Kina je oštro kritikovala u sredu, 22. februara, posetu Tajvanu visokog zvaničnika Pentagona i potvrdila da je sankcionisala Lokid Martin (Lockheed Martin) i Rejtheon (Raytheon) zbog snabdevanja ovog ostrva vojnom opremom.
Komentari kineske kancelarije za poslove sa Tajvanom naglašavaju dramatično pogoršanje odnosa između Pekinga i Vašingtona zbog položaja ovog samoupravnog ostrva, tehnologije, optužbi za špijunažu i, sve više, ruske invazije na Ukrajinu.
Upitan o navodnoj poseti Majkla Čejsa (Michael Chase), zamenika pomoćnika američkog ministra odbrane, portparol kancelarije Žu Fenglijan rekao je da se Kina "odlučno protivi bilo kakvoj zvaničnoj interakciji i vojnoj saradnji" između SAD i Tajvana.
Napori tajvanske vladajuće Demokratske progresivne partije da učvrsti nezavisnost ostrva uz stranu pomoć su "osuđeni na neuspeh", rekao je Žu novinarima.
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije koji će biti stavljen pod njenu kontrolu ako bude potrebno i silom, i pojačava vojni i diplomatski pritisak na ovo ostrvo.
Do razdora je došlo u vreme građanskog rata koji je završen 1949. godine, a kineska autoritarna Komunistička partija nikada nije imala vlast nad ostrvom.
Portparol Pentagona nije direktno komentarisao Čejsovu posetu, ponavljajući da je "naša posvećenost Tajvanu čvrsta i doprinosi održavanju mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza i unutar regiona“. Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana saopštilo je da nema informacija o takvoj poseti.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da je "nova runda tenzija" u Tajvanskom moreuzu rezultat pokušaja tajvanskih vlasti da "traže nezavisnost uz podršku SAD, kao i njihove namere da obuzdaju Kinu preko Tajvana".
"Pozivamo SAD da ... zaustave bilo koji oblik zvaničnih američko-tajvanskih kontakata, prestanu da se mešaju u pitanje Tajvana i prestanu da stvaraju nove faktore napetosti u Tajvanskom moreuzu“, rekao je Vang na dnevnom brifingu.
Tenzije između SAD i Kine ponovo su porasle prošlog meseca nakon što je Vašington optužio Peking da je poslao špijunski balon koji je oboren iznad američke istočne obale.
Državni sekretar Entoni (Antony) Blinken otkazao je put u Peking nakon incidenta i rekao je tokom vikenda da su Sjedinjene Države zabrinute da bi Kina mogla da obezbedi oružje Rusiji za njen rat u Ukrajini.
Kina, koja je proglasila prijateljstvo "bez granica" sa Rusijom, naglašeno je odbila da kritikuje postupke Moskve, okrivljujući SAD i NATO za provociranje Kremlja, i osudila je sankcije uvedene Rusiji. Rusija je, zauzvrat, snažno podržala Kinu zbog Tajvana.
Tokom posete Moskvi u utorak, šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je da su odnosi između Moskve i Pekinga "čvrsti kao kamen" i da će "izdržati test nestabilne međunarodne situacije".
Rusija i Kina imaju "odličnu priliku da nastave blisku stratešku saradnju i kontakte radi zaštite naših zajedničkih strateških interesa", rekao je Vang.
Vang Venbin, portparol Ministarstva spoljnih poslova, rekao je da nema informacija o mogućoj poseti kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi ovog proleća.
Delegacija američkih kongresmena u poseti Tajvanu sastala se u utorak sa predsednicom Caj Ing-ven, koja je rekla da traži povećanu saradnju u oblastima od bezbednosti do klimatskih promena.
Delegacija se u ponedeljak sastala sa šefom parlamenta u okviru njihove petodnevne posete.
Kongresni tim je razgovarao sa osnivačem kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Company Morisom Čangom (Morris Chang), koji se smatra ocem vodeće svetske industrije mikročipova na ostrvu koja sada mnogo ulaže u proizvodnju u SAD.
Istovremeno, tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu i šef Saveta za nacionalnu bezbednost Velington Ku bili su u utorak u Vašingtonu na, kako se veruje, sastancima o bezbednosnim pitanjima.
Snimila ih je tajvanska privatna televizija TVBS kako ulaze u kancelarije tela koje SAD koristi da održavanje odnosa sa Tajvanom umesto formalnih diplomatskih veza. Vašington je prekinuo formalne odnose 1979. kako bi uspostavio veze sa Pekingom, ali ostaje glavni politički i vojni saveznik ostrva.
Kina sve žešće kritikuje učestale kontakte Tajvana sa američkim i zvaničnicima drugih demokratskih zemalja. Kineska kampanja diplomatske izolacije ostavila je Tajvan sa samo 14 formalnih saveznika, iako zadržava snažne nezvanične odnose sa desetinama drugih zemalja.
Kina je prošlog četvrtka uvela trgovinske i investicione sankcije protiv kompanija Lockheed Martin Corp. i Raitheon Technologies Corp., Raitheon Missiles and Defence
Ministarstvo trgovine je saopštilo da su stavljene na listu "nepouzdanih subjekata" čije su aktivnosti ograničene jer bi mogle da ugroze nacionalni suverenitet, bezbednost ili razvojne interese.
