Ministar za zajednice u povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je dobio poziv Sjedinjenih Država da učestvuje na diskusiji 31. januara o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Očekujem da će biti dobar sastanak", rekao je Rašić.
Rašić je na mesto ministra u Vladi Kosova Aljbina (Albin) Kurtija imenovan u decembru prošle godine, nakon što je Goran Rakić iz redova Srpske liste podneo ostavku u znak protivljenja odluci zvanične Prišine o preregistraciji srpskih vozila na kosovske.
Rašić kaže da je njegov stav da se sporazumi ne mogu ignorisati i u tom kontekstu podvlači da treba izanalizirati preporuke Ustavnog suda iz 2015. godine o usklađivanju formiranja Zajednice sa Ustavom i zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine i godinama je kamen spoticanja ka daljoj normalizaciji odnosa dveju strana.
Kosovo odbija da realizuje taj Sporazum uz obrazloženje da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja, te da je on u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
Dve godine nakon potpisivanja prvog sporazuma o formiranju Zajednice, odnosno 2015. godine, usaglašeni su i principi, ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova ali da mogu biti usklađeni.
Da će razgovori o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom početi u januaru prethodno je najavio specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Escobar (Gabriel Escobar).
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je premijer Kosova Aljbin Kurti pozvan na diskusiju o Zajednici, te ukoliko jeste da li će se odazvati pozivu ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Ista pitanja su upućena Srpskoj listi, najvećoj stranci kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, ali odgovor nije stigao.
Može li Rašić da ubedi Kurtija da prihvati Zajednicu?
Ministar Rašić za RSE kaže da on, ali i drugi u Vladi Kosova, pokušavaju da pred kosovskog premijera Kurtija stave Zajednicu opština sa srpskom većinom kao tehničko pitanje a ne političko.
Nije precizirao ko su te druge osobe iz Vlade koje su spremne da rade na usaglašavanju formiranja Zajednice sa Ustavom Kosova.
"Mislim da smo izgubili previše vremena nečinjenjem. Nismo ta dva dokumenta (Sporazum iz 2013. i 2015.) spojili ili bolje reći, da se kroz rad na tehničkom nivou predstavi neka druga ili treća opcija", navodi Rašić.
Prema njegovoj oceni, postoje dva sporna elementa oko formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom a to je naziv i pravni status.
"Mislim da naziv nije toliko bitan, koliko je bitan pravni status", dodaje on i ukazuje da u drugoj tački Sporazuma iz 2015. piše da će on biti usklađen sa Ustavom Kosova te napominje da on zato ne vidi pravno-tehnički problem oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Prema njegovoj oceni, Vlada Kosova može da izradi dokument kojim bi bile zadovoljene preuzete obaveze iz Briselskog sporazumoma o formiranju Zajednice i istovremeno bio u skladu sa kosovskim zakonima.
U tački Briselskog sporazuma na koju se Rašić poziva, stoji da će "na osnovu prvog sporazuma koji priznaje njen poseban karakter, Vlada Kosova usvojiti uredbu koja će se neposredno primenjivati i koju će razmotriti Ustavni sud".
"Asocijacija/Zajednica će biti pravno lice definisano svojim Statutom, koje će sadržati najmanje dole navedene elemente".
Ustavni sud, iako je utvrdio da neke tačke sporazuma nisu u skladu sa zakonima Kosova, nije dao preporuku da se Zajednica ne formira već je naveo da ona može biti usklađena statutom ili nekim zakonskim aktom.
'Intervencija' Sjedinjenih Država
Sjedinjene Države i Evropska unija su više puta tražile od Kosova da ispoštuje sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Potom je američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u intervjuu za RSE upozorio da će, ukoliko Vlada Kosova ne pronađe načina da formira Zajednicu, SAD tražiti "alternativne partnere".
Rekao je da bi ti partneri mogli da budu civilno društvo, multietničke grupe ili instituti, odnosno subjekti koji mogu da daju ideje na osnovu kojih bi Zajednica mogla da bude formirana bez kršenja Ustava Kosova.
U američkoj ambasadi u Prištini za RSE je potvrđeno da će diskusija biti održana 31. januara i da su pozvani lideri civilnog društva, vladini zvaničnici, politički lideri i diplomate.
"Naš cilj je da unapredimo međusobno razumevanje o opredeljenju za Zajednicu, kao podršku dijalogu Kosova i Srbije uz posredovanje EU", navodi se u pisanom saopštenju američke ambasade.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić napominje da za sada nema informacija o planovima SAD o tome koji su dalji koraci za formiranje Zajednice, ali navodi da je on uvek bio otvoren za saradnju.
"Ukoliko se desi da postoji nešto što pruža jače mehanizme, garancije za zajednice, naravno da ćemo razmotriti i dati doprinos na jedan odgovoran način", navodi on.
U međuvremenu, premijer Kosova Aljbin Kurti je 12. januara, na poziv višeg savetnika Stejt Departmenta Dereka Šolea (Derek Chollet) da na sto stavi predloge o formiranje Zajednice, rekao da bi to pitanje moglo da bude rešeno u okviru konačnog sporazuma sa Srbijom.
On je naveo i da manjinske zajednice na Kosovu imaju brojne privilegije na osnovu plana Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) - dokumenta na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.
Stav Srbije
Zvanični Beograd uporno insistira na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, ali onako kako je ona dogovorena u Briselu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često kaže da nije bilo potrebno da se o njoj pregovara u Briselu ako mora da se usklađuje sa Ustavom Kosova.
U obraćanju javnosti 23. januara je rekao da sada "sledi velika borba za formiranje Zajednice".
Zajednica nije povezana sa planom EU o normalizaciji
Pitanje formiranja Zajednice dolazi usled predloga EU o normalizaciji Kosova i Srbije a koji je dvema stranama predstavljen krajem leta 2022.
Taj predlog podržavaju Nemačka, Francuska i SAD.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike 20. januara rekao da formiranje Zajednice i pregovori o francusko-nemačkom predlogu "nisu u potpunosti povezani".
Podvukao je da je Zajednica opština sa srpskom većinom "postojeća obaveza i mora da se implementira".
Facebook Forum