"Patriotska akcija u Beogradu usred pogoršanja situacije na Kosovu."
Uz taj komentar je ruska paravojna grupa "Vagner" na svom Telegram kanalu podelila video sa protesta više stotina ultradesničara u Beogradu.
Kako je objašnjeno na protestu, okupljanje je održano 12. decembra uveče u znak "podrške Srbima" na Kosovu, koji su na severu te zemlje podigli barikade i blokirali puteve.
To su učinili nakon hapšenja bivšeg pripadnika Policije Kosova srpske nacionalnosti, Dejana Pantića, koga kosovske vlasti sumnjiče za učestvovanje u incidentu kada je demolirana kancelarija lokalne izborne komisije. Pantić se od tada nalazi u pritvoru.
"Rusi i Srbi su braća zauvek", završava se objava grupe "Vagner", čiji pripadnici na frontu u Ukrajini ratuju na strani Rusije otkako je ta zemlja pokrenula invaziju 24. februara.
Prostorije koje je u Sankt Peterburgu nedavno otvorila ova paravojna organizacija, krajem novembra je posetio Damjan Knežević, vođa neformalne ultradesničarske grupe "Narodna patrola" iz Srbije.
Knežević je bio među prisutnima na skupu u Beogradu u ponedeljak uveče.
Podrška ruskog ekstremiste
Osim sa "Vagnerom", Kneževićeva organizacija je povezana i sa pokretom "RUSOV", još jednom ruskom ekstremno desničarskom grupom iz Rusije, čiji pripadnici učestvuju u invaziji na Ukrajinu.
Andrej Rodionov, osnivač ove organizacije čiji pun naziv glasi Međunarodni pokret "Rusko-slovensko ujedinjenje i preporod – RUSOV", je uoči protesta srpskih desničara na svom Telegram kanalu, između ostalog, napisao da će "Rusi doći u pomoć svojoj srpskoj braći" u trenutku kada "zaista dođe vreme da se Srbima vrati njihova sveta zemlja Kosovo i Metohija".
On je u istoj objavi ocenio da aktuelna situacija na Kosovu "neće eskalirati u oružani sukob, ali to je samo za sada".
Njegovu objavu je prenela Kneževićeva "Narodna patrola" na svom kanalu.
Rodionov je u poslednjih nekoliko godina više puta boravio u Srbiji, kao i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Kako se može videti na njegovim društvenim mrežama, u Beogradu je novembra 2021. godine, zajedno sa Damjanom Kneževićem, obeležio 100. godišnjicu egzodusa ruskih monarhista iz Rusije nakon Oktobarske revolucije.
Prethodno je Knežević u maju prošle godine bio gost Andreja Rodionova u Moskvi.
Od početka rata na istoku Ukrajine 2014. godine, pokret koji vodi Rodionov je podržavao delovanje proruskih separatista, a "RUSOV" gotovo svakodnevno na svom Telegram kanalu objavljuje fotografije vojnika koji na uniformi nose amblem ove organizacije.
Neki od njih na rukavu imaju i amblem paravojne plaćeničke formacije "Vagner", u kojoj su takođe ratovali pojedini državljani Srbije.
Nakon posete "Vagnerovom" centru u Sankt Peterburgu, Damjan Knežević je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je cilj njegovog odlaska bio da "osigura podršku u slučaju nekog sukoba na Kosovu".
Nakon najnovijih tenzija na severu Kosova, oglasio se i Miša Vacić, vođa vanparlamentarne stranke Srpska desnica. On je u noći između 11. i 12. decembra na Tviteru objavio fotografiju na kojoj se vidi grupa maskiranih ljudi koji u centru Beograda drže transparent s porukom "Držite se braćo uskoro smo dole, pa da vide opet što se Srba boje".
Fotografiju je Vacić propratio rečima:
"Beograd noćas. Pored mojih iz Srpske desnice (iz 40 gradova), saznajemo da je na stotine mladih spremno da krene na Kosovo, istog trena ako počne nasilje prema narodu na barikadama."
Vacić je, podsetimo, takođe podržao rusku invaziju na Ukrajinu, a kao međunarodni posmatrač je pratio referendum za prisajedinjenje Rusiji koji je u septembru 2022. sproveden u otcepljenim i okupiranim ukrajinskim regionima.
Opasnosti ekstremističkih grupa
Veze ruskih ultradesničarskih organizacija sa ekstremističkim grupama iz Srbije, Crne Gore i bh. entiteta Republike Srpske datiraju godinama unazad, podseća za RSE naučni saradnik Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Hikmet Karčić.
"To je samo jedan od oblika zvanične politike Rusije prema Srbiji", kaže Karčić.
On podseća da su ruske ekstremističke organizacije i pojedinci pružali podršku srpskim jedinicama tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992 do 1995. godine.
"Tako da podrška paravojne grupe 'Vagner' i drugih sličnih grupa u ovom slučaju predstavlja veliku opasnost", kaže Karčić.
Sa druge strane, dodaje Karčić, ovdašnje ekstremističke grupe i sama država Srbija koristi kao "paradržavne instrumente" za raznorazne "prljave poslove".
"Umjesto da MUP, Vojska ili službe bezbednosti rade takve stvari, postoje te ekstremističke grupe koje su male, mobilne, imaju ideološku pozadinu i mogu obavljati prljave poslove za državu, kao što su takozvane paravojne formacije radile na prostoru cele bivše Jugoslavije", kaže Karčić i podvlači:
"Te grupe možda brojčano nisu velike, ali su definitivno dovoljno jake da usade strah među stanovništvo, ali i da pokrenu procese koji možda odgovaraju državnoj politici i Rusije i Srbije."
