Poslednji put su u Brisel stigli praćeni tenzijama izazvanim pitanjem upotrebe srpskih registarskih tablica i preregistracije vozila na RSK (Republika Kosovo) tablice.
Ovog puta, pred obojicom je na sastanku zakazanom za 27. februar krupniji zalogaj – plan podržan od Evropske unije (EU) i SAD, poznat kao francusko-nemački predlog za buduće odnose Kosova i Srbije.
Kakav će biti konačni stav kosovskog premijera Aljbina (Albina) Kurtija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, trenutno nije poznato ni međunarodnim predstavnicima, a nagađanja hoće li ili neće prihvatiti plan zaokupila su javno mnjenje na obe strane.
Šta kažu u Prištini?
"Mora se doći do neke sredine", kaže Sanije Zećiraj (Zeqiraj) iz Prištine, dodajući da treba učiniti sve kako se ne bi ponovile tenzije.
Dodala je da sporazum sa Srbijom mora da ima i podršku građana.
"Ako se nešto odluči protiv (volje) naroda, opet ćemo imati problema, ali verujem da je Kurti jako oprezan u ovom trenutku i sumnjam da može da pogreši", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zećiraj ocenjuje i da ne bi trebalo još dugo da se čeka na postizanje konačnog rešenja jer su, kako kaže, građani umorni od dugog pregovaračkog procesa.
Valjmir (Valmir) Hoti očekuje pozitivan ishod za Kosovo, odnosno da se ne prihvati ono što su prethodne vlasti dogovorile, aludirajući na Zajednicu opština sa srpskom većinom, jedno od ključnih dogovorenih pitanja između dve strane, ali nikada realizovanih.
"Ono što su ranije (političari) odlučili za Kosovo, možda 27. (februara) neće biti potpisano", kaže on.
S druge strane, Samedin Bećiri (Beqiri) nema velika očekivanja od sastanka u Briselu i smatra da će dve strane još dugo pregovarati pre postizanja konačnog rešenja.
"Po mom mišljenju, pitanje (postizanja) konačnog rešenja oko kosovsko-srpskog pitanja je još daleko", zaključuje on.
Šta kažu u Beogradu?
"Rešenje zarad zajedničkog višeg interesa", to je ono čemu se nada Aleksa Durković iz Beogarda. Za njega nije prihvatljiv predlog EU o normalizaciji odnosa jer smatra da Srbija ne treba da prihvati nezavisnost Kosova.
"Sam predsednik (Srbije, Aleksandar Vučić) je rekao da Kosovo pravno ne postoji i da je nelegalna država", kaže on.
Mira veruje da će razgovori Kurtija i Vučića "biti teški" ali da predsednik Srbije "neće popustiti".
"Ne možemo mi popuštati dosta Evropi", kaže ova sagovornica koja navodi svoje ime, ali ne želi i prezime. Kao obrazloženje svog stava navodi uverenje da Srbi na Kosovu žive u teškim uslovima.
Nenad Mićić smatra da neće biti velikog pomaka u odnosima Kosova i Srbije nakon 27. februara, te da trenutno svima odgovara "status kvo".
"Bilo bi problema i sa jedne i sa druge strane ako bi se pristalo na kompromis…Trenutno ovakvo stanje odgovara i nekim drugim silama koje utiču da se ovakvo stanje održava", smatra Mićić.
Šta podrazumeva predlog EU?
Međunarodni posrednici u dijalogu Kosova i Srbije su septembra prošle godine vlastima u Prištini i Beogradu predstavile plan EU za normalizaciju odnosa.
U tom dokumentu, koji su javno podržale SAD, Nemačka i Francuska, se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije.
U međuvremenu su predlog EU u načelu prihvatili i premijer Kosova i predsednik Srbije.
Predlogom se od Srbije traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te da dve strane poštuju suverenitet i integritet druge zemlje.
Predlog EU nije javno objavljen ali je RSE imao u uvid jednu verziju, čiju su autentičnost potvrdili izvori iz Brisela.
Podrazumeva i jednaka prava, priznanje državnih simbola, poseban tretman za srpsku zajednicu na Kosovu, te realizaciju do sada postignutih dogovora u okviru dijaloga.
Suprostavljeni stavovi u prvom planu
Politički analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) navodi da su njegova očekivanja od sastanka između Kurtija i Vučića minimalna jer, kako kaže, još uvek su izraženi njihovi suprostavljeni stavovi.
