Uzajamno priznanje Srbije i Kosova moralo bi da bude u fokusu bilo kakvog dogovora dve strane, ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije.
Polje njegovih istraživanja i naučnih radova su konflikti, mirovni pregovori i bezbednost u jugoistočnoj Evropi, uključujući Zapadni Balkan.
Ker-Lindzi smatra da aktuelni evropski plan koji je ponuđen Srbiji i Kosovu nije korak napred ka postizanju konačnog, održivog dogovora:
"Ovim se problem ne rešava. Samo se omogućava, i to kratkoročno, način da se situacija smiri".
Predlog Evropske unije (EU), koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine.
Usledila je poseta evropsko-američkog tima diplomata Beogradu i Prištini 20. januara.
Predlog EU, u koji je RSE imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Ker-Lindzi ističe da je i Srbiji i Kosovu konačan dogovor preko potreban.
"Po mom mišljenju, to znači da obe strane moraju da se suoče sa realnošću", naveo je Ker-Lindzi za RSE.
Za Srbiju bi to, kako kaže, bilo da prizna nezavisnost Kosova, a za Kosovo da omogući izvesnu autonomiju srpskoj zajednici.
RSE: Zajednički napori Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) su se intenzivirali u pokušaju da Srbija i Kosovo prihvate plan EU za normalizaciju odnosa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće posebnoj sednici Skupštine kako bi pokušao da dođe do konsenzusa sa opozicionim partijama u vezi sa planom, dok premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti plan vidi kao osnovu za dalje pregovore. Po Vašem mišljenju, koliko su Srbija i Kosovo blizu ili daleko od postizanja konačnog dogovora?
Ker-Lindzi: Veoma je teško to reći. I mislim da su pokrenuta i druga pitanja. Čak i da ovaj plan prođe, to nije konačni dogovor. Plan ostavlja suštinsko pitanje pozicije Srbije u odnosu na Kosovo otvorenim. Plan ne rešava to pitanje. Neki bi rekli da je ovo korak napred, čuo sam argumente za to. Međutim, ja sam prilično kritički nastrojen prema ovom planu, jer mislim da nije dovoljno ambiciozan.
Vidim samo da će i Srbija i Kosovo biti veoma nezadovoljni povodom toga. Neko bi mogao da kaže da je to dobra osnova za dalje korake ukoliko bi obe strane izašle i rekle - ovo nije ono što smo zaista želeli. EU i SAD mogle bi ovo posmatrati kao pozitivan ishod, naročito ako, kao što sam rekao, nijedna od strana ne oseća da je ona druga dobila. Ali, konačno ne mislim da je ovo naročito efikasan sporazum.
Svakako, pitanje sa strane Srbije jeste da li predsednik (Aleksandar Vučić) oseća da može da pridobije opoziciju za plan. Jer, to bi svakako imalo uticaja i predstavljalo bi značajan korak ukoliko prođe. Takođe, uviđam zašto je Kosovo veoma nezadovoljno planom. Jer, njime ne dobija garancije za priznanje.
Veoma je teško reći koliko su strane blizu konačnog dogovora. Jer, ovo i nisu pregovori između dve strane, ovo su pregovori između Srbije i EU i SAD i između Kosova, EU i SAD. To nije dogovor između Srbije i Kosova.
'Evropskom planu nedostaje ambicije'
RSE: Međutim, u prethodnom periodu, naročito krajem 2022. godine imali smo brojne izjave zvaničnika Evropske unije i SAD kako Srbija i Kosovo, umesto da sede za stolom i pregovaraju, idu iz jedne krize u drugu, bez ikakvog napretka u dijalogu. Da li bi ovo mogao biti taj impuls koji bi dve strane vratio za pregovarački sto?
Ker-Lindzi: Moj stav je da ovom (evropskom) planu nedostaje ambicije. Jasno je da postoji problem između Srbije i Kosova. Bližimo se petnaestoj godišnjici proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. Mislim da tada niko nije razmišljao da ćemo petnaest godina kasnije biti u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo danas.
Da ste me pitali pre deset godina, tada su stvari obećavale daleko više nego danas. Pojedini bi za ovaj plan rekli da jeste korak napred, ali ja mislim da on na kraju ne završava posao, odnosno da ne rešava problem (između Srbije i Kosova).
Verujem da je i Srbiji i Kosovu potreban konačan dogovor. Po mom mišljenju, to znači da obe strane moraju da se suoče sa realnošću. To bi značilo da bi za Srbiju, bez obzira da li joj se to sviđa ili ne, najbolji i najrazumniji ishod bio da može da prihvati da je Kosovo izgubljeno i da kaže - u redu, priznaćemo Kosovo.
To je bolna odluka, ali ćemo to uraditi. Ali, u zamenu za to moramo imati čvrste garancije da će status Srba na Kosovu biti zaštićen, da će im biti dozvoljeno da imaju poseban odnos sa nama, kao i garancije da će verski objekti biti zaštićeni.
Mnogo bi više imalo smisla da je EU izašla sa više ambicija i rekla - U redu, šta je to što možemo da uradimo da stavimo tačku na ovo pitanje? Šta je to što treba da se uradi? Srbija treba da dođe u poziciju da prizna Kosovo. Znamo koliko je to teško, ali šta mi možemo da uradimo na Kosovu, šta možemo da uradimo da ubrzamo vaš put ka članstvu u EU, šta možemo da uradimo da povećamo pomoć i investicije u Srbiji?