RSE je poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Kosova o tome da li su zabeležili prisustvo ultradesničarskih grupa iz Srbije na severu, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Izostali su i odgovori iz MUP Srbije kojem je RSE uputio pitanja, da li prate kontakte ruskih i srpskih ultradesničara i da li vide kao problem najavu ekstremističkih grupa iz Srbije da su njihovi pripadnici spremni da odu na sever Kosova.
Zašto je održan protest?
Kolona mahom mlađih ljudi, većinom skrivenih iza crnih kapuljača i 'fantomki', je prošetala od Hrama svetog Save do Crkve svetog Marka u Beogradu 12. decembra.
Tokom protesne šetnje, čiji organizatori su ostali nepoznati, čule su se nacionalističke pesme, zapaljena je državna zastava Kosova, a pevalo se i u slavu "večnog" prijateljstva Srbije i Rusije.
Odeća sa oznakama "anti-antifa", po kojoj su prepoznatljivi pripadnici neofašističkih grupa takođe se mogla videti na nekima od prisutnih.
Momak koji se obratio okupljenima nosio je crnu masku i kapu i nije se predstavio, pod obrazloženjem da je "sa Kosova".
U kratkom govoru poručio je da se zalažu da kompletna teritorija Kosova bude pod upravom Srbije.
Događaj nije bio preterano zanimljiv mejnstrim medijima, ali se o njemu detaljno izveštavalo sa Telegram kanala krajnje desnice.
Izveštavanje na Telegramu
Sam poziv za protest objavljen je 11. decembra na kanalu "Hrabro za Kosmet" koji ima nešto više od 2.000 pratilaca. Poziv su podelili kanali sa mnogo većom publikom, poput kanala "Bunt je stanje duha".
Ovaj kanal, koji ima 67.000 pratilaca je objavio više snimaka sa beogradskog protesta, a jedan od tih videa preneo je i već pomenuti "Vagner".
Isti poziv preneo je i kanal klerofašističke organizacije "Obraz", čiji rad je Ustavni sud Srbije zabranio 2012. godine.
Snimke sa protesta objavio je i kanal "Zli orlovi", koji vodi organizacija "Rusko-srpski centar Orlovi" iz Sankt Peterburga. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal Srbije je u avgustu formiralo predmet zbog pretnji koje su antiratnim aktivistima u Srbiji upućene sa ove Telegram grupe.
U Tužilaštvu za RSE nisu odgovorili na pitanje u kojoj fazi je ovaj predmet, već da će obavestiti javnost o "donetim odlukama kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi".
Političari na protestu
Desno orijentisana stranka Dveri, jedna od stranaka opozicije u parlamentu Srbije, objavila je na Tviteru da je poslanik te stranke Borko Pušić bio na beogradskom protestu podrške Srbima sa Kosova.
Potpredsednik ove stranke Ivan Kostić je prethodno 12. decembra izjavio da očekuje od zvaničnog Beograda da, u skladu sa diplomatskim sporazumom koji je potpisan sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije, zvanično zatraži pomoć i uključivanje Rusije oko zaštite Srba na Kosovu i teritorijalnog integriteta Srbije.
"Smatramo da je došlo vreme da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar Ivica Dačić napokon urade nešto kada su u pitanju mogućnosti oko angažovanja Rusije u međunarodnim pregovorima u kojima učestvuju predstavnici SAD i Evropske unije, a koji gotovo uvek brane interese albanske strane", saopštio je Kostić.
Sporazum Srbije i Rusije su u septembru potpisali šefovi diplomatija dveju zemalja – Nikola Selaković (kojeg je u novoj Vladi Srbije zamenio Ivica Dačić) i Sergej Lavrov.
Srbija je ovaj sporazum potpisala u jeku ruske agresije na Ukrajinu, dok je Rusija pogođena sankcijama zapadnog dela međunarodne zajednice.
Zbog toga je dokument izazvao burne reakcije, a pojedini evropski predstavnici poručili su da bi, zbog toga, trebalo razmisliti o zamrzavanju pristupnih pregovora sa Srbijom.
Kontrolisani haos
Prema mišljenju Hikmeta Karčića, Rusiji odgovara da na Zapadnom Balkanu održava svoj uticaj sa što manje uloženih sredstava.
"Kroz organizovane sukobe na Kosovu, Moskva bi mogla da skrene fokus sa dešavanja u Ukrajini i da stvori nekoliko žarišnih tačaka na malom prostoru kakav je Zapadni Balkan – od Kosova, preko Crne Gore, BiH, do Severne Makedonije. To su sve lokacije gde je Kremlj imao svoj uticaj", smatra Karčić.
Ekstremističke grupe mogu sasvim dobro da posluže za izazivanje takvog kontrolisanog haosa, zaključuje Hikmet Karčić.
Šta se dešava na severu Kosova?
Putevi na severu Kosova, gde živi najviše pripadnika srpske zajednice, blokirani su već danima.
Grupe građana su počele da podižu podiže barikade 10. decembra, kada su vlasti na Kosovu uhapsile bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića.
Sud u Prištini je doneo odluku da Pantiću, bivšem pripadniku Policije Kosova, odredi pritvor u trajanju od mesec dana. On se tereti za "organizovanje terorističkog napada na prostorije Centralne izborne komisije".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije 15. decembra uputiti zahtev komandantu KFOR za povratak do 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga na Kosovo.
Zvanični Brisel je pozvao Prištinu i Beograd da se vrate dijalogu.
Facebook Forum