"To onemogućava realni optimizam. Premijer Kurti je prihvatio predlog EU kao dobru osnovu za pregovore. Međutim, njegov stav o jednom od najosnovnijih pitanja – Zajednici opština sa srpskom većinom - veoma je komplikovan", kaže Muhadžiri, inače profesor sociologije.
Zajednica opština sa srpskom većinom je pitanje koje godinama blokira napredak u dijalogu. Dogovorena je 2013. u okviru dijaloga a dve godine kasnije su usaglašeni principi prema kojima bi trebala da bude formirana.
Međutim, Kosovo odbija Zajednicu uz navode da nije u skladu sa Ustavom Kosova, te da bi ona mogla da dovede do "bosnizacije Kosova", odnosno da na Kosovu utiče na funkcionalnost centralne vlasti, poput uloge koju u Bosni i Hercegovini (BiH) delom igra entitet Republika Srpska (RS).
Ipak, nakon konstantnog insistiranja međunarodne zajednice na realizaciji sporazuma o Zajednici, kosovski premijer je izneo šest uslova pod kojima ona može da bude formirana.
Neki od njih su da bude u skladu sa zakonima Kosova i da služi isključivo međuopštinskoj saradnji.
Muhadžiri napominje da će posledice biti velike, ukoliko jedna od strana ne prihvati predlog EU.
"Biće stigmatizovana kao strana koja blokira političku normalizaciju našeg regiona, a to će značiti i antagonističko pozicioniranje prema Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji u godinama koje dolaze", kaže on.
Šta je ovog puta drugačije?
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi da 27. februara mogu formalno da otpočnu pregovori oko prihvatanja plana EU o normalizaciji odnosa, te podvlači da ozbiljniji sastanci tim povodom ipak mogu da uslede tek nakon povratka Srba u kosovske institucije.
Ukazuje i da je plan EU stranama predstavljen neposredno nakon tenzija na severu Kosova i usled barikada koje je postavilo lokalno srpsko stanovništvo u decembru prošle godine.
Kosovski Srbi na severu Kosova su početkom novembra napustili Policiju Kosova, pravosudne institucije i lokalnu administraciju kako bi sprečili kosovske vlasti da realizuje proces preregistracije vozila sa srpskih na kosovske tablice.
Nakon toga su usledile i barikade na severu, koje su lokalni Srbi uklonili pošto je Vučić rekao da je dobio jake garancije od SAD da će biti formirana Zajednica.
"Šatl diplomatija je legitiman oblik ali kada se ona dešava u vreme krize ona ima druga značenja", ukazuje Janjić i dodaje kako je za njega predlog EU presedan jer se otvorila javna rasprava oko tajnog dokumenta.
"Ne postoji primer ovakvog načina pripremanja i vođenja razgovora. Ovo ako uspe biće za izučavanje na svim Univerzitetima", poručuje on i ponavlja da sumnja da će 27. februara uopšte doći do trilateralnog sastanka.
I profesor na Londonskoj školi ekonomije, Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), je ranije za RSE ocenio da predlog EU neće dovesti do napretka u dijalogu oko normalizacije odnosa.
"U suštini, ono što vidim je plan koji predlaže da ako se Srbija ne protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije, uključujući UN, onda će Kosovo uspostaviti Zajednicu. Ali, naravno, pridruživanje UN zahteva (podršku) Rusije i Kine. I neće priznati (Kosovo) dok ga Srbija ne prizna. A Kosovo će onda reći, pa gle, nećemo dobiti članstvo u UN, iako se Srbija obavezala da nas neće blokirati, Rusija i Kina nas i dalje blokiraju. Zašto bismo onda trebali da realizujemo sporazim o Zajednici?", ocenio je Ker-Lindzi.
Prema njegovoj ocenu EU bi trebala da izađe sa "optimističnijim planom".
Kako se stiglo dovde?
Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je poslednji put u Prištini i Beogradu boravio 6. februara sa ciljem da se zakaže sastanak na najvišem političkom nivou u okviru dijaloga.
Nakon tog sastanka, Kurti je objavio da Kosovo prihvata predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom, te da ga smatra dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnu platformu za napredak.
Prethodno je i Vučić rekao da je Srbija spremna da radi na implementaciji predloga EU o normalizaciji odnosa.
Potom su SAD pozdravile Kurtijevu odluku uz navode da će sporazum "doneti značajne koristi i Kosovu i Srbiji" a savetnik Stejt Departmenta Derek Šole (Chollet) je podvukao da je "sada potrebna implementacija".
Saradnja na tekstu: Sonja Gočanin
Facebook Forum