Grupa lokalnih Srba u selu Dren, opština Leposavić na severu Kosova, treći dan protestuje sa zahtevom da Vlada Kosova povuče odluku o eksproprijaciji zemljišta u tom kraju, koju je donela sredinom januara.
Među njima je i Slaviša Jovanović, koji smatra da je njegova imovina "uzurpirana" eksproprijacijom jer ga niko nije o tome pitao ili obavestio.
"Nama je ugroženo osam hektara šume, dakle porodici Jovanović, a takođe je ugroženo i drugim komšijama preko brda", kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje da je za njega i njegove sugrađane najveći problem to što je cilj eksproprijacije izgradnja baze za graničnu policiju Kosova.
Na severu Kosova u četiri teritorijalno povezane opštine – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok – živi većinsko srpsko stanovništvo. Tenzije su česte jer se lokalno stanovništvo suprostavlja uspostavljanju kosovske vlasti.
Iz Policije Kosova su za RSE potvrdili da su u selu Dren započeti radovi na izgradnji stanice granične policije, "sa ciljem da se obezbedi sigurnost građana, upravljanje granicom i spreči krijumčarenje u tom regionu".
Zašto su sve meštani Drena protiv?
Ivan Josifović ocenjuje da je Vlada Kosova donela "bespravnu odluku o eksproprijaciji njegove imovine".
Navodi da je cilj njihovog protesta da se povuče odluka o eksproprijaciji i da se obustave sve radnje na izgradnji baze granične policije.
"Da se nađe neko rešenje mirnim putem", kaže Josifović.
Protiv eksproprijacije je i Jovan Milovanović koji ukazuje da se na toj lokaciji, pored groblja, nalazi i crkva iz 13. veka.
"Da probamo da zabranimo, da se to ne gradi", kaže on i dodaje da ih ipak najviše zabrinjava što ne znaju šta će se tačno graditi.
"80 hektara, nemoguće da će da bude samo baza pogranične policije. Šta će pogranična policija na vrh brda", pita se Milovanović i dodaje da ta stanica granične policije za njih nije od javnog interesa.
Šta je prethodilo ekproprijaciji?
Na severu Kosova se nalaze dva granična prelaza sa Srbijom – Jarinje i Brnjak ali u tom regionu godinama se koriste alternativni, ilegalni putevi, kojima mogu da se zaobiđu zvanični prelazi.
Upravo su se ti putevi, prema kosovskim zvaničnicima, koristili za krijumčarenje robe.
Policija Kosova je do sada u nekoliko navrata sprovodila akcije protiv krijumčarenja robe i zatvarala alternativne puteve koji vode do Srbije.
Te akcije nisu prolazile bez incidenata.
Jula prošle godine je povređeno pet kosovskih policajaca kada su zaustavljeni kamioni pod sumnjom da su švercovali robu.
Takođe, akcija protiv krijumčarenja oktobra 2021. naišla je na protivljenje meštana Severne Mitrovice i Zvečana, kada je došlo do sukoba a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante.
Carina Kosova je nekoliko puta plenila prokrijumčarenu robu u tom regionu, a radilo se uglavnom o alkoholnom i bezalkoholnom piću, hrani, te raznoj tehnici.
Kako je tekao proces eksproprijacije?
Vlada na čelu sa Aljbinom (Albin) Kurtijem je 16. januara jedan deo zemljišta na teritoriji opštine Leposavić proglasila "nepokretnom imovinom od posebnog javnog interesa, koja je potrebna za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa".
U toj odluci Vlade se navodi da se radi o katastarskim zonama Dren i Lešak, opština Leposavić, ali se ne precizira kolika je površina predmet eksproprijacije.
Međutim, predsednik privremenog srpskog opšinskog organa Leposavić i bivši gradonačelnik te opštine u kosovskom sistemu, Zoran Todić, u izjavi za RSE navodi da se radi o oko 83 hektara zemlje.
Od toga je 13 parcela u privatnom vlasništvu, šest parcela u društvenoj svojini i jedna u vlasništvu kosovske opštine Leposavić.
Objašnjava da su dve katastarske zone u Drenu i Lešku zapravo jedno veliko brdo.
