Britanska multinacionalna energetska kompanija BP procenila je da će zbog ruske invazije na Ukrajinu biti smanjena potražnja za naftom i gasom.
S druge strane, biće ubrzana zelena tranzicija uz smanjenje globalne emisije ugljenika brže nego što se očekivalo, ali ipak nedovoljno za ciljeve ukupne nulte emisije, pišu svetski mediji.
Put ka povećanoj enegetskoj efikasnosti
BP je u izveštaju objavljenom u ponedeljak, 30. januara, naveo da očekuje da će rat u Ukrajini uticati na dugoročnu potražnju za energijom i ubrzati prelazak sveta na obnovljive izvore energije i energiju s niskim sadržajem ugljenika, prenosi Rojters (Reuters).
U svojoj prognozi BP je naveo i da će rat u Ukrajini usporiti globalnu ekonomsku aktivnost do 2035. za oko tri odsto u poređenju s prošlogodišnjom prognozom zbog viših cena hrane i energije, kao i smanjene trgovinske aktivnosti.
Prema tri scenarija energetskog giganta, globalna potražnja za energijom dostići će vrhunac između kasnih 2020-ih i 2035. godine.
Izvršni direktor BP-a Bernard Luni (Looney) ima za cilj da brzo poveća poslovanje kompanije s obnovljivim izvorima energije a da smanji proizvodnju nafte i gasa do 2030. godine.
Globalni tokovi trgovine energijom, kako navodi Rojters, dramatično su se promenili od početka ruske invazije na Ukrajinu, posebno pošto je Moskva obustavila većinu svog izvoza prirodnog gasa u ostatak Evropu, dok su evropske zemlje zabranile uvoz ruske nafte.
Istovremeno, porast globalnih cena energenata prošle godine primorao je vlade da ubrzaju domaću proizvodnju energije, uključujući nuklearnu energiju, obnovljive izvore energije, hidroenergiju i ugalj.
Usled svega toga BP očekuje da će potrošnja primarne energije u 2035. biti niža za dva odsto u poređenju s prošlogodišnjom prognozom, pri čemu polovina smanjenja dolazi od povećanja energetske efikasnosti, a polovina zbog niže ekonomske aktivnosti.
Nedovoljno smanjenje
Prema prognozi BP doći će i do smanjenja globalne emisije ugljenika brže nego što se očekivalo budući da ruska invazija na Ukrajinu i subvencije koje se nude u američkom Zakonu o smanjenju inflacije ubrzavaju prelazak na zelenu energiju, ukazuje Tajms (The Times).
BP je u svom centralnom scenariju, za koji navodi da odražava trenutno stanje globalnog energetskog sistema, snizio procenjene globalne emisije u 2030. za 3,7 odsto i u 2050. za 9,3 odsto.
Prema ovom scenariju, globalne emisije ugljenika bi trebalo da dostignu vrhunac tokom 2020-ih, da bi do 2050. godine pale za 30 odsto u odnosu na nivoe iz 2019.
Ipak, to smanjenje i dalje nije dovoljno da bi se ispunili klimatski ciljevi, ističe Tajms i ukazuje da naučnici kažu da emisije moraju biti smanjene na neto nulu do 2050. kako bi se izbegli najopasniji ekstremi globalnog zagrevanja.
Prema sadašnjem trendu, potražnja za naftom će u narednih desetak godina biti blizu postojećih nivoa od 100 miliona barela dnevno pre nego što će krenuti da opada do 2050. godine, kada bi svet trošio oko 75 miliona barela dnevno.
Nasuprot tome, podvlači britanski list, u scenariju u kojem su ostvareni ciljevi neto nulte emisije, trebalo bi trošiti samo oko 20 miliona barela dnevno.
Najveće smanjenje u projekciji emisija proizilazi iz slabijeg ekonomskog rasta, kratkoročno kao posledica visokih cena hrane i energenata usled rata u Ukrajini, a dugoročno zbog sporijeg tempa globalne integracije i trgovine. BP je smanjio svoje procene globalnog BDP-a za tri odsto 2025. i 2035. i za šest odsto 2050. godine.
'Novi momentum'
BP ocenjuje da će potražnja za naftom i gasom biti smanjena pošto su poremećaji izazvani ruskom invazijom na Ukrajinu podstakli zemlje da teže energetskoj bezbednosti u narednoj deceniji ulaganjem u obnovljive izvore energije, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Britanski list ukazuje da je izveštaj BP-a o trendovima na tržištima jedna od najpraćenijih studija u energetskom sektoru.
Po BP-ovom scenariju "Novi momentum", koji bi trebalo da odražava stanje svetskog energetskog sektora, potražnja za naftom će 2035. biti oko 93 miliona barela dnevno, što je za pet odsto manje nego u prognozi od prošle godine, dok bi potražnja za gasom bila šest odsto slabija.
"Iskustva velikih šokova u snabdevanju energentima 1970-ih sugeriše da događaji koji povećavaju zabrinutost za energetsku bezbednost mogu značajno i trajno uticati na energetska tržišta", naveo je u izveštaju glavni ekonomista BP-a Spenser Dejl (Spencer Dale).
Kao posledica toga, ukazuje Fajnenšl tajms, globalne emisije ugljenika prema scenariju "Novi momentum" dostigle bi vrhunac 2020-ih sa 37,8 gigatona 2030. To je oko odsto manje nego što je navedeno prošle godine kada je rečeno da će emisije dostići vrhunac u "kasnim 2020-im".
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predviđa da će emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dostići vrhunac 2025. godine.
Povećanje potražnje ove godine
S druge strane, IEA ocenjuje da bi ove godine moglo doći do povećanje potražnje za naftom i gasa, kao i povećanja cena, zbog nedavnog ukidanja pandemijskih mera ograničenja u Kini, piše Njujork tajms (The New York Times).
Upotreba nafte i gasa u Kini opala je 2022. prvi put posle više decenija kako su ograničenja sputala potražnju, saopštila je IEA u petak, 27. januara.
Smanjenje potrošnje energije u Kini prošle godine, kako navodi list, sprečilo je da cene na svetskim tržištima porastu još više posle ruske invazije na Ukrajinu, ublaživši probleme Evrope i SAD dok su nastojale da nadoknade uvoz energije iz Rusije.
Direktor IEA Fatih Birol rekao je da se posle ukidanja ograničenja u Kini može očekivati nagli oporavak potražnje, što bi moglo značiti veće cene na drugim tržištima. On je dodao da bi "sledeća zima mogla biti izazovnija" jer moglo biti hladnije vreme, dok će izvoz ruskog goriva biti dodatno smanjen usled sankcija Zapada.
Pad kineske potrošnje prošle godine sveukupno je bio relativno skroman, ali je i dalje važan jer je Kina poslednjih godina vodeći uvoznik nafte i gasa, a većina energetskih stručnjaka kaže da bi to trebalo da ostane tako još najmanje nekoliko godina.
IEA predviđa ukupno povećanje globalne potražnje za naftom od dva miliona barela dnevno ove godine, pri čemu polovinu povećanja dolazi od Kine. Globalna potražnja za gasom biće povećana za 0,4 odsto, pošto se očekuje da će potražnja u Kini porasti za 6,5 odsto.
Dok će, prema Birolovim rečima, izlazak Kine iz mera ograničenja biti ključni faktor globalne potražnje i cene, s druge strane ostaje visok stepen neizvesnosti jer bi moguća recesija u SAD i Evropi mogla da smanji potražnju.
Facebook Forum