Ljubavni grafiti na beogradskim fasadama na ruskom jeziku, ruski bendovi na muzičkoj sceni grada, restorani sa ruskom kuhinjom, oglasi za stanove i učenje jezika na ruskom.
To su promene koje su usledile nakon dolaska većeg broja državljana Rusije u Srbiju, pre svega u Beograd, u prethodnih godinu dana.
Od početka ruske invazije na susednu Ukrajinu krajem februara 2022. u Srbiju je ušlo preko 200.000 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.
U Srbiju je ušlo i preko 130.000 državljana Ukrajine, ali se ni oni nisu svi zadržali.
Anja Golubtsova stigla je iz ruskog Sankt Peterburga u Srbiju početkom marta 2022. Od marta do avgusta je povremeno dolazila u Beograd, a u avgustu se i preselila u glavni grad.
"Ono što se očigledno promenilo od marta u Beogradu je količina ruskog jezika koji se može čuti na ulici, u prodavnicama, kafićima, svuda. U martu to nije bio slučaj, a ni u avgustu nije", rekla je Anja za RSE.
Primećuje da se grad prilagođava velikom broju ruskih državljana.
"Znam i da se pojavilo dosta mesta koja su ljudi iz Rusije otkrili i koja su postala tolika atrakcija za njih", kaže Anja.
Navodi dva kafića u centru grada, salon lepote, zatim kulturne inicijative, edukativna predavanja, književni klub…
"Sa zadovoljstvom sam bila na koncertu ruske grupe Aloe Vera, dugo sam želela da idem na njihov koncert a nisam stigla u Sankt Peterburgu. Klub je bio pun ljudi, svi smo pevali, bilo je super", ispričala je Anja.
Anja je psihološkinja i sada radi onlajn.
Učestvuje i u grupama na društvenim mrežama u kojima komuniciraju državljani Rusije koji su došli u Srbiju.
Tu se, kaže, uglavnom postavljaju pitanja kako dobiti određena dokumenta, kako platiti prevoz, u kojoj banci otvoriti račun.
"Uglavnom o tome kako početi život u Srbiji", ispričala je Anja.
Na tim grupama, kako je objasnila, ljudi dele svoja iskustva.
"Gde se može jesti 7. januara (na Božić), gde da pozajmite šrafciger u 10 sati uveče i takve stvari. I, naravno, veoma je važan čet 'Lekari i pacijenti u Srbiji'. Tamo ljudi mogu naći doktore koji govore ruski, saznaju koji su lekovi srodni i slično."
Anja u Beogradu komunicira na engleskom, ali se trudi da govori srpski što je više moguće.
"U kafiću, radnji, na pijaci, moje znanje je već dovoljno. Veoma sam srećna zbog toga", rekla je.
Na pitanje da li ima nameru da se vrati u Rusiju kaže da je to veoma složeno i komplikovano.
"Svakako bih volela da Rusija postane zemlja u koju bih mogla da se vratim, čak i ako se ne vratim."
I Aleksej Novikov je kao Anja došao iz ruskog Sankt Peterburga.
U Beogradu je od marta 2022, a pre toga je bio desetak dana u januaru.
"U januaru prošle godine se nije čuo ruski jezik na ulici, a sada se čuje na svakom ćošku", rekao je Aleksej.
On sada drži kafić u centru Beograda koji je jedno od mesta na kome se okupljaju Rusi. Ali oni nisu jedini gosti.
"Dolaze i Rusi i Srbi, slavila se Nova godina, bilo je i jednih i drugih", ispričao je.
Kada je stigao, kaže da mu je najveću poteškoću predstavljalo otvaranje računa u banci i iznajmljivanje stana po povoljnoj ceni.
Uči srpski jezik a na pitanje koliko dugo namerava da ostane u Srbiji kaže "dugo".
Stambene rente u Beogradu su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, porasle za 30 odsto tokom 2022. godine.
Na to je uticala inflacija, ali i dolazak velikog broja ruskih državljana u Srbiju.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), od 25. februara do 21. decembra u Srbiju je došlo 219.153 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.
Srbija je jedna od šest država u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza. Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.
Osnovne i srednje škole u Srbiji trenutno pohađa 591 đaka iz Rusije i 68 iz Ukrajine. To su podaci koje je Ministarstvo prosvete Srbije dostavilo RSE.
U Beogradu su učestali i koncerti ruskih bendova i izvođača.
Tako su u Domu omladine najavljena dva takva koncerta u januaru i jedan u februaru.
Odgovorni urednik programa u Domu omladine Dragan Ambrozić objasnio je za RSE da su na domaćem tržištu počeli da rade novi promoteri, uglavnom ruski građani koji su otvorili firme u Srbiji.
On je naveo da su prošlog leta došli sa predlozima koji su odgovarali programskoj koncepciji i profesionalnim standardima Doma omladine i da nije bilo problema za dogovor.