Todić ukazuje i da se na opštinskoj parceli nalazi i groblje meštana sela Dren.
On tvrdi da ih o eksproprijaciji niko nije obavestio i da je za sve saznao iz medija.
"Nakon saznanja smo pozvali vlasnike parcela na razgovor. Zaključili smo da ni njih niko nije kontaktirao i da su tada saznali da se radi o njihovim parcelama. Ljudi su negodovali i zatražili pomoć lokalne samouprave, pri čemu smo im mi izašli u susret", kaže Todić za RSE, inače funkcioner Srpske liste.
On navodi da će se ovo pitanje pokrenuti i pred Ustavnim Sudom Kosova i Kancelariji Ombudsmana.
Vlada Kosova donela još dve odluke o eksproprijaciji
Iz Vlade Kosova nisu odgovorili na upit RSE o reakciji lokalnog stanovništva.
Prethodno je premjer Kurti za kosovski javni servis 28. januara rekao da eksproprijacija nije usmerena protiv pripadnika srpske zajednice već protiv krijumčarenja robe, ali i delovanja Srbije.
"Počeli smo mnogo više da radimo na tome, da branimo granicu, kada je Aleksandar Bocan Haračenko, ambasador Rusije u Srbiji, zajedno sa tadašnjim ministrom odbarne (Nebojša) Stefanovićem, došao da vrši inspekciju pregrupisanja srpskih snaga na granici sa Kosovom", rekao je Kurti.
Ustvrdio je i da tokom eksproprijacije nije prekršen Zakon, niti Ustav Kosova.
U međuvremenu, Vlada Kosova je 2. februara donela rešenje kojim se ovlašćuje Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, da "izvrši pripremne radove u katastarskim zonama Dren i Lešak za realizaciju Infrastrukturnih projekata od javnog interesa".
Na istoj sednici su usvojene još dve odluke o eksporprijaciji zemljišta i to na teritoriji opštine Leposavić i Zubin Potok.
Srpska lista pisala Kvinti
Predsednik Srpske liste Goran Rakić je 2. februara saopštio da je "u ime srpskog naroda" i vlasnika zemlje koja je predmet eksproprijacije, uputio protestno pismo ambasadorima SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, šefovima misija EU, UNMIK, OEBS kao i komandantu KFOR-a.
Srpska lista je najveća partija Srba na Kosovu koja deluje uz podršku Beograda.
"U pismu je jasno ukazano na kršenje svih pravnih propisa kojima je regulisano pitanje eksproprijacije, te da je ovaj postupak neprihvatljiv za vlasnike nepokretnosti, i srpski narod koji živi na severu Kosova", navodi se u saopštenju.
Rakić traži da se "hitno zaustave nelegalni postupci i spreči dalje ugrožavanje mira, pravne i fizičke sigurnosti" pripadnika srpske zajednice od strane Vlade Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem.
Šta kaže Zakon?
U Zakonu o ekproprijaciji se navodi da Vlada Kosova može da izvrši eksproprijaciju pod određenim uslovima, ali da u tim slučajevima opština, na čijoj se teritoriji vrši eksproprijacija, ima prava da ospori pred sudom zakonitost eksproprijacije i/ili visinu naknade.
Osim tih radnji za ostvarivanje prava predviđenih zakonom, nijedna opština ili opštinski javni autoritet ne sme da spreči ili ometa eksproprijaciju.
U tački 3. člana 4. piše da Vlada može da izvrši eksproprijaciju imovine za bilo koji cilj, iako on nije naveden u Zakonum ali da prethodno ispuni uslove koji se navode u tački 1. istog člana.
Neki od tih uslova su da se eksproprijacija nepokretne imovine vrši samo ako se ona direktno odnosi na ispunjavanje javnog interesa, da javni interes ne može da se postigne bez izvršenja eksproprijacije, da javni interes - koji proizilazi iz eksproprijacije - donosi veću korist od mogućih negativnih posledica eksproprijacije.
Takođe se navodi da se eksproprijacija nepokretne imovine može izvršiti samo ukoliko imovina nije birana radi sprovođenja nekog diskriminatornog cilja.
Facebook Forum