Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je četvrtak, 23. februara, rezoluciju u kojoj se poziva na uspostavljanje mira u Ukrajini, godinu dana nakon ruske invazije na ovu zemlju.
Ovo telo svetske organizacije je nastavilo u sredu svoju jedanaestu hitnu specijalnu sednicu radi razmatranja pomenutog dokumenta.
Predsedavajući Skupštine Čaba Keroši rekao je da su Ujedinjene nacije, njen generalni sekretar i međunarodna zajednica već skoro godinu dana dosledni i glasni u pozivima da se ovaj rat okonča i poštuje Povelja UN i međunarodno pravo, navodi se na vebsajtu svetske organizacije.
"Neka ova godišnjica i patnja miliona pred našim očima tokom prošle godine budu podsetnik svima nama u ovoj sali da se vojnim putem neće okončati ovaj rat", istakao je Keroši.
"Previše života, sredstava za život, porodica i zajednica je izgubljeno. Rusija može da prekine svoju agresiju i rat koji je pokrenula. Rusija mora da okonča ovo pakleno krvoproliće," dodao je predsedavajući Generalne skupštine UN.
U nacrtu rezolucije se poziva na hitan prekid vatre, zahteva da ruske snage napuste Ukrajinu i naglašava potreba za odgovornošću za teške zločine i pravda za sve žrtve.
Pogubne posledice
Keroši je rekao da je 20 hiljada civila i mnogo vojnika poginulo, a mnogo više povređeno, dok je osam miliona izbeglica potražilo utočište širom Evrope i van starog kontinenta, a šest miliona je ostalo interno raseljeno. Trenutno je potrebna humanitarna pomoć za 40 odsto Ukrajinaca.
Osuđujući sistematsko gađanje civilne infrastrukture zbog čega su milioni Ukrajinaca ostali bez energije, vode i grejanja usred zime, on je istakao da se takvim akcijama krši međunarodno humanitarno pravo.
"U celom sistemu UN neumorno radimo na pronalaženju rešenja za vaše nevolje i da vas pratimo na putu rekonstrukcije", naveo je Keroši.
"Ovaj rat će se završiti i doći će vreme obnove, pomirenja i transformacije. Znamo da neće biti lako. Znamo da su ožiljci duboki. Kultura, porodične veze, sport, umetnost i uvažavanje zajedničke sudbine čovečanstva sigurno će pomoći nacijama koje se trenutno suočavaju u rovovima", kazao je predsedavajući Generalne skupštine UN.
'Uvreda naše kolektivne savesti'
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je nazvao rusku invaziju "uvredom za našu kolektivnu savesti“ koja krši Povelju UN i dovodi u pitanje "temeljne principe i vrednosti našeg multilateralnog sistema".
Stav UN je "nedvosmislen" u podršci principima Povelje, rekao je on.
"Posvećeni smo suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica," precizirao je generalni sekretar UN.
Stoga je pozvao sve članice da se "uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države", prenosi Rojters.
Takođe, da se ponovo posvete vrednostima, principima i ciljevima Povelje UN.
"Održavanje i očuvanje našeg ustava za 'mi, narode' (we the peoples) mora biti zajednički interes svih država članica. Nema alternative," naglasio je Gutereš.
"Što se borbe duže traju, to će ovaj posao biti teži. Zato nemamo vremena za gubljenje," dodao je.
Tokom protekle godine, rekao je Gutereš, patnja, razaranja i ljudska prava i humanitarne posledice ruske invazije su porasle – a "takođe postaje sve očiglednije koliko bi sve to još moglo da bude gore".
"Moguće posledice širenja sukoba su jasna i prisutna opasnost", upozorio je Gutereš, ukazujući na neodgovornu vojnu aktivnost u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani u Zaporožju, implicitne pretnje upotrebom nuklearnog oružja i povećanje regionalne nestabilnosti i globalnih tenzija i podela.
"Krajnje je vreme da se povučemo sa ivice", rekao je generalni sekretar. "Samozadovoljstvo će samo produbiti krizu, dok će dodatno narušiti naše zajedničke principe proklamovane u Povelji," dodao je.
On je pozvao na punu podršku nedavno pokrenutoj humanitarnoj akciji UN za narod Ukrajine vrednoj 5,6 milijardi dolara.
Predviđeno je da se više od 80 zemalja obrati Generalnoj skupštini, koja će u četvrtak ili petak glasati o novom nacrtu rezolucije o Ukrajini.
Ukrajina: Mnoštvo zločina
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba pozvao je članice UN da podrže novi nacrt rezolucije i Povelju svetske organizacije na putu ka miru.
"Niko ne treba da se zavarava praznim pozivima Rusije na pregovore", rekao je on. Trenutna situacija na linijama fronta dokazuje da oni žele rat, a ne mir, jer Rusija pojačava napade, od reke Dnjepar do ruske granice, gađajući civilnu infrastrukturu Ukrajine salvama krstarećih projektila i dronova, dodao je Kuleba.
"Nemamo drugog izbora nego da nastavimo da se borimo za naš opstanak, kao što bi bilo ko od vas", istakao je šef ukrajinske diplomatije, navodeći zločine koji predstavljaju genocid, kao što su prisilna deportacija, mučenje, silovanje i napadi na civile.
