Osnovno javno tužilaštvo u Rumi, na severozapadu Srbije, potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je vršen pretres u kući porodice Dejana Berića, koji se nalazi u Rusiji i protiv koga se u Srbiji vodi postupak zbog učešća u ratu u Ukrajini.
Pretres dolazi nakon video snimka u kojem je Berić pozvao građane Srbije da se pridruže ruskim vojnim snagama, što je zabranjeno Krivičnim zakonikom Srbije.
Iz tužilaštva nisu naveli više detalja jer je, kako navode, reč o pretkrivičnom postupku koji nije javan. U odgovoru za RSE su naveli i da je pretres vršen na osnovu naredbe Osnovnog suda u Rumi.
Iz tog suda, ipak, tvrde da nemaju podatke i spis povodom ovog pretresa.
Berić se putem medija i društvenih mreža promovisao kao snajperista na strani proruskih separatista u Donjecku u Ukrajini, dok poslednjih godina "izveštava" o ratu u Ukrajini preko svojih kanala na društvenim mrežama.
Pokušaj finansiranja preko kripto valuta
RSE je detektovao da je Berić na svom YouTube kanalu u junu 2022. naveo kripto novčanike preko kojih pratioci mogu da mu uplate donacije u kriptovalutama.
Objava sadrži adrese nekoliko kripto novčanika na koje se mogu izvršiti uplate u različitim digitalnim valutama: bitkoinima (BTC), eterijumu (ETH), litekoinu (LTC), ali i manje poznatim valutama moneru (XMR) i decredu (DCR).
Kroz kripto novčanike povezane sa Berićem prošlo je blizu osam hiljada evra tokom poslednjih sedam meseci, pokazala je analiza RSE. Berić nije odgovorio na pitanje RSE zbog čega su mu neophodne donacije.
Prve uplate zabeležene su početkom juna 2022. godine, ubrzo nakon što je Berić na svojoj Telegram grupi objavio da prima kripto donacije. Poslednje promene na kripto računima zabeležene su početkom decembra 2022. godine kada je novac iz Berićevog novčanika prebačen na novu adresu.
RSE je detektovao trend da se na ruskim i proruskim Telegram kanalima skupljaju donacije za opremu za ruske jedinice. Neki od njih to rade i preko kriptovaluta.
Jedna od ključnih karakteristika kriptovaluta upravo je privatnost vlasnika digitalnog novca, dok su ostali podaci o iznosima uplata, datumu i vremenu transakcija, kao i prilivu i odlivu iz "kripto novčanika" dostupni javnosti putem različitih internet alata.
Suštinski, praćenjem kriptovaluta može se zaviriti u tuđe novčanike, ali ne i znati ko je njihov vlasnik. Osim ako oni sami to ne objave, kao u slučaju novčanika povezanim sa Berićem.
Istog dana kada je objavio da prima kripto donacije kroz bitcoin novčanik povezan sa Berićem prolazi prva uplata, pokazuju javno dostupni podaci sa platforme Blockchair. Tako je 4. juna oko 15 časova u kripto novčanik stiglo 0.05 bitkoina koji je u tom trenutku vredeo 1.488 dolara (oko 1.380 evra).
Berić nije želeo da komentariše za RSE zbog čega je počeo da koristi kriptovalute, ko donacije šalje i kako troši virtuelni novac. Bez odgovora je ostalo i pitanje zbog čega se digitalni novac menja u visoko rizičnim menjačnicama.
Naime, alat za praćenje digitalnih transakcija u koji je RSE ima uvid pokazuje da pojedine uplate iz novčanika povezanih sa Berićem vode do "visoko rizičnih menjačnica".
Visoko rizičnim menjačnicama označene su one koje ne uzimaju detaljne podatke o svojim klijentima, ne sarađuju sa državnim organima ili je nepoznato ko ih je i gde registrovao.
Kao i kod klasičnog novca, u menjačnicama se digitalni novac pretvara u državni novac ili neku drugu kripto valutu.
Rat u Ukrajini podstakao je tržište kripto valuta u istočnoj Evropi, pokazuje izveštaj kompanije Chainalyisis iz oktobra 2022. koja se bavi istraživanjem, pružanjem podataka i softverskih rešenja u vezi sa kripto valutama.
Istraživanje ove kompanije pokazuje da su kroz region istočne Evrope prošle kripto valute vredne 630,9 milijardi između jula 2021. i juna 2022. godine, što predstavlja oko 10 odsto svih transakcija tokom ovog perioda.
Jedan od posebnih problema na istočnoevropskom tržištu kripto valuta predstavljaju upravo menjačnice visokog rizika, navodi se u izveštaju i dodaje da korisnici istočne Evrope mnogo češće koriste ovakve menjačnice nego u drugim regionima.
Berić i regrutovanje boraca iz Srbije
Dejan Berić je 9. decembra na svom Youtube kanalu, koji ima 100.000 pratilaca, objavio da je policija tog dana vršila pretres u kući njegove porodice u Putincima kod Rume.
