Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti u stalnom je kontaktu sa lokalnim Srbima, njihovim predstavnicima i organizacijama civilnog društva.
To je izjavio portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu), u komentaru istraživanja koje je sprovela nevladina organizacija Aktiv, "Stavovi srpske zajednice na Kosovu", gde se između ostalog navodi da je odsustvo dijaloga dovelo do nedavnog srpskog napuštanja kosovskih institucija.
"Nedavno, tačnije prošle nedelje, premijer je održao sastanak sa 10 lokalnih Srba, lidera organizacija civilnog društva u zemlji", navodi se u odgovoru Krueziua, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Podvlači se i da je komunikacija i dijalog sa lokalnim Srbima u toku ali da se o njemu ne govori u javnosti kako pripadnici srpske zajednice ne bi bili izloženi pritiscima i pretnjama od strane "nelegalnih struktura i grupa".
Šta je pokazalo istraživanje u srpskim sredinama?
Predstavljajući rezultate istraživanja, direktor Aktiv-a Miodrag Milićević je, upravo podvukao problem odsustva institucionalnog dijaloga.
"U ovom momentu veoma je jasno da imamo jedan institucionalni vakuum, za koji u ovom momentu niko sa sigurnošću ne može da kaže kada će biti eliminisan i da li će uopšte biti moguće uspostaviti funkcionalnost institucija na severu Kosova", rekao je Milićević u ponedeljak, u Prištini.
Zbog insistiranja zvanične Prištine da se obavi preregistracija vozila sa srpskih tablica na kosovske, pripadnici srpske zajednice su početkom novembra napustili kosovske institucije na severu.
Inače, NVO Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici sedmu godinu zaredom radi istraživanje "Stavovi srpske zajednice na Kosovu" sa ciljem da se prate promene u javnom mnjenju u zajednici kosovskih Srba.
Ovogodišnje istraživanje je urađeno u periodu od juna do avgusta na uzorku od 540 osoba iz svih 10 opština sa srpskom većinom na Kosovu, te se napominje da je ono sprovedeno u "atmosferi povećanih tenzija i rastućeg osećaja da se bezbednosna situacija polako pogoršava."
Do povećanih tenzija na Kosovu je došlo najpre krajem jula, kada su lokalni Srbi na severu podigli barikade zbog odluke Vlade Kosova da počne proces preregistracije na RKS (Republika Kosovo) tablice.
Šta još pokazuju rezultati?
Rezultati istraživanja pokazuju i da pripadnici srpske zajednice na Kosovu nisu zadovoljni trenutnom političkom i bezbednosnom situacijom.
Ispitanicima je od 42 pitanja postavljeno i "Da li se, po Vašem mišljenju, stvari na Kosovu odvijaju u dobrom smeru?", na šta je pozitivno odgovorilo oko sedam odsto a oko 93 negativno.
Milićević je naveo i da je institucionalna zaštita prava Srba podignuta na nivou međunarodne zajednice jer zvanična Priština "ne radi ništa po tom pitanju."
Kao primer je navedeno da aktuelni premijer Aljbin (Albin) Kurti nije imenovao nikoga iz redova manjinskih zajednica da bude na čelu Kancelarije za zajednice pri njegovom kabinetu.
Ovu Kancelariju vodi Elizabet Goving (Elizabeth Gowing) iz Velike Britanije, koja je premijeru Kurtiju savetnica za zajednice. U aktuelnoj Vladi postoji zamenica premijera za zajednice, koja dolazi iz redova bošnjačke zajednice, Emilija Redžepi.
Šta je sa najavljenim dijalogom Kurtija i kosovskih Srba?
Igor Marković iz Aktiv-a je podsetio da je kosovski premijer Aljbi Kurti ranije u nekoliko navrata najavljivao da će započeti unutrašnji dijalog sa pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, ali da do toga nije došlo.
Kurti je unutrašnji dijalog sa Srbima na Kosovu počeo da pominje u predizbornoj kampanji 2019. godine uz navode da je taj dijalog "mnogo važniji od onog koji se vodi sa Srbijom u Briselu."
Ipak, Kurti je 25. novembra u intervjuu za jednu podgoričku televiziju rekao da će u narednom periodu "više slušati" kosovske Srbe, te priznao da ih do sada nije dovoljno slušao.
"Nisam ih dovoljno slušao u prošlosti, sada ih mnogo više slušam, ali obične stanovnike…imaju više želja i interesa nego spremnosti, ali mislim da će se vremenom to promeniti", rekao je Kurti.
S druge strane, Marković je naveo da i čelnici drugih centralnih ili lokalnih institucija "nemaju dovoljno motivacije" da ostvare saradnju sa nevećinskim zajednicama.
Na unutrašnji dijalog premijera Kurtija i kosovskih Srba podseća i Darko Dimitrijević, urednik Radija Goraždevac, koji se nalazi na teritoriji opštine Peć.
Zašto se problemi 'nagomilavaju'?
Dimitrijević za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlači da pripadnici srpske zajednice na Kosovu trenutno nemaju gde i kome da adresiraju probleme sa kojima se suočavaju, te da je sve manje kosovskih Srba u institucijama.
"Tu je sve više problema koji se nagomilavaju", smatra Dimitrijević.
Srpski opozicioni političar sa centralnog Kosova Branimir Stojanović ocenjuje da je položaj srpske zajednice na Kosovu pogoršan tokom mandata premijera Aljbina Kurtija, te da se ne "sprovodi ništa što ide u korist Srba."
Kao primer, Stojanović navodi da je kosovski premijer insistirao na preregistraciji automobila iz ugla realizacije sprovođenja Briselskog sporazuma ali da s druge strane ne želi da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja je takođe dogovorena u Briselu.
"Suštinski nema volje da se uradi bilo šta što bi relaksiralo malo situaciju i stvorilo bolje uslove (za život) za običnog čoveka", kaže Stojanović za RSE.
Na šta je ranije pozivao srpski civilni sektor na Kosovu?
Osim što se kosovske institucije pozivaju na veću saradnju sa pripadnicima srpske zajednice, nevladina organizacija Aktiv je ranije pozivala i Srpsku listu da preuzme odgovornost i uzme aktivno učešće u rešavanju problema.
Srpska lista je partija koja na Kosovu deluje uz podršku Beograda i ima gotovo apsolutnu podršku na centralnim ili lokalnim izborima.
Međutim, funkcioneri ove političke opcije gotovo nikada javno ne govore u Skupštini ili Vladi Kosova o problemima srpske zajednice.
Zato ih je civilni sektor u nekoliko navrata pozivao da kroz institucionalne kanale okončaju nestabilnost i, kako su navodili, doprinesu miru.
Facebook Forum