"Praktično svakog meseca imamo bar jedan takav koncert. Ali oni nisu dovodili samo ruske umetnike nego i američke i umetnike iz cele Evrope", rekao je Ambrozić.
On je naveo da beogradska publika ranije nije imala priliku da vidi ruske umetnike koji sada dolaze.
"To su muzičke stvari koje su interesovale i nas i za koju mi imamo publiku u Beogradu."
"Neki od njih su baš legende, kao što je grupa Akvarijum, zatim Boris Grebenščikov ogromno autorsko ime ruske popularne muzike i velika je privilegija imati njihov koncert", dodao je Ambrozić.
Ambrozić je rekao da novi promoteri, koji su počeli da rade na domaćem tržištu, imaju malo drugačiji pogled na muzičke stvari koje interesuju i beogradsku publiku.
"I mislim da u toj jednoj međuigri možemo samo da doživimo lepo kulturno bogaćenje", smatra Ambrozić.
Kako je rekao, nisu imali ponude za ukrajinske izvođače.
Ruski državljani su brojni među gostima beogradskih restorana. O tome svedoči Miodrag Dragojević, menadžer meksičkog restorana La Taqueria u centru Beograda.
"Dolaze u grupama, dolaze mladi ljudi većinom i ima ih poprilično, možda su sada i 30 posto ruski državljani ili ukrajinski, već ne znam koji su, kao gosti", rekao je Dragojević.
Upitan kako komuniciraju sa novim gostima, odgovorio je na engleskom.
Tokom 2022. u Srbiji je registrovano preko četiri hiljade ruskih preduzetnika i firmi, tačnije 4.187.
Njihov broj u 2021. bio je 159.
To su podaci Agencije za privredne registre Srbije koje je dobio RSE.
U advokatskoj kancelariji TSG koja se, između ostalog, bavi radnim dozvolama i dozvolama za strance, kažu za RSE da je osetan porast obima posla u poslednjih godinu dana.
Zbog toga su zaposlili i pojačanje.
Ivana Stefanović, advokat partner u ovoj kancelariji, rekla je da ima i klijenata iz Ukrajine, ali da su uglavnom zastupali klijente koji dolaze iz Rusije.
"Mi smo mahom zastupali poslodavce i kompanije koje vrše premeštanje svog posla i svojih zaposlenih u Srbiju."
Ona je navela da je samo na nivou jednog klijenta (kompanije) došlo oko 70, 80 ljudi sa članovima porodica.
Kako je objasnila, reč je uglavnom o IT kompanijama.
Ipak, ima i drugih delatnosti. Tako su pomogli jednoj mladoj ruskoj preduzetnici da u centru Beograda otvori kozmetički salon.
"Pomogli smo joj u osnivanju preduzetničke radnje i otvaranje računa u banci."
"I ono što znamo jeste da je toliko brzo razvila posao u Srbiji da je prebukirana i čula sam da se termini zakazuju do tri nedelje (unapred)", ispričala je Stefanović.
U Beograd u poslednjih godinu dana zbog ruske agresije na njihovu zemlju dolaze i državljani Ukrajine.
Jedna od njih je i Svetlana Ninković koja je u martu 2022. stigla iz ukrajinskog Zaporožja.
"Beograd doživljavam kao svoj grad", rekla je ona za RSE.
Svetlana je, naime, živela 30 godina u Beogradu do 2012. kada se vratila u Ukrajinu.
Sada ima status privremeno premeštenog lica.
Za razliku od drugih Ukrajinaca koji su izbegli u Srbiju nema problem u komunikaciji jer zna srpski jezik.
"Ukrajinci mi se obraćaju sa molbom da im pomognem oko prevoda", kaže Svetlana.
Upitana da li Beograđani razlikuju Ukrajince i Ruse odgovara odrečno.
"Ne razlikuju, pomisle da su Rusi. Kad čuju da nisu, zainteresovani su koja je razlika".
U nekoliko navrata je tokom leta u Beogradu u Kulturnom centru "Grad" predstavljana i tradicionalna ukrajinska kuhinja.
U Srbiji prijavljen boravak ima 24.772 državljana iz Ukrajine, od kojih 1.120 ima odluku o dodeljenoj privremenoj zaštiti, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije koje dobija od Ministarstva unutrašnjih poslova.
U Centru za azil u Vranju boravi 71 državljanin Ukrajine, a u privatnom smeštaju trenutno ima 4.256 državljana Ukrajine.
Komesarijat za izbeglice je u odgovoru za RSE naveo da je od 24. februara 2022. u Srbiju ušlo 139.807 državljana Ukrajine.
U odgovoru se takođe navodi da je Srbija aktivirala sistem privremene zaštite tako što je ukrajinskim građanima omogućen pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, ali i mogućnosti da rade.