"Ima li neko u ovoj prostoriji ko je spreman da jedan kvadratni metar svoje teritorije pokloni krvožednom komšiji"? upitao je Kuleba, prenosi AP.
Uz podršku sveta, po rečima Kulebe, Ukrajina može da povrati svoj teritorijalni integritet i osigura poštovanje Povelje UN, što će obeshrabriti Rusiju i ostale agresore koji bi želeli da napadnu druge nacije.
Ovo zahteva slanje snažne i jasne poruke da Povelja UN treba da posluži kao osnova za proces mirnog rešavanja.
"Pre tačno godinu dana stajao sam ovde i apelovao na narode ujedinjene u ovoj sali o potrebi da se spreči rat," podsetio je šef ukrajinske diplomatije.
"Uprkos tada slabim izgledima, godinu dana kasnije, Ukrajina se efikasno brani od mnogo jačeg neprijatelja i apelujem na vas: ovo je odlučujući trenutak da pokažete podršku, jedinstvo i solidarnost. Ovo je trenutak da dokažete da se zalažete za Povelju UN," zaključio je Kuleba.
Rusija: Zapad podstiče rat
Ruski ambasador Vasilij Nebenzja rekao je da sadašnju situaciju u Ukrajini podstiče Zapad vodeći hibridni rat koji je izazvao globalnu krizu sa hranom.
On je istakao da je Moskva započela svoju "specijalnu vojnu operaciju" 2022. godine kako bi zaustavila osmogodišnji rat u Donjecku i Lugansku, dva regiona na istoku Ukrajine. Dodao je da su od 2014, vlasti u Kijevu nastavile da granatiraju stanovništvo u ova dva regiona i sada suštinski onemogućavaju mirovne pregovore.
"Nije Ukrajina ta koja se bori protiv Rusije, već kolektivni Zapad", smatra ruski ambasador.
"Sva pristojnost je gurnuta u stranu, a cilj je da se mojoj zemlji nanese strateški poraz. SAD misle da je planeta njihova teritorija," dodao je.
On tvrdi da Zapad zatvara oči pred ponovnim rastom "nacizma" u Ukrajini, a rusofobija samo raste, ukazujući na sankcije koje zapravo "najjače pogađaju zemlje u razvoju".
"Moskva je spremna za rešenje," naveo je Nebenzja.
"Podneti nacrt rezolucije neće pomoći tome. To će pre ohrabriti Zapad, koji će nastaviti svoju militarističku liniju, koristeći UN kao paravan," tvrdi ruski ambasador.
Amandmani Belorusije
Generalna skupština je postala najvažnije telo UN koje se bavi Ukrajinom jer je Savet bezbednosti, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, paralizovan kao rezultat ruskog veta.
Iako pet prethodnih skupštinskih rezolucija o Ukrajini nisu pravno obavezujuće – kao što su rezolucije Saveta – one su važne kao odraz raspoloženja svetske javnosti.
U Generalnoj skupštini nema veta, tako da će rezolucija sigurno biti usvojena, ali je veliko pitanje koliko će biti glasova "za". Rezolucija od 12. oktobra kojom se osuđuje ruski "pokušaj nelegalne aneksije" četiri ukrajinska regiona i zahteva njeno trenutno poništavanje, dobila je najviše glasova od pet rezolucija — 143 naspram pet protiv uz 35 uzdržanih.
Bliski saveznik Rusije Belorusija predložila je niz amandmana o kojima će se prvo glasati.
Belorusija traži promenu odredbi koje se odnose na "invaziju na Ukrajinu u punom obimu", "agresiji" Ruske Federacije" i zahtev da Rusija odmah povuče sve svoje vojne snage sa ukrajinske teritorije. Belorusija takođe poziva na početak mirovnih pregovora, "uzdržavanje od slanja oružja u zonu sukoba", te da se države članice UN pozabave osnovnim uzrocima sukoba "uključujući legitimne bezbednosne brige država članica".
'Ujedinjavanje za mir'
Nekoliko dana nakon ruske invazije 24. februara 2022., članovi Saveta bezbednosti glasali su za sazivanje sednice Generalne skupštine nakon što je Moskva stavila veto na rezoluciju kojom bi se osudio napad na Ukrajinu.
Otvarajući vanrednu specijalnu sednicu 28. februara 2022., Ujedinjene nacije su potom nastavile zasedanja u martu, aprilu, oktobru i novembru.
Skupština je održala 10 hitnih sednica, u skladu sa rezolucijom 377A(V), usvojenom 1950. godine kao odgovor na napore Sovjetskog Saveza da blokira akciju Saveta bezbednosti u vezi sa ratom na Korejskom poluostrvu.
Poznata kao "Ujedinjavanje za mir“, pomenuta rezolucija ovlašćuje Generalnu skupštinu UN da razmatra pitanja međunarodnog mira i bezbednosti kada Savet nije u mogućnosti da deluje zbog izostanka jednoglasnosti među njegovih pet stalnih članica – Kine, Francuske, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjene Države – koje imaju pravo da stave veto na odluke.
