bejtullahu u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori kao o gradu koji mu je značajan na višem nivou, jer ga je tu dovela i porodična priča.
Naime, njegov otac, koji je nedavno preminuo, deo svog života proveo je u glavnom gradu Srbije, o čemu mu je često pričao. Mesta o kojima je slušao kao mali Bejtullahu je imao prilike da vidi upravo tokom boravka na umetničkoj rezidenciji.
Fokus rezidencije bio je na umetničkoj razmeni između Srbije i Kosova, razvijanja kulture dijaloga i bolju komunikacije između dva društva. Kroz ovaj program prošlo je osam umetnika, te je njih četvoro sa Kosova boravilo u Srbiji, a četvoro iz Srbije bilo je na Kosovu.
"Zagrljaj" je prva izložba koju Fidan Bejtullahu ima u Beogradu. Sastoji se od deset slika i audio-vizuelne instalacije koja prikazuje animirane slike. Svojim radovima poručuje da je važno prihvatiti i dobre i loše dane.
On ističe da je ova izložba za njega veoma značajna, baš zbog grada u kojem se održava.
"Veoma sam srećan što se ovo dešava u Beogradu. On je za mene mnogo važniji od velikog grada, ali i od politike", ističe ovaj umetnik.
Bejtullahu objašnjava da je, kao što se vidi na njegovim slikama, došao iz izazovne situacije u svom domu, te da mu je boravak u Beogradu bio "kao terapija".
"Slikanje mi je bilo kao meditacija koja je pomogla da se izlečim od svega. U ovom smislu mi je Beograd neopisivo važan".
RSE: Da li je Beograd uticao i na Vaše radove?
Bejtullahu: Da. Sećam se jutarnjih šetnji Kalemegdanom. Drveće je tako veliko. Nije da mi nemamo drveće, ali ovde je toliko veliko i tako staro. Na mojim slikama možete to i videti – Beograd, drveće i maštu. Može se reći da su slike mistične, a ljudi mogu sami da naprave koncept i daju im definiciju.
RSE: Zašto ste izložbu nazvali "Zagrljaj"?
Bejtullahu: Mogu da je definišem i kao "dobra i loša vremena". Ponekad smo loše, ali u takvoj situaciji možemo videti nadu, svetlo ili nešto što se menja. Ne moramo da se zaglavimo u toj lošoj situaciji, jer ona nije trajna. Dakle, na mojim slikama možete videti i svetlost, jer je u takvim situacijama zaista važno videti tako nešto.
Veoma je važno prihvatiti takve situacije. Ne možete se boriti protiv toga, ne možete trčati. Zaista je važno zagrliti i prihvatiti situaciju, inače ćete se zaglaviti. Za mene to znači da prihvatim ovaj loš deo života koji se dešava.
RSE: Izložba je otvorena u Beogradu, gradu u kome se ovakvim kulturnim dešavanjima često suprotstavljaju desno orjentisani građani. Primer toga je festival "Mirëdita, dobar dan", protiv kog svake godine uoči održavanja ove manifestacije protestuje grupa građana. Kako ste se osetili znajući to i da li vas je na neki način plašilo?
Bejtullahu: Da, i još uvek se plašim, ali na dobar način. Ovo je situacija u kojoj se osećate uplašeno, ali znate da će se iza toga dogoditi nešto lepo. Ne razmišljam o tome da li se plašim, već sam fokusiran na to da budem srećan. Naravno, mogu da osetim strah, ali sam okružen zaista dobrim ljudima, što je veoma važno.
RSE: Koliko umetnost pomaže kada je reč o pomirenju građana Kosova i Srbije?
Bejtullahu: Mislim da kroz umetnost možemo da promenimo, da slomimo ovaj lanac između srpskog i kosovskog društva. Želim da verujem da ću i ja svojom izložbom prekinuti bar deo lanca.
Nadam se da kultura doprinosi pomirenju. Bilo bi dobro da je tako. Naravno, treba da prođe još godina, ali važno je da neko nešto uradi, a ne samo da čekamo druge.
Umetnost može da otvori oči ljudima i pomogne im da vide istinu. Zašto ne bismo imali dobre odnose između država i naroda?
Otvoren sam i za saradnju sa ljudima iz Srbije. Ponekad ljudi žive u drugom svetu i imaju predrasude o stvarima, ali je bih zaista voleo da se to dogodi u budućnosti.
RSE: Da li mislite da je umetnička zajednica na Kosovu i u Srbiji prevazišla političke razlike?
Bejtullahu: Da. Već dugo imam prijatelje u Beogradu koji su umetnici. Sada imam i više prijatelja iz ove rezidencije. Svi su dobri prema meni, pa ne vidim tu prepreku.
Meni je u umetničkoj zajednici zaista bilo teško da osetim da sam u Beogradu u tom smislu, jer sa ljudima iz Hartefakta (organizatori umetničke rezidencije), boraveći sa njima, nisam imao takav utisak, pa samim tim nisam imao taj strah, jer sam se osećao sigurno i dobro.