Dakle, veliki plan kako bi se ovo rešilo. Ja ne mislim da će ovaj plan koji je na stolu rešiti bilo šta. On neće doneti ni Srbiji ni Kosovu ono što dve strane zaista žele, tako da mislim da je ovo privremeno poboljšanje, ali neće rešiti problem.
RSE: Ali, sa obe strane, kako ste rekli, koje ne bi bile zadovoljne povodom odluka koje treba da donesu kako bi prihvatile ovaj plan, zar to ne bi bila praktično definicija kompromisa? Istovremeno, obojica najviših zvaničnika i predsednik Vučić i premijer Kurti su naveli da su Srbija i Kosovo pod pritiskom da prihvate plan. Po vašem mišljenju, koja je strana pod većim pritiskom?
Ker-Lindzi: Mislim da je pitanje delikatnije od toga. Postoje mirovni procesi iz kojih su strane izašle i rekle - nezadovoljni smo tačkama, a, b, c, ali možemo da živimo sa tim. Ovo nije ta vrsta dogovora. Mislim da su obe strane pod priličnim pritiskom da prihvate ovaj plan.
Pitanje je koja strana oseća da je spremnija da napravi kompromis. U ovom trenutku, Beograd izgleda spremnije da kaže - ovo nam se ne sviđa, ali alternativa - gubitak pomoći, gubitak investicija je isuviše ozbiljna stvar da bi Srbija to uzimala u obzir. Sa druge strane, izjave koje smo čuli od premijera Kosova Kurtija sugerišu da on zauzima čvršću poziciju oko toga (plana).
RSE: Ukoliko bi uzajamno priznanje bilo u ovom predlogu koji je na stolu, da li biste ga smatrali više održivim? Da li smatrate da u ovom trenutku uzajamno priznanje treba staviti u fokus i da je to ključni faktor za postizanje konačnog dogovora?
Ker-Lindzi: Da, mislim da bi sada trebalo ići ka tome. Znam dobro koliko je to teško za Srbiju. Ali, realnost jeste da petnaest godina (nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost) ima smisla za Srbiju i Kosovo da se međusobno priznaju.
Priznanje bi bilo ključni deo bilo kog dogovora, ali istovremeno ključni deo bilo kog dogovora bi takođe moralo da bude prihvatanje prava kosovskih Srba da imaju izvesnu autonomiju. Na više načina, ono što trenutno stoju u predlogu obuhvata deo toga.
Predlog nudi formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, što smatram važnim delom bilo kog dogovora. Ali, on ne nudi ono što bi bilo balans tome, a to je puno priznanje. To je ono na čemu mislim da bi trebalo da bude fokus. Jer, sva druga pitanja, svi drugi problemi oko registarskih tablica i ličnih dokumenata, svi oni nestaju preko noći ukoliko Srbija i Kosovo priznaju jedno drugo kao odvojene države.
Šta bi Rusija izgubila postizanjem sporazuma?
RSE: U kojoj meri mislite da je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala zajedničke napore EU i SAD kako bi Srbija i Kosovo postigli konačni dogovor o normalizaciji odnosa?
Ker-Lindzi: Mislim da je imala ogroman efekat. Mislim da je ruska invazija na Ukrajinu očigledno skrenula pažnju velikog broja ljudi na evropsku bezbednost. Mislim da je prisutno veliko nezadovoljstvo stavom Srbije i time da je jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji.
To u velikoj meri narušava imidž Srbije. Sa njenim težnjama da unapredi svoj imidž na međunarodnoj sceni, taj stav je pričinio dosta štete. Mislim da ima smisla da bi međunarodna zajednica volela da vidi neki dogovor (između Srbije i Kosova sada) koji bi doprineo smanjenju tenzija.
RSE: Šta bi Rusija izgubila postizanjem sporazuma? Kakvu vrstu "nezadovoljstva" bi to stvorilo Moskvi? Da li bi ona izgubila svoju polugu uticaja na Zapadnom Balkanu? Da li bi to bio na neki način poraz Rusije na Zapadnom Balkanu?
Ker-Lindzi: Ne sa ovim planom. I veliki znak pitanja koji Kosovo ima u vezi sa ovim planom jeste da može da kaže: 'U redu, Srbija neće stajati na putu članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, ali to nije isto kao pridobiti Rusiju da dozvoli Kosovu da postane članica Ujedinjenih nacija (UN)'.
Mnogi bi na Kosovu mogli reći: 'Prihvatićemo ovaj plan sa Srbijom, ali ne možemo biti sigurni da će Rusija to dozvoliti (članstvo u UN), da će dati neophodne preporuke u Savetu bezbednosti koji bi zatim uputio generalnoj skupštini da glasa o članstvu Kosova. Dakle, mi ćemo pristati na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali nećemo dobiti ono što zaista želimo'.
To jeste realnost. Za Rusiju bi bilo veoma teško da blokira članstvo Kosova u UN ukoliko bi Srbija rekla - mi sada priznajemo Kosovo. Rusija bi i tada mogla da blokira članstvo Kosova, ali bi to bilo daleko teže. Jedini način koji bi Moskvu stavio u teži položaj jeste ukoliko bi Srbija priznala Kosovo.