Berić je rekao da je do pretresa došlo nakon što je pozvao "srpske dobrovoljce da dođu" u Ukrajinu i učestvuju u ratu na ruskoj strani. On je dodao i da kuća u kojoj je vršen pretres nije u njegovom vlasništvu, već njegove bivše supruge.
Berić je prethodno na tom kanalu objavio video u kojem obaveštava pratioce na koji način se mogu pridružiti ruskim snagama u ratu u Ukrajini, a 11. decembra objavio je video u kojem govore navodno državljani Srbije koji su se pridružili borbama.
Video je sniman, kako Berić navodi, na poligonu za vežbanje i u šatorima u kojima su borci smešteni. RSE nije mogao da potvrdi lokaciju.
"Dođete u Moskvu, u Moskvi vas ja sačekam ili neko iz službe, odvede vas na poligon i na poligonu potpisujete ugovor – služite u oružanim silama Ruske Federacije pod istim uslovima kao i svaki vojnik Ruske Federacije", naveo je Berić u tom video snimku.
Na snimku grupa ljudi priča na srpskom jeziku o svojoj, kako navode, obuci za borbu u Ukrajini. Većina njih nije htela da otkrije identitet, a jednog od njih, koji nije sakrio lice, Berić u videu naziva "Borčancem", referišući na Borču, prigradsko naselje Beograda.
RSE je ranije detektovao da je reč o osobi koja se na društvenim mrežama predstavlja kao Žika Radojičić.
U Berićevom videu se vidi i muškarac u uniformi koji priča na ruskom jeziku, a koga je Berić predstavio kao "Malahita, komandira bataljona sa osam godina borbenog iskustva".
Ni Berić, ni Radojičić nisu odgovori na upit RSE.
Ko je Dejan Berić?
Dejan Berić prošao je put od navodno prezaduženog zanatlije iz malog sremskog sela Putinci preko snajperiste na ratištu u Ukrajini do “ratnog reportera”.
RSE je 2017. objavio da su u Srbiji bile registrovane dve zanatske radnje u njegovom i vlasništvu njegove porodice. Obe su sada ugašene.
Jedna od njih koja je poslovala do 2017. i bila u vlasništvu njegove bivše supruge ugašena je jer joj je poslovni račun bio dve godine neprekidno u blokadi, navodi se na sajtu Agencije za privredne registre Srbije (APR).
Druga zanatska radnja ugašena je 2007, ali se u javnim bazama ne mogu pronaći razlozi gašenja.
Berić je tokom 2018. godine osnovao firmu i u Rusiji, pokazuju podaci ruskog registra. Društvo sa ograničenom odgovornošću "Deki orka" registrovano je u Moskvi, a delatnost društva je trgovina na malo poštom ili internetom.
Podaci iz finansijskih izveštaja pokazuju da firma posluje sa gubicima.
Berić se priključio ruskim separatistima u istočnoj Ukrajini (regija Donbas) i on se do 2017. u javnim nastupima predstavljao kao snajperista. Rusija je 2014. podstakla separatističku pobunu u istočnoj ukrajinskoj regiji Donbas.
Berić je kasnije tvrdio da je napustio prvu liniju fronta zbog više ranjavanja i kontuzija.
Pažnju javnosti privuklo je 2019. njegovo pojavljivanje na konferenciji za novinare portparolke Ministarstva inostranih poslova Rusije Marije Zaharove u Moskvi. Na toj konferenciji Berić se predstavio kao novinar.
Prisutan je u ruskim državnim medijima, kao sagovornik.
Berić sada u ulozi u kojoj se predstavlja kao ratni reporter preko Youtube kanala donosi vesti sa fronta u Ukrajini. Najčešće je to proruska propaganda – slabo proverljive informacije o navodnim uspesima ruske vojske, koje Berić deli i u grupi na aplikaciji Telegram sa preko 70 hiljada pratilaca.
Postupak protiv Berića u Srbiji
Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su 17. januara za RSE naveli da je postupak protiv Berića u fazi dokaznih radnji i da je on nedostupan državnim organima.
Sam Berić je u svom videu objasnio da je policija koja mu je u decembru pretresla kuću tražila dokaze o izvršenju krivičnog dela.
U ranijm odgovorima na pitanja RSE, tužilaštvo je navelo da je krivičnu prijavu protiv njega podnela Uprava kriminalističke policije Srbije u februaru 2015. godine.
U odgovoru tužilaštva se takođe navodi i da se postupak protiv Berića vodi zbog učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, što je krivično delo u Srbiji.
Za ovo krivično delo zaprećena kazna zatvora je od šest meseci do pet godina, a kazna je stroža ukoliko je to krivično delo učinjeno u sastavu grupe, kao i za organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi.
Srbija nije objavila zvanične podatke koliko je njenih građana otišlo od 2014. da se bori na ruskoj strani u Ukrajini. Procene ambasade Ukrajine iz 2019. su da je reč o 300 ljudi.
Do sada je doneto više od 30 presuda srpskim državljanima koji su se borili na ruskoj strani u Ukrajini.
